31.05.2005.
UTICAJ MESECA I PADANJE GVOŽĐA
Nedavno je na naslovnoj strani Politika objavila tekst o uticaju
punog Meseca na ponašanje ljudi, ozbiljan članak o prognoziranju
vremena uz pomoć pasulja i o padavinama silicijuma, gvožđa i azota
došlih na planetu, ni više ni manje nego sa Sunca. Autor, izvesni S.
A. kaže da će ovo biti dobro za poljoprivredu, ali sa druge strane
ekplozije na Suncu će izazvati ekstermene temperature u narednom
periodu. Ako je za utehu, autor i njegov sagovornik ne tvrde da će
ovog leta biti preko 50 stepeni kao što se to tvrdi u drugim
"novinama".
Možda bi najbolje bilo da (i) ovog leta ne izlazimo iz soba,
spustimo roletne i pokrijemo paradajz. Ako ga gvoždje i silicijum ne
dotuku onda će to sigurno uraditi žestoke hladnoće tokom leta. A od
punog Meseca mu i ovako i onako nema spasa.
Evo kompletnog teksta:
Eksplozija na "žutom patuljku"
(Četvrtak 19. maj 2005. "Politika", strana 10)
-ovog leta ćemo imati ekstremno visoke i ekstremno niske
temperature-
Posle snažne ekspolozije koja se 20. januara ove godine dogodila
na Suncu, po snazi svrstane na treće mesto od 1715. godine, naučnici
su ovih dana s prilično iznenađenja propratili nekoliko novih.
Dogodile su se u području kada je Suncev vetar bio direktno usmeren
prema Zemlji. Prvi udar lakih čestica u atmosferu dogodio se iznad Amerike, drugi,
teških čestica koje su nosile veliku količinu električne struje,
zbio se na dalekom istoku, a treći oslabljen pogodio je Evropu.
Sunčev vetar nosio je gvožđe, magnezijum, silicijum i azot, što će
biti dobro za poljoprivredu. Svaka eksplozija na Suncu manja sinoptičku situaciju na Zemlji, a
najveće promene su na mestu udara teških čestica Sunčevog vetra.
Posle eksplozije koja se dogodila 13. maja u 19.22 po našem vremenu,
brže lake čestice Sunčevog vetra prešle su 150 miliona km za samo 14
minuta. Spore i teške došle su 15. maja u ranim jutarnjim časovima i
izazvale planetarnu magnetnu buru i tegobe kod hroničnih bolesnika
pre svih onih sa povišenim krvnim pritiskom - kaže za "Politiku"
inženjer Milan Stevančević koji godinama prati ovu pojavu. Sunčeva aktivnost i sve promene koje se događaju na njegovoj
površini nagovestavaju velike oscilacije temperature na našoj
planeti. Erupcije teških hemijskih elemenata probijaju magnetno
polje Zemlje i omogućavaju prodor hladnog vazduha. Što je masa Sunčevog vetra veća, veći je i otvor na magnetnom polju Zemlje, a to
uslovljava jače zahladjenje. Zato ćemo, prema najavi našeg sagovornika, ovog leta imati ekstremno
visoke i ekstremno niske temperature. Velike vrućine smenjivaće jaka
zahlađenja koja će trajati dan ili dva. Tako nagle promene bi
trebalo očekivati od 6. do 9. juna, početkom jula i oko 28. jula."
|
