Marsov dan traje koliko i naš, zemaljski; na njemu su slična godišnja doba našim, mada traju duže nego na Zemlji. Ali postoje krupne razlike koje čine ovu planetu negostoljubivom. Na neke razlike mogli bismo se navići, recimo na tri puta slabiju gravitaciju. Za one koji bi bili rođeni na Marsu takva gravitacija bi bila prirodna stvar. Pa ni niske temperature nisu nepremostiv problem, jer i na našim polovima temperature su niske, a to ne smeta da se u istraživačkim stanicama odvija život tokom cele godine. Veći problem je mala količina kiseonika, nepostojanje tekuće vode i smrtonosna količina ultraljubičastog zračenja.

Kako stvoriti podnošljive uslove za život na Marsu? O tome je sigurno sa najviše nadahnuća pisao, ko drugi nego, Karl Segan. U knjizi Kosmos on predlaže neka divna rešenja.

Mnogi problemi, kaže Segan, rešili bi se povećanjem atmosferskog pritiska na Marsu. Uz viši pritisak, Marsom bi opet potekle vode. Sada, zbog niskog atmosferskog pritiska voda isparava na mnogo nižoj temperaturi i nema je u tečnom stanju. Sa višim pritiskom to bi se rešilo. U Marsovoj atmosferi ima suviše malo kiseonika za naš pojam pa bi i njega trebalo ubaciti u atmosferu. Kiseonika ima na Marsu, ali on i drugi korisni gasovi nalaze se u stenju. Još više ga ima zarobljenog u ledenim naslagama polarnih kapa. Treba ga osloboditi. Kako? Trebalo bi da otopimo led. Možda tako što bismo ga prekrili nečim tamnim, nekim slojem koji bi upijao Sunčevu toplotu. Segan predlaže da po polarnim kapama zasejemo biljke. Ima takvih koje bi uz pomoć genetskog inžinjeringa, recimo neki lišajevi, mogli podneti surovu Marsovu klimu. Vremenom ti lišajevi bi se proširili po polarnim kapama i grejali bi ih. Istovremeno u zrak bi ispuštali kiseonik, atmosfera bi se bogatila i postajala bi gušća, a atmosferski pritisak bi rastao. Konačno, voda bi mogla da ostane na površini i u tekućem stanju i sprovodila bi se po planeti kanalima. I stvorio bi se ozonski omotač koji bi štitio planetu od pogubnog ultraljubičastog zračenja.

Mars bi tako mogao postati rajska planeta. Naravno, za tako nešto trebalo bi vremena, možda nekoliko hiljada godina, možda, uz naprednu tehnologiju, svega nekoliko vekova.

Imate li vi, dragi naši astronomski prijatelji, još nekih interesantnih podataka na ovu temu? Pišite nam.