Odakle početi osim od samog početka to jest od same odluke da krenem sam na putešestvije i dođem do Letenke. Naravno, u početku je bilo planova da idem u društvu (prvo sa drugovima, pa sa profesorom na kraju i sa devojkom), ali od svega toga ništa. U skladu sa većinom Marfijevih zakona sve se urotilo protiv mog dolaska a tu je bila i činjenica da do sada nisam bio na nekom astro kampu pa nisam znao šta da očekujem, kao i to da dolazim iz malog grada u kome je astronomija malo zastupljena (čitaj nimalo). Ljubav ka astronomiji je prevagnula tako da sam nekako stigao u N.S. (4 sata pre vremena - valjda strah da ne zakasnim) spreman da čekam ispred eksponata lokomotive - izgleda tradicionalnog mesta za okupljanje. Već nesto pre 17 sati upoznao sam Dragana Papića iz Prijedora kao i gospodina A. Zorkića. Verovatno sam već tada shvatio da nosim oko 70% nepotrebnih stvari (kao i da sam zaboravio baterijsku lampu) jer je moj ranac bio ubedljivo najveći.

Uglavnom krenuli smo kolima do Fruške gore pokušavajući da prestignemo oblake(!). Stali smo - Letenka. Mesto me odmah oduševilo. Paviljoni, amfiteatar, izvor (bez vode doduše), hladovina (to da ne propustim ha), ali pre svega kakva atmosfera među kamperima! S'obzirom da je bilo oblačno (opet Marfi) a bilo je kasno za predavanja (ili pričice što reče g. Zorkić) namestili smo šatore, pričali (uz pivo) o astronomiji, Marsu, malo blatili astrologe... Kasnije, noću, počelo je da se razvedrava (verovatno uticaj piva) ali samo za kratko.

Valja, valja. Janko demonstrira fokus brušenog stakla.  Foto: Csipa

Sutrašnji dan, od samog jutra, bio je onaj pravi. Pre podne smo šetali šumom, odmarali, skupljali baterije za uveče. Predveče su održana neka vrlo zanimljiva predavanja u hladovini. Ono što je na mene ostavilo utisak su Radanove astrofotografije, Atilino izlaganje o veštačkoj intelegenciji, Milanovo predavanje o Ajnštajnu, Katarinino o vansolarnim planetama, Nikolino o zvezdanim sistemima kao i Jankova prezentacija poliranja stakla (čiji me i Njutn od 300mm oduševio). Na kraju počeo je i Messierov maraton koji mi je pružio priliku da već pronađene M-ove vidim kroz razne teleskope. Ipak, vrhunac svega bio je kada mi je Dragan pokazao gde da tražim M31 preko Borisovog, Boboovog dalekozora. Posle jedno minut traženja zablistala je u okularu. Ako se i dalje budem bavio astronomijom, a znam da hoću, uvek ću se sećati trenutka kada sam prvi put video Andromedu i kako me je to privuklo zvezdama. Prosto nisam mogao da odvojim pogled sa nje. Kasnije smo kroz dvogled gledali još i M42, M45, Saturn... Sve u svemu teška srca sam se spakovao i otišao kući - stvarno bi bilo lepo da je duže trajalo. Pa, ako ništa pre, sledeće godine opet.

...o još ponečem

Pun utisaka ponetih sa LSP počeo sam ovu školsku godinu. Imao sam puno ideja i ranije ali sada po prvi put i mogućnosti i snage da ih ostvarim. Napravio sam atraktivne plakate i sazvao potencijalne članove nove školske astronomske sekcije. Odazvalo se 20-ak ljudi (učenika) tako da sa ponosom mogu reći da sada već imamo sekciju. Teleskop nam stiže za par dana (pisaću i o njemu ali kad ga budem video svojim očima). Imamo puno ideja, planova, entuzijazma, ali nam je svaka pomoć dobrodošla (u vidu predavanja, planova za rad, za posmatranje...). Za sada ako neko želi da nam piše može preko mog mail-a: homer@formanet.co.yu

(septembar 2003.)

vrh