"Grozan bezobrazluk i podla prevara!!" je prvo što mi je palo na pamet
kada sam se prošetao glavnim šetalištem u Petrovcu na Jadranskom moru.
Potrudiću se da na najslikovitiji mogući način objasnim zašto me taj
utisak još uvek drži.
Već prve večeri letovanja iskoristio sam da sa porodicom prošetam
obalom pored mora i bio sam veoma prijatno iznenađen kada sam na kraju
šetališta ugledao namontiran teleskop uperen u nebo. Tu se otprilike i
završava sve ono što je bilo prijatno i lepo u celoj priči. Teleskop je
po svoj prilici (sudeći po karakterističnoj ekvatorijalnoj montaži,
aluminijumskom tražiocu...) delo našeg poznatog astronoma i graditelja
teleskopa Lajoša Kiša jer se vidi da je nekada uloženo u njega puno
ljubavi, pažnje i rada (Lajoše ako je ovo tvoje delo molim te preduzmi
nešto ako je u tvojoj moći). Sada je teleskop u prilično lošem stanju,
što se i sa fotografije može videti.
No, oprema i njen kvalitet nikada kod nas nisu sprečavali prave
ljubitelje astronomije da rade i podele radost i znanje sa svima koje to
interesuje. Poenta priče je upravo u neznanju i NAMERNOJ obmani ljudi
koji su pokazali interes da vide "komadić svemira". Ispričaću vam kako
se sve odigralo čak i po cenu da budem malo preopširan.
Moja supruga i ja odmah smo prišli do teleskopa u nameri da i mi
pogledamo kroz njega. Nije mi mnogo zasmetalo što nam je odmah stavljeno
do znanja da jedan pogled kroz to čudo tehnike košta 0,5 EUR-a po osobi.
Na pitanje šta se gleda dobili smo odgovor: "Vega, najveća zvezda u
našoj galaksiji". Dobro, preživeću taj podatak. Prva je za okular prišla
moja supruga, prislonila oko i pošla rukom ka točkiću za izoštravanje
slike. Taj njen potez doveo je do erupcije kod našeg "instruktora" jer
ništa na teleskopu ne sme da se dira "jer će se pokvariti". Posle toga
uz gledanje bez kontakta sledi rečenica koja me je umalo oborila s nogu:
"Jel vidiš krateri?" Pomerio sam suprugu u paničnoj žurbi da otkrijem
šta se dešava i imao šta i da vidim, potpuno defokusiran lik Vege na
kome su se uočavali razni difrakcioni efekti (od termičkih strujanja
unutar tubusa, do nečistoće na glavnog ogledalu) i te crne tačke su ako
niste znali KRATERI!! Naglašavam da naš domaćin očigledno znao kako
treba da izgleda pravilno fokusiran lik zvezde, ali valjda ovako ljudi
više vide za svoje pare!
Šokirani ovakvim nastupom pokušavamo da ga zamolimo da okrene
teleskop ka Jupiteru koji je bio još uvek prilično visoko na zapadnom
delu neba (sve se događa prvih dana jula meseca). Odgovor: "Jupiter ne
može da se gleda dok ne izađe na Internet, a sad se gleda Mesec i Vega
!!!!" Ovo me je već oborilo. Mesec se uopšte i nije video u tom
trenutku. Pokazujući prstom ka Jupiteru, već dovoljno šokirani dobijamo
novo objašnjenje: "To i nije Jupiter već Arkturus, a on ne može da se
gleda, jer mnogo brzo pada!!!". Gotovo je, ubijeni smo!!!
Verujte mi da se nisam upuštao ni u kakvu raspravu jer je sve u tom
trenutku bilo apsurdno. Nije problem da se za nešto plati, problem je da
za taj novac čovek ne sme biti prevaren u najgorem smislu, dakle svesno
obmanut. Najgore od svega je da stotine i hiljade ljudi odlazi sa tog
šetališta u Petrovcu ubeđeni da je to sve što astronomija može da pruži
i da razočarani samo odmahuju glavom odlazeći u mrak. Njihovi komentari
dok odlaze, duboko bi pogodili svakog ko makar malo voli astronomiju.
Čak i da sam lično ljudima pokušao da za tih par dana objasnim pravo
stanje bio bi to više nego Don Kihotovski pokušaj. Ovo i pišem u želji
da to podelim sa svim ljubiteljima astronomije i da pokušam da isperem
gorčinu koju i dalje osećam kada se toga setim. Možda nekome i proradi
savest ili padne neka ideja kako reagovati i šta preduzeti, jer verujem
da i sada mnogi u Petrovcu duboko razočarani odlaze u mrak.
Vedro nebo,
Slobodan Nikolić
Kragujevac
e-mail: bokikg@verat.net
|