saveti

---

MALI VELIKI SAVETI ZA ASTRONOME POCETNIKE

             

Uobicajena predstava ljudi o astronomiji kao hobiju (i to onih ljudi koji su dovoljno informisani da je razlikuju od astrologije), podrazumeva (pogresno) predubedjenje da je astronomija skup, komplikovan i zahtevan hobi, koji nije pristupacan prosecnom mladom coveku. Takva predstava, siguran sam, ucinila je da mnogo zainteresovanih, frustrirani takvom "famom" jednostavno odustanu od "petljanja" sa astronomijom, pre nego su i poceli njome da se bave, i ne sluteci koliko su, zbog svoje neobavestenosti, a usvojivsi takvu pogresnu predstavu, bili "u krivu', i sta su sve velicanstveno propustili da spoznaju. 

Oni koji savladaju tu prvu prepreku ubrzo nailaze na drugu, a to je opet pogresno misljenje da za bavljenje astronomijom moraju posedovati teleskop, pa kada se suoce sa mnostvom problema oko nabavke istog (gde ga kupiti, kakav, cena, carina, transport, i sl.), uglavnom zavrse kao i oni koji su se spotakli na prvom stepeniku. (videti prvi pasus).

Dakle, namece se kljucno pitanje: ODAKLE I NA KOJI NACIN POCETI BAVLJENJE ASTRONOMIJOM? 

Evo nekoliko saveta na bazi licnog iskustva, namenjenih  za "prvo vreme", a kasnije cete vec i sami znati ...

i najvaznije je to da morate citati, citati i citati, ASTRONOMSKU LITERATURU, koja se tu i tamo moze naci u bibliotekama, knjizarama i slicno, jer da bi se u punoj meri uzivalo u lepotama nocnog neba, potrebno je savladati osnovne pojmove, a tu je literatura nezamenljiva. Autor ovih redova je poceo sa casopisom "Covek i svemir", Zagrebacke zvezdarnice, koji je, zahvaljujuci nastavnici geografije, pred kraj sezdesetih godina proslog veka stizao do nasih ruku. Kasnije se tu nasla "Galaksija", zatim srednjoskolski udzbenik Astronomije, casopis "Vasiona" Beogradskog astronomskog Drustva "Rudjer Boskovic", jedna fotokopija zvezdane karte iz starog geografskog atlasa sa oznacenim "glavnim" sazvezdjima i jos po nesto... Kako se Vasa "obala saznanja" bude povecavala, tako ce se i Vase "more neznanja" siriti geometrijskom progresijom, ali ne dajte se uplasiti, jer cete iskusniji i nacitaniji umeti sami odabrati oblast astronomije koja Vas najvise interesuje...

nabavite kartu neba, i u vedrim nocima pokusajte da, koristeci slobodno oko, naucite da prepoznajete sazvezdja. Tu Vam u veliko meri moze pomoci internet. Primera radi, na sajtu casopisa Sky & telescope: www.skypub.com, mozete svakog meseca pronaci kartu neba za taj mesec (posto se izgled nocnog neba tokom kalenarske godine menja), koju mozete odstampati i uz njenu pomoc krenuti u avanturu... Ovo Vam je neophodno za laksu orijentaciju na nebu, a i za kasnije, jer cete, dobro poznavajuci nebo, lakse uspevati da pronadjete ono sto Vas zanima.

ako Vam mogucnosti dozvoljavaju, nabavite DVOGLED, (sto veceg objektiva, od najmanje 40 mm pa navisse), jer taj instrument je najbolji za  pocetnike. Naime, dvogled ima nekoliko prednosti nad teleskopom, a sve su vrlo bitne.

A/ Vidno polje  - kod dvogleda je deo neba koji "staje" u vidno polje daleko veci nego kod teleskopa, cak i do nekoliko desetina puta (sto zavisi i od karakteristika dvogleda i karakteristika teleskopa koji se uporedjuju). Teleskop sluzi za posmatranje detalja, a dvogled za sveobuhvatno posmatranje. Na primer, cak i pri malim uvecanjima, u vidno polje mog teleskopa od 6 inca ne moze stati npr. Laguna maglina (M 8) predivan objekat na letnjem nebu, i ma koliko u teleskopu video detalje, ostajem uskracen za sagledavanje sveukupnosti raskosi i lepote ove magline.

B/ Lakoca rukovanja - teleskop ume biti tezak, glomazan, komplikovan za transport, montazu ili rukovanje, potrebno ga je cesto stelovati (Njutn), sto je dvogledu strano.

