Evo nekoliko SF vesti za nedelju 28. mart 2004; prve dve su već bile u novinama, pa i nisu neke jake vesti, ali, ipak, neka budu kazane i ovde:

(1) Jedan asteroid....

 nas je nedavno promašio za samo 43.000 kilometara. Bilo je (opet) blizu.

(2) Nova ledena planeta (ako je to planeta)....

Sunčevog sistema, otkrivena u hladnim daljinama mnogo iza Plutona i Harona, dobila je preliminarno, nezvanično ime Sedna (koje baš lepo zvuči; to bi bilo tek treće žensko ime planete u Sunčevom sistemu; valjda će ga Astronomska unija i zvanično prihvatiti), a to nam daje priliku da kažemo: Sedna je ledna.

(3) Vedra fantazijska serija "Čari"....

o tri sestre, mlade čarobnice u modernoj urbanoj Americi, koja se prikazuje petkom kasno uveče na "Pinku", povremeno prikaže raj. Protagonistkinje, od kojih je jedna Šenon Doerti (koja je bila Brenda Volš u proslavljenoj omladinskoj seriji "Beverli Hils 90210"), povremeno "odu gore". Tamo, u raju, ima mnogo oblaka, naziru se neki mermerni stubovi ili slična svečana arhitektura, a svi se šetkaju obučeni u neke dugačke toge sa ogromnom kapuljačom tako da im se ne vide lica; kad protagonistkinja zabaci kapuljaču unazad, na ledja, kapuljača se namesti nekako tako da liči na neka vrlo mala andjeoska krila. I to je to. To je popularna, narodna, arhetipska slika o raju, na početku 21. veka.

(3) Ranije smo netačno javili....

da je sajt "Beografiti - pogled iz svemirskog broda" zaspao na 24. decembru 2003. To je bila greška; zaspao je na januaru 2004. godine. Izvinjavamo se zbog pogreške.

Dobra vest sastoji se u tome što se ovih dana probudio, i sad imate priliku da odjednom skinete i snimite na vaš komp čak 9 "emisija" SF vesti sa tog sajta. (A. B. Nedeljković je snimio i sačuvao nekih 150 poslednjih emisija, tri godine; ono ranije izgleda da je bukvalno bačeno, nestalo, Nevidljivi kaže da se to u redakciji ne čuva). Najinteresantnija vest glasi da Novosađani Fotontajdovci spremaju "Trek NS 2" konvenciju.

(4) Ursula Le Gvin je....

Veća 65 k

proslavila 50 godina braka.

Donosimo sliku na kojoj ona i Čarls Le Gvin demonstriraju kako je još uvek jak njihov motor.

Slika je tako velika da možete da je zumirate (lupate plus na desnom kraju tastature) dvaput, i onda ćete bolje videti Ursulino uozbiljeno i svečano, akademsko lice puno tihe mudrosti.

(6) U "Glasu javnosti" u ponedeljak 22. marta 2004....

izašao je članak u kome se tvrdi da je pronađen način da se nervni signali poslati iz mozga prema čovekovom govornom aparatu presretnu, uhvate, i kompjuterski pročitaju kao reči. Ovo je krajnje užasno, jer će policijskim islednicima svake grozne diktature svuda u svetu, sada i u budućnosti, dati priliku da slome otpor uhapšenog tako što će čitati i one reči koje on nije izgovorio ali ih je u svom umu formirao kao da hoće da ih izgovori. Tako će staljinizam, nacizam i slična orvelovska društvena uređenja imati pristup za samo jedan korak bliže, ali dugačak i strašan korak, u lobanju, u misli čoveka, u naše poslednje malo mračno skrovište gde smo još uvek koliko-toliko svoji i suvereni. Sledeći korak bilo bi presretanje i samih misli . . . i slika. Onda smo gotovi. Onda nas nema.

Pronalazak će, doduše, imati i poneku dobru stranu, naime, oni koji su paralizovani kao Stiven Hoking moći će da progovore.

(7) Na "Pinku" ponedeljkom uveče....

prikažu jednu epizodu bilo koje SF serije, ove, one ili neke treće - kako im kad padne napamet. Izgleda da ni ne znaju šta puštaju. Izgleda da neko tamo komanduje "Majstore, pusti jednu kasetu nečeg SF!" a tehničar zavuče ruku u jednu veliku vreću, gde ima mnogo svakojakih kaseta, pa čim pronađe jednu na kojoj piše "SF" on je pusti, i to je to.

(8) U "Politikinom zabavniku"....

opet nije bilo SF.

Najbolje je na kiosku malo zaviriti, pa kupiti samo ako ima.

(9) NASA-in aviončić Iks-43A,....

bez pilota, otkačen na velikoj visini sa bombardera B-52 i zatim ubrzan pomoću dobro znane rakete "Pegaz" do pet brzina zvuka (Mah 5), dostigao je, leteći samo 11 sekundi pod sopstvenim pogonom, brzinu od 7 brzina zvuka (Mah 7, na engleskom: Mach 7), a to je oko 8.000 km na sat. Tom brzinom bi se moglo za nešto više od pola sata doputovati iz Londona u Njujork. Kad bi moglo.

Suština eksperimenta je takozvani "skremdžet" motor (engl. scramjet) koji radi kao raketa a ne mora da nosi kiseonik u svojim rezervoarima, nego samo gorivo (vodonik, na primer, ili kerozin, ili neko drugo raketno gorivo). Kiseonik (vazduh, zapravo) ulazi kroz jednu rupu napred, sabija se zato što letelica već ima veliku brzinu, sabijanjem tj. kompresijom se pregreva, a ta temperatura dovodi do paljenja goriva, koje se ubrizgava sa strane.

Ali kažu da će biti potrebno "nekoliko decenija" (!) da se ovaj tip motora usavrši i razvije dovoljno da bi mogao poslužiti za ma kakve praktične svrhe.

Pozdrav iz SDNF.

vrh