am@astronomija.co.yu

 

Pisma
 
 

Sadržaj AM

 

 

Pisma   Pisma   Pisma   Pisma   Pisma   Pisma   Pisma
 
24. februar 2003.
Pitanje o trenažerima
#odgovor
Postovana gospodo,

Da li se u zemaljskim trenazerima za astronaute postize priblizno bestezinsko stanje? Ako da, molim za kratko objasnjenje ili me uputite gde mogu pogledati vise informacija o tome.

Hvala unapred.

Dragan Pamucar, Kladovo

Odgovor
Zemaljski simulatori za tako nesto prakticno se i ne mogu napraviti. Za simuliranje bestezinskog stanja na zemlji najcesce se koristi najobicniji bazen sa vodom u kome astronauti "rone" pod punom opremom. Ovo se posebno koristi za treniranje astronauta za svemirske setnje i rad u takvim uslovima. Evoluciju je dozivelo kod projekta Dzemini, sezdesetih proslog veka.

Medjitim, ovakav nacin nije previse realan jer tu je otpor i talasanje vode koji, naravno, ne postoji u svemiru. Da bi se na najbolji nacin simuliralo bestezinsko stanje ipak bi moralo da se poleti. U tu svrhu se koriste specijalno modifikovani avioni koji uzlecu na velike visine i tokom 60-90 sekundi se pustaju u slobodan pad. Tokom tog vremena javlja se privid bestezinskog stanja u kabini (elementarna njutnova fizika) i tada astronauti vezbaju kako da se ponasaju unutar broda.

Marko


28.01.2004.
Evo, konačno sam uspeo da pronađem sliku ruskog "simulatora". Radi se o putničkom avionu Tupoljev Tu-154M (što je najpoznatiji i bez dvoumljenja najbolji putnički avion koji su Rusi napravili, naravno u njegovo vreme, 1970-tih), specijalno konvertovanog za potrebe kosmičkog programa. Avion je proizveden 1989. a ako ikada budete poželeli da u specijalnim registrima pronadjete nešto više o njemu biće od koristi njegov fabrički broj 89A798 i registracija RA-85655.
 
Tupoljev Tu-154M

Avion je jako teško videti, skoro da nikada ne leti izvan Rusije. Slike boljeg kvaliteta možete pronaći na donjim adresama. Ako uspete da pročitate šta pise na repu svaka vam čast! Ja ne mogu.

http://www.airliners.net/open.file/299727/L/  

http://www.airliners.net/open.file/211636/L/  

*******

Dalje, evo kako se šatlovi prenose na zemlji kada slete van svoje baze u Kejp Kenediju. Za te prilike se koriste specijalno konvertovani Boing 747 (NASA ima dva ovakva aviona). Odmah u oči pada poseban aerodinamički dodatak koji je postavljen pozadi šatla. Bez toga, praktično, šatl ne bi mogao da bude transportovan na ovaj način jer 747 jednostavno nije predviđen da nosi nešto na leđima tako da bi se iza stvarale velike turbulencije zbog kojih bi avion ostao bez stabilnosti u letu. Iz istog razloga na zadnjim krilima sa strane su dodati i veliki stabilizatori. Ako pogledate An-225 koji je originalno predviđen, između ostalog, za nošenje Burana, videćete da on ima dva posebno dizajnirana repa (odnosno, preciznije bi bilo reći 'vertikalna stabilizatora') baš iz tog razloga da bi avion mogao da nosi razne stvari na leđima.

Boing 747

Inače, ono što je interesantno sva tri avona koje sam ovde pomenuo su se prvobitno koristila za prevoz putnika pa su tek kasnije konvertovana za sadašnje potrebe. Prvi je leteo u Aeroflotu dok su druga dva NASA-ina letela za American Airlines (serij. 20107/86, reg. N905NA, proizv. 1970. za NASA leti od 1974) i Japan Airlines (20781/221, N911NA, 1973, u NASAi od 1988).

Još slika svih aviona možete pronaći na www.airliners.net/search/  ili www.planepictures.net , dovoljno je da u polja za pretragu unesete registraciju aviona. Na taj način mozete pronaći sliku skoro svakog aviona u svetu!

I za kraj slika za koju sam prosto mislio da bi mogla da vam bude interesantna. Radi se o definitivno jednom od najčudnijih aviona na svetu - Airbus Beluga (puno ime: Airbus Super Transporter A300-600ST Beluga). Pošto je Airbus farbika koja svoje avione proizvodi na više mesta u Evropi ovi avoni se koriste za prenos, bukvalno, kompletnog trupa ili nekoliko delova aviona u Nemačku gde se vrši finalno sklapanje (radi se o avionima A318/319/320/321, dok se veće familije A300/310/330/340/380 sklapaju u Tuluzu, Francusa). Beluga je vrsta kitova na koje ovaj avion neverovatno liči!

Beluga

Marko Tarabanović

vrh