Odgovor na vaše pitanje je da! Trenutno su
planirane dve misije.
Proučavanje Merkura je jako teško. Sama
činjenica da je veoma blizu Suncu ga čini veoma nezgodnim za
posmatranja sa Zemlje pa se o njemu zna jako malo.
Do sada je samo jedan brod posetio Merkur.
Bio je to Mariner 10 koji je na put krenuo pre tačno 30
godina. Lansiran je 3. novembra 1973. a pored Merkura je proleteo
ukupno tri puta i to 29. marta 1974, 21. septembra 1974. i 16
marta 1975. i tom prilikom je obavio osnovna ispitivanja. Sva tri
puta proleteo je sa planetine noćne strane tako da su svih 3.500
snimaka koje je poslao snimani jedino tokom njegovog prilaza
odnosno napuštanja planete pa je snimljeno samo 56% površine i još
uvek ne postoji ni kompletna (pogotovo ne precizna) karta njegovog
globusa. Podaci dobijeni od letilice su otvorili više pitanja nego
što su dali odgovora.
Jedna interesantra stvar vezana je za
Mariner 10, a to je da je to prvi brod koji
je koristio gravitaciju nekog drugog nebeskog tela (ne računajući
Zemlju) za korekciju pravca i brzine. Naravno, u pitanju je
planeta Venera pored koje je brod proleteo 5. februara 1974.
Možda čudi činjenica da je ka Marsu i
Veneri lansirano ukupno oko 80 brodova, a
da je samo jedan bio namenjen Merkuru. Na prvi pogled čini se da
je, zbog njegove blizine Zemlji, veoma lako poslati letilicu koja
će tamo relativno brzo stići. Međutim, to nije ni iz daleka tačno.
Zbog velike blizine Suncu i velikog uticaja sunčeve gravitacije
izuzetno je komplikovano usporiti brod i usmeriti ga u željenom
pravcu. Da ne govorimo o njegovom uvođenju u orbitu oko Merkura
(Mariner 10 je ušao u orbitu oko Sunca koja se u tri tačke
poklapala sa Merkurovom; u toj orbiti se nalazi i danas, naravno,
odavno više nije u funkciji). To je i glavni razlog što se na
sledeću misiju čekalo punih 30 godina kako bi se razvila bolja
tehnologija i uradili bolji proračuni leta.
Kao što sam pomenuo na početku, pripremaju
se dve misije. Radi se o američkom brodu "MESSENGER" i
evropskom projektu "Bepi Colombo" koja je još uvek u ranoj
fazi razrade.
Na lansiranje prvog nećemo morati dugo da
čekamo. To će se desiti već 2004. godine između 10. i 29. marta
ili između 13. i 22. maja kada se otvaraju lansirni prozori. Brod
će biti lansiran Delta II raketom is kosmičkog centra Kenedi.
|
Messenger,
umetnička vizija
Credit: NASA/Johns
Hopkins University Applied Physics Laboratory/Carnegie
Institution of Washington |
"MESSENGER" u prevodu sa engleskog,
naravno, znači glasnik (što odgovara imenu planete),
ali to istovremeno i skraćenica od "MErcury Surface Space
ENvironment, GEochemistry and Ranging". On će biti prvi brod koji
će ući u orbitu oko Merkura i za postizanje tog cilja će mu biti
potrebno punih 5 godina. Pre toga, brod će čak pet puta koristiti
pomoć gravitacije planeta za manevre usporavanja. Tri puta će
proleteti pored Venere (novembra 2004, avgusta 2005. i oktobra
2006) i dva puta pored samog Merkura (oktobra 2007. i jula 2008)
pre nego što konačno uđe u orbitu oko
planete u julu 2009. godine. Brod će, takođe, svojim motorima
izvesti i dva manevra usmeravanja u otvorenom svemiru. Predviđeno
je da misija traje do aprila 2010. ali produženja su moguća.
Otprilike u to vreme, 2009, bi trebala da
otpočne evropska misija "Bepi Colombo" mada je moguće da
lansiranje bude odloženo čak i do 2012. Kao što sam na počektu
pomenuo, misija je još uvek u ranoj fazi i tačan plan nije gotov.
Uz to, još nisu obezbeđena ni potpuna finansijska sredstva.
