|
Film je sjajno ispričana knjiga H. Dž. Velsa iz 1898. i omaž filmu iz 1953.
Bojao sam se, žao mi je što moram da upotrebim ovaj izraz, „amerikanizovane“ radnje koja bi, s obzirom na stil današnjeg holivuda, delovala bljutavo (u stilu da mladi americki predsednik u poslednjem momentu otkrije supertajni nacin da pobedi vanzemaljce, koristeci se ideologijom slobodnog sveta – ili da kada uniste vanzemaljce neko podigne poluizgorelu americku zastavu). Ali, ne, kao i u knjizi, virusi su bili ti koji su osujetili vanzemaljsku invazuju. Nice touch je bio završni komentar, a narator je bio sjajni Morgan Frimen, kojim deus ex machina u vidu mikroorganizama postaje metafora za ideju filma – koju je nagovestio Tim Robins negde u njegovoj drugoj polovini – “Nijedna okupacija nikada ne uspeva”. Tom Kruz je bio zaista dobar, delovao je poprilično uverljivo i realno, a posebno je lepo što njegov lik, Rej Ferijer, nije najhrabriji, najpametniji i uvek prvi u svakoj akciji dok ostali likovi statiraju u pozadini. Naprotiv, Kruzov lik se boji skoro pola filma, sakriva se ispod stola, sapliće o stolice, stoji zamrznut (dok drugi spašavaju ljude – kao u sceni na brodu) – što sve doprinosi njegovoj ljudskosti i približava ideju vanzemaljske invazije gledaocu. Zajedno sa Kruzom, zvezda filma je i, svakako, mala Dakota Fening, koja glumi njegovu ćerku Rejčel, i pomaže stvaranju napete atmosfere svojim vriskanjem koje nikada ne nervira. Film je hladan, mračan i surov. I strašan – jeza koju Rat Svetova stvara nadmašila je mnoge horor filmove – iako osnovni cilj filma nije bio da uplaši, to je samo posledica radnje. Jednostavno, film je o invaziji vanzemaljaca – o metodičnom istrebljenju ljudske rase – a tako nešto je, verujte mi, strašno ako se prikaže realno. Spilberg je uspeo da napravi film dostojan knjige, ali i da rekreira atmosferu radio drame “Rat Svetova” onog drugog Velsa, Orsona Velsa, koji je putem radija velik broj amerikanaca ubedio da vanzemaljci napadaju. Režija je rezultat više Spilbergovih mega eksperimenata – od pokolja i brutalnosti iskrcavanja u “Spašavanju vojnika Rajana”, preko vizualnog dizajna i veličine “Veštačke Inteligencije”, do efektivne upotrebe plavog platna i efekata u akcionim scenama “Manjinskog Izveštaja”. Kulminacija ovih iskustava je sigurna i efektivna režija bez koje bi ovaj film bio promašaj. I bilo je vreme da Spilberg pokaže šta stvarno ume. Kao što film kaže “da su ljudi zaslužili svoje pravo da budu na Zemlji”, ja ću da kažem da je “Rat Svetova” iz 2005. zaslužio da ga odgledate.
(10.07.2005.)
|