C/ Pronalazenje objekta za posmatranje - Obzirom da teleskop, posebno pri vecim uvelicanjima "pokriva" vrlo mali delic neba, usmeriti ga u zeljenom pravcu i pronaci zeljeni objekat, (u zavisnosti od tipa teleskopa i njegove montaze) moze biti prilican problem. Kod dvogleda je i ovaj problem neuporedivo manji, i gotovao da ne postoji, zbog sirokog vidnog polja ovog instrumenta.

D/ Uspravan / obrnut lik. - Kod dvogleda, koji inace sluzi za "terestricka" posmatranja, tj objekata (ili lepih komsinica) na zemlji, lik je uspravan, pa Fruska gora ne "dubi" na Crvenom Cotu (najvisi vrh F.g.) a Dunav ne tece "iznad" nje, kao sto bi to bilo u okularu Astronomskog teleskopa, koji zbog svojih optickih karakteristika daje "obrnut" lik. Iz tog razloga i raspored zvezda posmatranih u dvogledu odgovara njihovom rasporedu koji vidite slobodnim okom, a u astronomskom teleskopu sve je obrnuto, "levo" postaje "desno", a "desno" postaje "levo", "gore" je dole a "dole"  postaje gore...  Zaista moram izgledati smesno, kada, u nameri da gledajuci kroz teleskopom osmotrim neku udaljenu pojavu (ili osobu) na Zemlji, a da ista bude "uspravna" (tj. da joj suknja ne padne preko glave) prilazim okularu teleskopa iz smera u koji gledam, migoljeci se kao zmija da svojom korpulencijom ne zaklonim otvor teleskopa (nadam se da ste ovaj opis shvatili).

PS: Iskreno se nadam da citaoci zbog ovog mog teksta nece zamrzeti teleskope, ja ih (teleskope) obozavam!!! 

E/ Odnos: cena/sta za nju dobijam, - daleko je povoljniji u slucaju dvogleda jer se solidan dvogled moze naci i ispod 100 DEM, a u rukama (Mandusicca Vuka tj.) upornog posmatraca, ovo je vec "ubojit" instrumenat. Sa druge strane, teleskop je visestruko skuplji, a kod nas ga je jako tesko, gotovo nemoguce i nabaviti, a i ako u tome uspete, cene su uveccane za porez, transport, carinu i sl.

Dvogledom se mogu videti sve planete Suncevog sistema, izuzimajuci Pluton (da bi mogli da vidite ovu planetu, potreban vam je teleskop velicine objektiva od najmanje 10 inca tj. 25 cm.)

Dvojne zvezde, velika vecina Mesijeovih objekata (udaljena zvezdanih jata, galaksije, magline) takodje su siguran plen dvogleda od 50 mm objektiva u vedrij nocci.  Nekoliko kometa u proteklih dve - tri godine, mogle su se videti i obicnim dvogledom, a isti je slucaj i sa najvecim asteroidima. Velicanstveno obilje zvezda u Mlecnom putu i  zagonetnost Mesecevih kratera; prizori vidjeni prvi put u zivotu, u okularima dvogleda, su direktni krivci sto se autor ovih redova uopste i bavi ovim hobijem, i upravo trudi da Vas njime "zarazi" uz pomoc ovog teksta. Uostalom najbolji poznavalac zvezdanog neba koga autor ovog teksta poznaje, je veliki majstor DVOGLEDA (PS: Aco imam pivo za ovo!).

raspitajte se da li u vasem okruzenju postoji astronomsko drustvo, jer su ljudi koji se bave astronomijom uglavnom nesebicno spremni da pokazu, da Vas necemu nauce, a u kontaktu sa njima radja se i prilika da "zvirnete" kroz neki teleskop.

surfujte internetom, na kojem postoji ooobilje sajtova o astronomiji (kazu oko 2 miliona), odredjena saznanja cete sigurno dobiti tim putem, a zahvaljujuci obilju astronomskih slika bicete u prilici da uzivate u raskosi i velicanstvenosti mnogih udaljenih objekata, koje ni najmastovitiji slikar ne bi mogao zamisliti. Preuzmite sa mreze neki od besplatnih planetarijumskih programa, koji ce Vam biti pouzdan vodic i pomocnik u otkrivanju tajni neba.

Citajte Astronomski magazin !!!

Ako sam makar i jednom novom potencijalnom ljubitelju astronomije ovim tekstom pomogao, da otkloni svoje nedoumice, vredelo je na isti utrositi jedno zvezdano vece, sedeci za racunarom umsto uz okular teleskopa.

Vedro nebo ...   

U Novom Sadu, 20.09.2001 godine

vrh