Takođe, za projekat je zainteresovana japansa agencija ISAS koja
bi učestvovala u pravljenju lendera.
U glavnom evo nekih grubih predloga kako bi
misija mogla da izgleda. Sastojala bi se od dva orbitera
("Planetarnog" i "Magnetosferskog" koje bi napravila ESA) i jednog
ili više lenderâ. Planetarni orbiter će ući u polarnu orbitu na
visini od oko 400 km od površine planete i njegov glavni zadatak
će biti da je detaljno fotografiše. Takođe, prateći rotaciju broda
naučnici će pokušati da provere Ajnštajnovu
Opštu teoriju relativnosti (Ajnštajn je, svojevremeno, odstupanja
u Merkurovoj orbiti objasnio tom teorijom). Magnetosferski orbiter
će, kao što mu samo ime kaže, u glavnom proučavati planetinu
magnetosferu. Naravno, oba orbitera će vršiti i ostala
ispitivanja. Planirano je da orbiteri potraju oko godinu dana uz
eventualni produžetak misije.
Za pravljenje lendera zainteresovana je
ISAS međutim kako se može čuti u poslednje vreme japanci bi mogli
da se povuku iz posla zbog finansijskih problema tako da će ka
planeti verovatno krenuti samo evropski orbiteri jer je, za sada,
malo verovatno da će se ESA odlučiti da napravi i lender.
U glavnom, razmatra se više mogućnosti, od
mekog spuštanja lendera uz pomoć retro pogona i vazdušnih jastuka
(slično kao što se danas lenderi spuštaju na Mars; ako izostavimo
padobran koji bi na Merkuru bio neupotrebljiv) do tvrdog
"zakucavanja" u površinu planete. Lender ili više njih bi bili
opremljeni kamerama, seizmografima, termometrima, barometrima,
spektrometrom X zraka i specijalnom bušilicom koja bi se zarila u
tlo planete do dubine od 1 m radi proučavanja geološkog sastava.
Lenderi bi poneli i ostale uređaje za razna ispitivanja. Takođe se
razmatra slanje malog rovera koji bi se "prošetao" površinom
planete. Planirano je da lenderi na planeti funkcionišu oko 7
dana.
Lansiranje letilica bi moglo da bude
obavljeno istovremeno, jednom Ariana V raketom, posle koga bi se
brodovi razdvojili i krenuli svaki svojim putem, no mnogo
verovatnija mogućnost je da se obave dva lansiranja i to ruskim
Sojuz-Fregat raketama (što je kod ESA-e postalo praksa). U tom
slučaju Planetarni orbiter će krenuti prvi dok bi Magnetosferski
orbiter i lender krenuli drugom raketom i to oko godinu dana
kasnije.
Zbog naprednijih solarno-električnih
motora, koji će do tada biti razvijeni, ali i gravitacione pomoći
Meseca, Zemlje, Venere i samog Merkura (planira se nekoliko
preleta), brodovima će biti potrebno između 3 i 4 godine da bi
stigli do odredišta, odnosno ušli u stabilnu orbitu oko planete.
Naravno, 2009. je još uvek daleko, a kosmonautičkoj industriji ne
cvetaju ruže pa su mnoge promene moguće.
Inače, misija je nazvana po italijanskom
matematičaru i inžinjeru Đuzepeu "Bepi" Kolombu (1920-1984) koji
se posebno interesovao za istraživanja Merkura. Njegovo najvažnije
"otkriće" je u stvari predlog da se koristi pomoć gravitacije
jednog nebeskog tela (planete ili satelita) za let do drugog. Uz
pomoć Kolombovih proračina Marinerom 10 je to uspešno izvedeno.
Ovaj manevar se danas rutinski koristi za sve letove i bez njega
bi oni daleko duže trajali ili ne bi bili ni mogući jer bi
zahtevali previše energije nego što je to moguće ostvariti
postojećom tehnologijom.
I za kraj, kvalitetne slike Merekura, koje
je načinio Mariner 10, možete pronaći na adresi
http://www.solarviews.com/eng/mercury.htm.
Na istom mestu se nalaze i detaljni podaci o samoj planeti.
Ukoliko želite da saznate više o predstojećoj misiji MESSENGER
obavezno posetite
http://messenger.jhuapl.edu/.
Marko Tarabanović
marko@astronomija.co.yu
|