Novi Sad,
26.03.2003
Da i najrutinskije i najbezazlenije posmatranje nebeskih objekata može da poprimi neočekivani tok, i otkrije svu raskoš nepoznatog i bogatstvo slučajnosti trenutka, uverio sam se te lepe prolećne večeri, 25.03.2002 godine. Dogovor je bio da se Saša Zorkić i ja sastanemo uz moj teleskop radi dogovora o Mesijeovom Maratonu, a od ranije sam imao SMS dogovor i sa Behaudinom iz Zenice o posmatranju M-ova po sistemu "paralel slalom" odnosno "paralel s’ Lalom" (posto sam ja rodom "Lala" iz Banata), koje usklađujemo putem SMS poruka...

Dragan Miladinović E-mail dragmila@Eunet.yu

Nakon par minuta mobilni telefon zvoni... nepoznat, udaljeni glas uzbuđeno govori: "Vidim ga čovječe.. vrištim od sreće..."

Teleskop se propisno klimatizovao u dvorištu još od 18.30 časova i kad sam oko 19.00 po lokalnom vremenu izašao napolje naoružan okularima, crvenom lampom, mapom (i solidnom količinom flaširanog piva za Sašu i mene) sve je ukazivalo da će to biti jedno prijatno rano-prolećno veče u opuštenoj atmosferi, ispunjeno uživanjem, budući da je nebo bilo vedro i bistro.

Dok sam čekao Sašu, reših da proverim Saturn i Jupiter "da im se nije štogod desilo ...", mada se i golim okom lepo videlo da su na "svom mestu" .

Ubacujem okular od 26 mm koji daje 48 x uveličanje sistema, Saturn je OK, lepo se vidi Titan, slika odlična... Prelazim na Jupiter, lik mu je oštar vide se pojasevi a rekao bih da je i boja na polovima drugačija. Slika izvrsna, galilejski sateliti uparađeni, svaki na svom mestu. Jupiter i ekipa dolaze u centar vidnog polja i ja i pri ovom malom uveličanju primećujem da u ekvatorijalnom pojasu ima nešto što narušava uobičajeni krajolik Jupiterovog "dresa"... javljam SMS-om kratko Behaudinu da mi na kompjuteru proveri GRS (Great red Spot) jer je to prvo na šta sam logično pomislio, previđajući da se ona nalazi ne između ekv. pojasa već se odvaja u pravcu Jupiterovog pola. Posle minut dva stiže poruka iz Zenice "vidljivost loša, kao da je Sadam zapalio svu naftu"..., što je značilo da nemam "optičku podršku" iz BH...

Senka na Jupiteru, kompjuterska simulacija

Ubacujem okular od 7 mm koji daje uvećanje sistema od 176 x. Do sada sam retko imao priliku da se nauživam posmatrajući kroz taj okular, jer zbog velikog uveličanja objekti "projure" vidnim poljem pre nego što se metalna "kao-ekvatorijalna montaza" mog teleskopa umiri od vibracija... Međutim od nedavno sam usavršio tehniku posmatranja i kod te montaže i to tako da telskop postavim "ispred" objekta, tj u takav položaj da objekat sam uđe u vidno polje, a dok ga čekam montaža se umiri i slika bude stabilna. Tu tehniku sam odmah primenio i kada je Jupiter ušao u vidno polje slika je bila dobra, kao nikad do tada (sa ovim okularom). Odmah mi je bilo jasno da uočena "anomalija" na disku Jupitera ne može biti GRS, jer je ona bledunjava, a ovde je u pitanju bila Senka IO-a (kako sam tada pomislio). Nikad do tada nisam posmatrao ovu pojavu, i jasno je da sam osetio ogromno uzbuđenje i neopisivo oduševljenje uočenim. Usledila je SMS poruka za Zenicu; "Ono je senka IO-a". Uzbuđenje sam podelio sa suprugom i dvojicom sinova koji su se zainteresovali mojim oduševljenjem, pa sam "morao" da svog najmanjeg momka podižem rukama, do okulara jer je Jupiter bio skoro u zenitu, a okular je u visini od 1,5 m od tla..

Nakon par minuta mobilni telefon zvoni... nepoznat, udaljeni glas uzbuđeno govori: "Vidim ga čovječe.. vrištim od sreće... prelazim na SMS" ... Behaudin se javio iz Zenice, dakle nije odoleo oduševljenju koje sam mu putem SMS – a isporučio ...

Veče je prošlo bez lova na M-ove, jer smo Saša, Janko (koji je u međuvremenu stigao iz Bačke Palanke) i ja, uživali u ovoj retkoj astronomskoj pojavi (Saša i ja i u Lav pivu).

Naknadna kompjuterska "analiza" posmatrane pojave, putem programčica "Meridian", pokazala je da je u pitanju bila senka KALISTA !!!

Vedro nebo...

(mart 2003.)

vrh