Nastanak Sunca

am@astronomija.co.yu

• Pisma

Sadržaj AM

Pisma Pisma Pisma Pisma Pisma Pisma Pisma

Nastanak Sunca

#Odgovor

Pomagao sam rođaku oko pisanja maturskog rada, tražeći mu po knjigama i sajtovima na Internetu materijal o Suncu i Sunčevom sistemu. Kad je rad bio gotov, čitao sam ga tražeći gramatičke ili druge greške u kucanju, obeležavanju slika i slično. U delu o nastanku, došao sam do podatka na koji ranije nisam baš obratio pažnju, o veličini gasnog oblaka iz koga je kasnije nastalo Sunce i njegov sistem planeta. Veličina mu je bila oko 50 svetlosnih godina. Tu sam se zamislio ! Već u sferi poluprečnika 16 svetlosnih godina ima 53 zvezde, u poluprečniku od 22 svetlosne godine, u čijem centru je Sunce, ima sto zvezda a, da ne tražim dalje po knjigama, procena mi je da u poluprečniku sfere od 25 svetlosnih godina ima 140-150 zvezda. Ukoliko je tačan podatak o veličini gasnog oblaka, većina ovih zvezda bi trebala imati zajedničko poreklo, približno istu starost, kretanje koje je zadržalo onaj inicijalni momenat od zajedničkog proto-oblaka (da li se to tako kaže) znači na neki način povezano kretanje (ili oko nekog zajedničkog centra i-ili u manje više istom pravcu. Ukoliko je samo Sunce naslednik ovog oblaka gasa i prašine, u ovom prostoru ne bi trebalo da bude drugih zvezda, sem neke koja je tu ,,u prolazu'' odnosno dolutala iz nekog drugog dela Mlečnog puta. Ili je tačno da ove zvezde vode poreklo od istog oblaka, ili podatak o veličini od 50 svetlosnih godina nije tačan, ili je moje zaključivanje i razmišljanje potpuno pogrešno, odnosno ne uzima u obzir neku relevantnu činjenicu.

Molio bih da neko stručno lice, a takvih među dopisnicima AM-a i "Astronomije" ima, razjasni ovu malu dilemu. Podatak je inače uzet iz teksta o Suncu Milana Miloševića, u arhivi Astronomskog magazina.

Unapred zahvalan !

U Nišu 22.05.2006. godine.
Filipović Aca

Odgovor

NASTANAK PROTOZVEZDE (PROTOSUNCA)

Faza pre glavnog niza, ili faza u kojoj nastaje protozvezda, zapocinje sazimanjem oblaka medjuzvezdane materije i to velikih razmera (30 pc = 98 svetl. god. ), mase priblizno 100 000 mase Sunca, male gustine i niske temperature. Njega uglavnom cine molekuli vodonika, nesto helijuma i cestica prasine. U pocetku, oblak se sazima bez prepreka (trenja), da bi energija oslobodjena slazimanjem odmah pocela da se izracuje, sto dovodi do toga da nema zagrevanja (tj. temperatura oblaka ostaje konstantna).
Daljim sazimanjem rastu gustina i neprozracnost, pa se deo oslobodjene gravitacione potencijalne energije, osim na zracenje, trosi i na zagrevanje oblaka. Kako je masa oblaka velika, usled gravitacione nestabilnosti dolazi do raspada na manje delove (fragmente) koji formiraju grupe zvezda. To su buduce asocijacije i otvorena zvezdana jata. U tako stvorenim grupama, koncetracija fragmenata je mala, povezanost je labava, pa se one brzo rasturaju. Za ove grupe se smatra da je efikasnost formiranja zvezda oko 25% (samo ce se od 25% materijala formirati zvezde). Te zvezde, tokom evolucije, zagrevaju i "oduvaju" preostalu materiju koja ih okruzuje. Ukupna masa mladih jata se tako smanji, pa time i njihova gravitacija, koja je drzala zvezde na okupu. Tu lezi razlog usled kojeg najveci broj mladih zvezdanih jata (95% njih) se raspadne na usamljene, dvjone i visestruke zvezde. Plejade i Hijade pripadaju onom malom broju otvorenih jata sa duzim zivotom.

Sa druge strane, da bi se formiralo zbijeno zvezdano jato (kojem Sunce ocito ne pripada) potreban je dzinovski molekularan oblak u cijim gusto pakovanim delovima manje-vise istovremeno zapocinje gravitacion kolaps.

Znaci, bitna je masa iz koje ce nastati otovoreno ili zbijeno zvezdano jato. I kao sto se, vidi svaka zvezda nastaje u nekoj asocijaciji, kao sto se desilo i sa Suncem, samo sto se u tom slucaju radi o otovorenom (razvejanom) zvezdanom, ali kratko zivecem, jatu.

Podaci su izvuceni iz kursa "Opsta astrofizika", na Matematickom fakultetu, kojeg drzi prof. dr Olga Atanackovic-Vukmanovic, i udzbenika za studente pod istim nazivom.

Tatjana Jakšić

Nisam svedok nastanka Sunca, ali po logici ako je vec formirano Sunce staro 5 milijardi godina onda je sasvim normalno da se pre toga formiralo od sve gusceg oblaka kiji je u pocetku bio rasprostran na oko 50 s.g.

Sasvim je moguce da su i druge zvezde u datom precniku koristili manji ili veci deo proto-oblaka-prasine...

