|
Tama,.... biološki zakon za sve žive organizme, ukljuèujuæi i biljke, je u opasnosti od rapidnog poveæanja korišæenja veštaèke svetlosti i postoji sve više èvrstih dokaza da neogranièeno i prekomerno korišæenje razlièitog noænog osvetljenja ugrožava biljke, ptice, sisare, ribe i insekte. Nauènici ukazuju na dramatièno poveæanje neprirodnih aktivnosti i kod biljaka i kod životinja kao rezultat svetlosnog zagaðenja, a tek nedavno je shvaæena i ozbiljnost efekata svetlosnog zagaðenja na biološke sisteme. Nauènici širom sveta upozoravaju i prouèavaju ove poremeæaje u prirodi izazvane veštaèkom svetlošæu. Takoðe je zapaženo da i psihološke funkcije kod ljudi bivaju sve više poremeæene svetlosnim zagaðenjem, pogotovu u urbanim sredinama gde noæ u pravom smislu više ni ne postoji.
Postoji ogromna potreba za neizostavnim upoznavanjem i alarmiranjem javnosti o važnosti saèuvanja tamnog neba. Svi zajedno, trebalo bi da razumemo efekte problema sve veæeg osvetljavanja noænog neba, problema koji se ubrzano širi i koji ima sve veæi negativan uticaj na biološke sisteme na ovoj planeti. Noæno osvetljenje moderne urbane civilizacije je kompletno uništilo prirodnu lepotu noæi prepune sjajnih zvezda. Sada je veæ normalni deo života da mnogi stanovnici urbanih sredina mogu videti zvezde na nebu samo prilikom odlaska na udaljena mesta, daleko od svetlosti naseljenih mesta. Pa èak i tamo, ponekad svetla manjih lokalnih naselja teraju zvezde u još veæu divljinu i na žalost još dalje od nas. U ovom trenutku kada naše znanje o svemiru postaje svakim danom sve veæe i u ovo vreme koje æe u istoriji ostati zabeleženo kao vreme velikih otkriæa zahvaljujuæi armadama svemirskih istraživaèkih letelica i mnogim teleskopima u orbiti oko Zemlje, zvuèi ironièno da je obièan èovek izgubio važnu moguænost da jednostavno pogleda na gore u noæno nebo i iskusi beskrajnost i lepotu svemira. Veoma mali broj prirodnih lepota može da se poredi sa panoramom Mleènog puta u kristalno èistoj noæi. A mesta gde prastara sazvežða još uvek sjaje istaknutim i velièanstvenim bogatstvom i gde reke zvezda postaju vidljive golim okom postaju sve reða i sve nedostupnija obiènom èoveku. U poslednjoj deceniji skoncentrisani napori širom sveta za kontrolu ovog problema koji se sada popularno zove "svetlosno zagaðenje" su potekli od astronoma i organizacija kao "International Dark Sky Assotiation". Mnogo država je do sada pristupilo ovom koncernu, stvarajuæi i primenjujuæi zakone, pravila i principe za pravilnu upotrebu svetlosnih sistema. I dok su mnogi individualni napori naèinjeni u razlièitim oblastima prouèavanja, sve do sada nije bilo zajednièkih napora da se stvori zajednièki obim informacija o ovom rastuæem problemu. Simpozijum Krajem prošlog meseca u Kanadi je tokom tri dana održan prvi meðunarodni simpozijum pod imenom "Ekologija noæi" koji je okupio impresivan broj eksperata iz razlièitih oblasti. Astronomi, ekolozi, politièari, akademici, teolozi, predstavnici vladinih organizacija, predstavnici proizvoðaèa osvetljenja, predstavnici indijanskih plemena starosedeoca, itd. Nikada pre pripadnici razliètih socijalnih, nauènih i društvenih zajednica, a koje povezuje zajednièki motiv tamnog neba nisu bili okupljeni na jednom mestu. Na ovom seminaru su svi govorili i izložili poglede, zakljuèke i predloge sa svojih aspekata, a u cilju pronalaženja zajednièkog pristupa problemu svetlosnog zagaðenja. Njihove diskusije su imale fokus na biološka, kulturna, istorijska i duhovna pitanja onako kako su ona povezana sa noænim nebom i svetlosnim zagaðenjem. Smisao ovog simpozijuma je da se iz razlièitih aspekata sakupe informacije o važnosti tamnog neba i dizajnira plan koji bi indentifikovao najvažnije aktivnosti. Neka od centralnih pitanja na koje se tražio odgovor ukljuèuju:
