pravopis

---

Kako se piše

ime uvek ispred prezimena

Osnovno pravopisno pravilo u pisanju ličnih imena kod nas, kao i kod većine naroda,  jeste da  lično ime uvek dolazi ispred prezimena, na primer Petar Vasić, dok obrnuti poredak (Vasić Petar) treba primenjivati samo u spiskovima gde je on neophodan zbog indeksacije, odnosno azbučnog ili abecednog reda). Zanimljivo je napomenuti da se u mađarskom jeziku, za normalan redosled uzima prvo prezime, pa tek onda lično ime, mada je kod nas u jezičkom izrazu taj redosled često promenjen (pr. Bela Bartok).

Muška prezimena se moraju menjati po padežima, isto kao i imena (na primer, za Petra Vasića, ne za Vasić Petra), dok se ženska prezimena obično ne menjaju (za Draganu Vasić). Ako istom prezimenu prethode muška i ženska imena, prezime će biti nepromenljivo jedino ako je žensko ime na poslednjem mestu (na primer: za Petra, Branka i Draganu Vasić), a u drugom slučaju, i prezime se menja  (pozdrav od Dragane, Branka i Petra Vasica).

Oblici ženskih prezimena kao što su Simićka, Simićeva, upotrebljavali su se početkom XX veka da se razgraniči rođeno ili udato prezime (za neudate -va, za udate -ka). Danas je u upotrebi ostao samo oblik koji se završava na -va i to samo kada se prezime koristi bez imena (na primer, Simićeva, Tačerova, Selešova), dok je oblik na -ka (Simićka) sačuvan samo u familijarnoj upotrebi.

Strana muška imena ispred prezimena, u principu, ne treba ostavljati nepromenjena (ne sa Rej Čarlsom, već sa Rejom Čarlsom). Ipak, promenljivost prvog dela imena izostaje kod mnogih vanevropskih imena gde ne znamo tačno da li je po sredi ime ili višečlano ime - na primer Idi Amin Dada, Bani Sadr i slično, a ovo važi za sva kineska imena. Kada su strana ženska imena u pitanju, posebno engleska, najbolje je izbeći promenu po padežima, mada se, po Pravopisu, ona mogu, a i ne moraju menjati.

pisanje dvostrukin prezimena

Crtica između dva prezimena se piše samo u ženskim prezimenima, dok se u muškim piše samo u slučaju kada je prvi deo prezimena nepromenljiv  (Baba-Dudić, Polit-Desančić). Prezimena koja su izvedena od dvočlanog izraza pišu se spojeno, ma kako se pisao izraz iz koga je izvedeno prezime (Delibašić, Belimarković, Karađorđević) Prezimena s nadimkom (Jovanović Zmaj, Andjelković Bofor) po pravilu se pišu bez crtice.

Dvostruka imena se, po ugledu na francusko pisanje ovakvih imena, pišu sa crticom (Žan-Pol, Ana-Marija), a kroz padeže se menja samo drugi deo imena (Ana-Mariji)

titule i oznake zanimanja

Titule i oznake zanimanja pišu se malim slovom, a veliko slovo je u upotrebi samo ako titula ima smisao stalnog nadimka ili atributa (pr. Hajduk Veljko, Kraljević Marko. Za skraćenicu dr vazi da se u potpisima može pisati velikim slovom, ali nije jasno da li to važi i za druge skraćenice kao sto su prof. inz. arh. i sl.

Titule i prigodni profesionalni nazivi ispred imena obično se upotrebljavaju kao znak izvesne kurtoazije, a ne kao informativna imenica, ali se zbog toga često zamagljuje i smanjuje smisaonost i izgovorna samostalnost takvih imenica. Takođe, titule i prigodni nazivi javljaju se i postpozitivno (iza imena), uglavnom iz stilskih, ili u poeziji, iz metričkih razloga.

Ženski oblici za nazive zanimanja i položaja često nedostaju ili su nepogodni zbog familijarnog prizvuka (ministarka, šefovica, ambasadorka), ali tamo gde postoje (predsednica, urednica, saradnica, lekarka) nema razloga da se za ženu upotrebljava muški oblik (pr. predsednik, ambasador). Tamo gde to nije tako, treba paziti da ne dođe do gramatičkog nesklada između imenice i glagola (pr. umesto "Ministar je izjavila..." bolje je navesti ime i prezime dotične žene ministra, a u nekim slučajevima, moguća je i upotreba sinonima, npr. umesto "premijer", može se reći "predsednica vlade" ).

[decembar 2000.]

vrh