U  januaru 2002, jedna nejasna zvezda u zabitom sazvežđu odjednom je zasijala 600.000 puta sjajnije od našega Sunca i time postala najsvetlija zvezda u našem galaktičkom Mlečnom Putu. Misteriozna zvezda je sijala sve dok nije izbledela i povukla se u tamu. Medjutim, NASA je u svojim istrživanjima ovog fenomena koristila Hablov samirski teleskop koji je putem takozvanog "svetlosnog ehoa" došao do značajnih otkrića. Dobijeni detaljni snimci će pomoći astronomima da se, dobije trodimenzionalna struktura ljušture sastavljene od prašine koja okružuje pomenutu zvezdu. Ovako oslobođena svetlost u našem Mlečnom Putu, zadnji put je detektovana 1936. godine. Nakon zvezdane eksplozije, svetlost se odbijala od prašine koja okružuje zvezdu, stvarajući gigantske svetlosne talase na principu ehoa.

Slika 1	Slika 2

Hablovi snimci prikazuju ćudljivu zvezdu V838 Monocerotis (V838 Mon). Zvezda se nalazi 20.000 svetlosnih godina od Zemlje a emituje dovoljno svetlosti da osvetljava kosmičku prašinu oko sebe. Po svoj prilici, zvezda je u svojoj prethodnoj eksploziji izbacila osvetljenu kosmičku prašinu, a zatim, svetlo oslobođeno zadnjom eksplozijom putuje do kosmičke prašine i odbija se prema Zemlji. Zbog svoga indirektnog puta, ovako odbijena svetlost dolazi do Zemlje sa zakašnjenjem od nekoliko meseci u odnosu na svetlo koje je već stiglo sa zvezde direktnim putem.

Eksplozija V838 Mon je bila slična novoj. Tipična nova je normalna zvezda koja deponuje vodonik na kompaktne belo-patuljaste zvezde u svojoj blizini. Vodonik se skuplja sve dok ne eksplodira spontano uzrokovan nuklearnom fuzijom, nesto slično strahovito jakoj hidrogenoj bombi.

Slika 3	Slika 4

Na suprot tome, V838 Mon nije izbacila svoj spoljašnji omotač. Umesto toga, zvezda je enormno narasla spuštajući temperaturu svoje površine ne više od temperature obične sijalice. Ova pojava narastanja, odnosno, naduvavanja na džinovske razmere a pri tom ne gubeći svoje spoljašnje razmere je sasvim neobična za nova eksplozije.

Naučnici imaju puno poteškoća da razumeju ovu pojavu jer ona nije u saglasnosti sa sadašnjim teoretskim i praktičnim dostignućima! Zvezda je toliko jedinstevna da predstavlja neverovatno otkriće neke vrste prelaznih zvezda u evoluciji zvezda. Zvezda ima neke karakteristike nestabilnih odumirujućih zvezda, nazvanih eruptivne promenljive, koje odjednom i nepredvidivo pojačavaju svoj sjaj.

Kružni svetlosni eho se sada proširio na meru koja je dvostruko veća od ugaone razdaljine Jupiter i Zemlje. Astronomi očekuju da i dalje raste jer reflektovana svetlost sa daljnjeg omotača još nije stigla na Zemlju. Naučnici smatraju da će se ta pojava moći istraživati narednih deset godina.

Istraživački tim koji je osmatrao ovu svemirku pojavu činili su članovi: Svemirskog Teleskopskog Instituta iz Baltimora, Svemirske Istrazivačke Asocijacije Američkih Univerziteta, Pomorske Opservatorije iz Flagstafa u Arizoni, Evropske Svemirske Agencije, Državnog Universitet u Arizoni, Velike Binokularne Teleskopske Opservatorije u Tucsonu, Arizona, Isak Njutn Teleskops, Telskopske Grupe na Šapnskim Kanarskim Ostrvima i INAF Astronomska Observatoria u Asiago kod Padove u Italiji.

(april 2003.)

vrh