Radan Mitrović radan@astronomija.com.mk www.astronomija.com.mk

Dobro, bolje, Letenka

Makedonci na Letenci

Kliknite na sliku

Kao i dosad u našem društvu pripeme tj. razgovori počeli su mesec - dva ranije, ali kao i po starom običaju stvar se najbolje završi u dan dva pre polaska. Prvo nam je dva dana pre polaska otkazo Andreja, a onda se Deki setio da mu pasoš više ne važi. Ipak u konačnoj verziji smo ostali nas devetoro. Dogovorenoje da dvoje idu vozom, a nas sednoro ćemo na daleke pute krenuti kolima. Možda baš zbog činjenice da Andreja i Deki nisu došli, sve nam je išlo od ruke. Niko nije kasnio i sve se odvijalo u najboljem redu. Naš novajlija Aleksandar (alijas Vučko) se pokazao kao poverljiv čovek spreman da sve završi kao što je potrebno. Put do Letenke i ako dug kada je sve u redu nije nikakav problem. Osim kišice u centralnoj Srbiji sve ostalo je bilo OK.

Na Letenku smo došli prvi, pa smo sebi obezbedili najbolja mesta u hladovini. Posle postavljanja šatora sledio je odmor od dugog puta, a onda je slediolo ono naše astronomsko ćaskanje. Ponovo vdjenje sa starim prijateljima, upoznavanje novih je ono što Letenku čini posebnom. Lepo je videti sve ljude na okupu. I ako nekoliko njih nije došlo ipak je bilo dovoljno ljudi da priči ne bude kraja. Dan je bio sunčan, pa je i veče obećavalo. Odmah po zalasku Sunca počeli smo sa posmatranjem Meseca, pa Venere koja je bila nisko nad krošnjom drveća i što se planeta tiče završili smo sa Jupiterom. Bar sam ja tako mislio.

Radan i ostali

Kliknite na sliku

Kada se već dosta zamračilo otpočela je trka po NGC objektima. Sudija Ratko je odradio svoj sizifovski posao sasvim korektno, a na nama takmičarima ostaje da se nadamo da smo svoj posao odradili sasvim korektno. Nebo baš i nije bilo za NGC, ali ipak se ponešto dalo i videti. Skopsko astronomsko društvo je na NGC lovu učestvovalo sa dve ekipe. Martin i Toni su bili drugi radeći svoj posao onako kako treba, dok smo ja i Aleksandar sa manjim instrumentom pokušavali da uhvatimo korak sa njima. Posle ponoći, negde oko jedan, pridružio nam se Bobo sa svojim Pentaxom i meni više nije bilo da jurenja po NGC-ima. Onako iz fazona je uperio Pentax na Mars i nisam mogao da poverujem da se lepo vidi polarna kapa. Odmah sam svog Oriona usmerio ka crvenoj planeti i bio je predivan. Igranje sa povećanjem je bila pravo zadovoljstvo. 100, 200, 300 puta, pa 600 puta i aj da ne preterujemo vratili smo se na 300 gde je kapa bila vidljiva oho-ho, a i detalji ispod nje su se lepo videli. Onda su na scenu stupili filteri koji su ceo doživljaj pojačali. Red iz okulara se povećavao ili reciklirao kako god hoćete. Mars je definitivno bio Bog te večeri. Koliko za kraj smo pogledali M3, M32, M110, M33 i još neke ne pamtim. Sa zorom se povećavao i naš umor. Polako smo rasklopili teleskope i otišli na spavanje.

U subotu se nastavilo sa beskonačnom pričom. Ko šta radi, sa čime radi, kakve probleme u radu ima itd itd itd itd. Nedeljko je celog dana obrađivao fotografije koje je usnimio protekle noći, ja sam sa Bobom gledao Sunce i upeređivali moj Celestron 80mm ED sa njegovim Pentaksom. Na Pentaksu je uspešno izvršena jedna mala hiruška intervencija koja će ubuduće pomoći Borisu da lakše useveruje. Sunce je je bilo veoma šturo sa pegama i bilo ih je tek toliko da ne bude ič (ič=ništa, nimalo prim. prev). U subotu je održan kviz koji je privukao pažnju gledaoca, sa očiglednim navijačkim strastima. Bilo je i onih koji su šaputali, sram ih bilo:-)). Naše društvo su predtavljali Biljana, Martin i Filip. Prošli smo očekivano odlično:-). Hanolio, Emilija, Aleksandar i ja smo bili (ne)primerna publika:-)).

Drugog dana kako se približavalo veče tako su se oblaci navalačili. Planirao sam da slikam nešto po nebu, ali je nebo bilo više za kišu nego za fotkanje. Boba je napravio nekoliko fotki i videćemo šta će sve od toga ispasti. Po ponoći su s oblaci zatvorili sa svih strana i malom kišicom nam dali do znanja da se sakupimo i idemo u šatore.
U nedelju po doručku se izvršila ceremonija predavanja nagrada učesnicima kviz i NGC takmičenja. Potom grupna fotka i odpočelo je pakovanje i pozdravljanje. Po odlasku veće grupe autobusom, jedan po jedan od nas koji smo došli kolima smo počeli ići kućama.

Eto to bi ukratko bilo moje viđenje Letenke. Letenka je ispunila sva svoja očekivanja. Jedino što mi je žao što neke ljude nisam uspeo videti kao i njihovu opremu, ali biće prilika. Ove godine bilo je manje teleskopa nego što je to ranije bilo. Teleskopdžije se nisu baš pokazale. Izgleda da su rešili da opremu poštede ovaj put. Nadam se da će ubuduće biti puno više teleskopa jer na kraju krajeva na Letenci im je mesto više nego bile gde.

(21.07.2005.)

vrh