Posmatrano na makro nivou, gravitacionom privlačenju crne rupe ništa ne može pobeći. Međutim, na mikro nivou, (gledano kroz oči kvantne mehanike, koja ima drugačije poglede na svet od klasične mehanike) kada se posmatra svaka čestica zasebno, bilo realna ili virtuelna, može da se desi da crna rupa uvuče u sebe jednu od dve čestice (realnu česticu ili njen virtuelni par (sa kojom je pretpostavljena da anihilira u energiju)), a da druga čestica pobegne. Takav događaj se smatra Hokingovim zračenjem.

Naime, kada bi neki fiktivni posmatrač detektovao tu česticu koja je pobegla sa apsolutne granice crne rupe (horizonta događaja), njemu bi izgledalo kao da je ona izašla iz same crne rupe (jer niko ne može da vidi šta je iza horizonta događaja).

Logičan zaključak bi bio da se masa crne rupe umanjila za "emitovanu" česticu, te se zato njen par koji je upao naziva negativnom masom (pošto je to čestica iste mase, ali suprotnog naelektrisanja). Naravno, čitava ova priča je u stvari mnooogo komplikovanija...

Katarina Miljković