Zadaci simpozijuma su:
Meðu uèesnicima simpozijuma su bili i Terence Dickinson (astronom i urednik magazina "SkyNews"), Monte Hummel (predsednik WWF Canada), Chad A. Moore (U.S. National Parks Service), Michael Mesure (FLAP Fatal Light Awareness Program), David Crawford (predsednik International Dark Sky Asotiation IDA), Jenik Hollan (profesor astronomije iz Republike Ceske) itd. Na simpozijumu je diskutovano o astronomiji nekada i sada i gubitku tamnog neba, sa posebnim osvrtom na nedavni krah strujnog sistema u delovima Severne Amerike kada su mnogi stanovnici naseljenih podrucja imali priliku da vide pravo noæno nebo, a što je do pre nekoliko decenija bila normalna pojava èak i u velikim gradovima. Nauènik i astronom iz Brna, Jenik Hollan je govorio kako je nedavno usvojeni "Protokol tamnog neba" doneo celoj Èeskoj tamno nebo. Predstavnici indijanskih plemena Wahta Mohawk i Seneca su govorili o istorijskoj i kulturnoj važnosti tamnog neba i noæi, preprièavajuæi mnoge plemenske legende vezane za noæ. Predsednik World Wildlife Fund Canada (WWF), Monte Hummel je javno pozvao ne samo na prouèavanje, veæ i na aktivnije konfrontiranje problema gubitka noænog neba. Diskutovano je o trenutnim regulacijama osvetljenja u skoro svim delovima sveta, dok su prisutni predstavnici mnogih kompanija koje proizvode svetlosne sisteme prikazivali i objašnjavali mnoge praktiène solucije za smanjivanje svetlosnog zagaðenja. Uèesnici simpozijuma su takoðe iskusili potpuno èisto i nezagaðeno nebo i nakon završetka radnog dana uživali u osmatranju pravog noænog neba. Mesto gde je simpozijum organizovan je izabrano iz više nego simboliènog razloga. Prirodni rezervat u kome se nalaze mnoge retke biljne i životinjske vrste Ontarija je u potpunosti saèuvao i totalno tamno nebo i noæ neuprljanu veštaèkim svetlima. Rezervat je prepun otvorenih površina, ali se ne nalazi u dolini gde bi okolna brda zaklanjala vidik ka horizontu, niti se na izdignutom platou. Jednostavno ogroman prostor oko celog rezervata je potpuno nenaseljen, ali i zakonom zaštiæen što je još jedna barijera od svetlosti urbanih sredina. Površinu rezervata èini tvrd granit koji je imun na vibracije što je idealno za teleskope i astrofotografiju. Granit je star 2,5 milijardi godina i kroz taj vremenski period rezervat je mnogo puta bio i deo masivnih planina, i dno prastarih okeana, i ispod kilometrima dugaèkih ledenih gleèera, i ispod tropskih džungli, da bi danas bio ispod stopa nas koji bez daha gledamo gore u svemir i beskrajnost vremena i prostora. Sve ove kombinacije na jednom mestu èine ovaj rezervat unikatnim mestom za astronome, pa i sama vlada provincije Ontarija uviða da je pogled na tamno nebo veoma važan aspekt ovog rezervata i 1999. ga proglašava "Dark Sky" rezervatom. Proglašenje ovog mesta "Rezervatom tamnog neba" od strane jedne legalne vlade je izazvalo priliènu pažnju meðunarodne i domaæe javnosti, kao verovatno prvi projekat takve vrste u celom svetu. Održavanje ovog simpozijuma na jednom ovakvom mestu je uèesnicima sigurno služilo kao inspiracija za dalju borbu sa ciljem povratka tamne noæi. Simpozijum je protekao u meðusobnoj razmeni informacija po pitanju tamnog neba, ukazivanjem na njegovu važnost, identificiranjem praznina u znanju i pregledavanjem trenutnih pristupa problemu. Uèesnici simpozijuma se nadaju da æe podignuti nivo upoznavanja javnosti sa problemom i još bolje upoznati javnost sa koristima od zaštite tamne noæi. Uèesnici simpozijuma su takoðe radili na razradi planova akcije koji treba da se preduzmu za ostvarenje cilja: "TAMNA NOÆ NIJE SAMO ZA ASTRONOME. SVAKO KO POGLEDA NEBESA U TAMNOJ NOÆI JE INSPIRISAN, A KORIST JE ZA SVE NAS". (oktobar 2003.)
|