JBlagoje1

konentar na "odgovor"

cuo sam razne besmislice, ali ovo prevazilazi sve.

kako gas moze da predje u "negas"? stavise gas koji je u procesu ekspanzije, uzimajuci u obzir pocetnu referencu bigbeng.

imam prijatelja koji radi sa hidrogenom koji kaze da je malo ko svjestan toga kako je tesko sabiti hidrogen toliko da isti predje u tecno stanje a tek koplikacije da se isti odrzi u tecnom stanju. jako lako prelazi u gasovito stanje.

kako moze oblak da ima toliko koncentrisanu gravitaciju da hidrogen prelazi u tecno ili cvrsto stanje? besmislica. svako zna da gravitaciona sila opada progresivno.

u slucaju navedenog oblaka elektromagnetna sila koja cini da se cestice (atomi) odbijaju je daleko jaca od gravitacione sile koja djeluje suprotno, tako da doticni oblak ne moze formirati nista osim jos rjedjeg oblaka.

jedino ako uzmemo u obzir prisinu (ako je uopste bilo ikakve prasine)i pretpostavimo da je ista bila negas, onda mozemo doci do nekog logicnog i fizicki dokazivog rjesenja.

kakav oblak koji se sabija? necu da vam se smijem u lice, ali hajde ukljucite malo zdravu logiku.

mitar

DOGOVOR NA PRETHODNO PISMO

cuo sam razne besmislice, ali ovo prevazilazi sve.

On bi da se bije ili sta?!

kako gas moze da predje u "negas"? stavise gas koji je u procesu ekspanzije, uzimajuci u obzir pocetnu referencu bigbeng.

Pretpostavicu da covek misli da je "negas" sve sto nije gas. Recenicom "kako gas moze da predje u "negas"" spori mogucnost menjanja agregatnog stanja. Iz fizike u srednjoj skoli, pa mozda cak i osnovne, uci se o uslovima prelaza iz jedno u drugo agregatno stanje (isparavanje, kondezacija,...) i to je je vrlo uobicajena stvar. "stavise gas koji je u procesu ekspanzije, uzimajuci u obzir pocetnu referencu bigbeng." Za Veliki prasak se smatra da se desio pre 15 milijardi godina, a da je suncev sistem nastao pre 4,6 milijardi godina, sto nam daje oko 9 milijardi godina, odnosno vise nego dovoljno da gas prestane da se siri. Zapravo, prema kosmoloskoj teoriji u eri materije, trenutak posle Velikog praska kada temperatura pada ispod 10 000K, gustina opada obrnuto srazmerno kvadratu poluprecnika vasione, ali gustina energije zracenja opada jos brze obrnuto srazmerno kubu polupr. vasione, pa se zato kaze da je materija pocela da "dominira" vasionom. Smatra se da su zracenje i materija bili u termodinamickoj ravnotezi sve dok temperatura nije pala ispod 3 000 K, sto je oko 30 000 godina posle Velikog praska. Problem je sto ne moze da se zna tacno sta se desavalo pre ovih 30 000 godina, jer je vasiona, na osnovu modela Velikog praska, tada bila neprozracna.
U svemu ovome, najbitniji je trenutak formiranja galaksije, jer ono ne moze da se desi ako je gas u procesu ekspanzije (referenca bigbeng), kako je Mitar napisao. Ipak, koji mehanizmi su uticali na nastanak galaksija, a potom zvezda, jos uvek se tacno ne zna. Tako i teorija protozvezde, koju sam navela, jos uvek nema svoju konacnu formu. Ali sto se tice teorije plazme i koja je njena priroda (tecni gas) predlazem onima koji zele vise da znaju o tome da citaju adekvatnu literaturu o tome.

Nisam upoznata sa prirodom hidrogena (doduse, zasto uopste komentarisem deo sa hidrogenom, kada je on smesa gasova koji nije dobar model za onu smesu koja je vladala u protofazi) to nisam u situaciji da ovaj deo prokomentarisem. Ali nisam sigurna u kakvoj je vezi sabijanje hidrogena sa teorijom protozvezde.

kako moze oblak da ima toliko koncentrisanu gravitaciju da hidrogen prelazi u tecno ili cvrsto stanje? besmislica. svako zna da gravitaciona sila opada progresivno.

Da li Mitar zna sta je JONIZACIJA? U svakom slucaju mu necu objasnjavati. Samo cu dopuniti teoriju o protozvezdi sa tim da je do gravitacionog kolapsa doslo usled ekplozije supernove, sto je omogucilo proces jonizacije i time akrecije. Ali, kako bih morala detaljnije da se u ovo upustam, ostavicu ovako dok ne napisem clanak o nastanku suncevog sistema, gde se bolje objasnjava proces akrecije.
Digresija: Gravitacija ne utice na podgrejavanje supe odnosno pileca supa se ne opire vrenju zbog dejstva gravitacije. Ali cinjenica je da pileca supa, sve sa posudom u kojoj se kuva, ostaje na sporetu i nece odlutati usled ekspanzije vasione.

jedino ako uzmemo u obzir prisinu (ako je uopste bilo ikakve prasine)i pretpostavimo da je ista bila negas, onda mozemo doci do nekog logicnog i fizicki dokazivog rjesenja.

Opet se vidi da nije citao. Pa navedeno je da je u medjuzvezdanom oblaku, protozvezda, bilo cestica prasine. I sta sada da napisem?! I sam je napisao da onda moze da se izvede logicno i fizicko resenje. Sta je njemu? Jel' mu vruce? Jel' mu dobro? Da neko pozove pomoc?

kakav oblak koji se sabija? necu da vam se smijem u lice, ali hajde ukljucite malo zdravu logiku.

Ma ne bi on stigao da smeje ikome u lice sa svojim "argumentima". A o zdravoj logici mozemo da pricamo ako smo apsolvirali materiju o kojoj raspravljamo.

Tatjana Jakšić

Komentar?

vrh