Cenjeni,

evo SF vesti za 2004 12 13 (godina 2004, decembar, trinaesti).

(1) PZAB je najzad,

posle ogromne pauze, u petak 10. decembra (taj broj je još na kioscima) objavio SF priču, i to baš dobru (u duhu "Dosijea iks", ali sa jakim elementima horora) autora Ota Oltvanjija, sa naslovom "Tilt".

(2) Postoje sugestije,

možda ne mnogo ozbiljne niti realne, da bi za usporavanje letelice koja se vraća iz orbite na Zemlju (kapsule sa materijalom, ili astronautima koji se vraćaju, itd.) mogao da služi veliki prstenasti balon-padobran, koji bi se zvao "balut" (na engleskom, baloon + parachute = balute). Navodno bi se mogao smisliti materijal dovoljno lak a dovoljno otporan na udar atmosfere pri brzini od 8,5 km/sec. Da je baš uverljivo, nije, pa zato baš i ne verujemo, ali, evo jedne lepe slike, gde su prikazali kako oni to zamišljaju.

(3) Na Filološkom fakultetu u

Beogradu održana je 10, 11. i 12. decembra (petak, subota, nedelja) velika međunarodna konferencija anglistike (dakle, o engleskom jeziku i književnosti), pod nazivom "ELSI 75" (to zvuči kao žensko ime; eh, sad nešto malo uspomena . . . bila je jedna Elsi u legendarnom filmu, klasiku svetske filmske umetnosti, "Kabare", sa Lajzom Mineli . . . ), povodom 75 godina postojanja katedre za anglistiku u Beogradu; bilo je preko 150 učesnika sa prezentacijama, od čega nekoliko desetina iz stranih zemalja, od Japana (trojica profesora) do SAD (naročito se istakao svojom maestralnom elokvencijom dr Lorens Bjuel – engl. Lawrence Buell – sa Harvarda) i do Australije i Balearskih ostrva (učesnica prof. Paula Lopez Rua); od Trsta do Grčke, od Poljske do Kipra, itd; i iz bivših jugoslovenskih republika; a ostali su bili sa svih srpskih univerziteta koji imaju katedru za anglistiku (Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Podgorica, Banjaluka . . .). Program je išao u pet paralelnih, istovremenih tokova, ali bilo je i nekoliko plenarnih sednica u Sali heroja. Sve je bilo isključivo na engleskom, naravno, jer to je bila konferencija anglista. Samo prvi tok bio je o književnosti, a ostala četiri o nastavi jezika i o metodici, itd. U tom prvom, književnom toku, bilo je nekoliko prezentacija o SF, a one su se našle grupisane, ne slučajno, uglavnom u jedno isto popodne, u nedelju, "dvanaestog dvanaestog". Naime:

-- Srđan Vujica je održao prezentaciju (engl) “Analog vs Digital Life: V and Neuromancer” (o jednom romanu Tomasa Pinčona, i jednom Vilijema Gibsona);

-- Sergej Macura je održao prezentaciju (engl.) “Narative Irony in Pynchon’s V” (dakle opet Pinčon; ali preovladalo je uverewe, tačno, da je on samo delimično, samo do neke mere, SF pisac, a više saputnik naučne fantastike;

-- Paula Lopez Rua je održala prezentaciju (engl) “Literature and Lexical Creativity: Margaret Atwood’s Oryx and Crake” (delo mawe poznato od wene "Sluškiwine priče"); ali koleginica Rua je na direktno pitanje iz publike odgovorila da je to više "futuristička fantazija" nego tvrda SF;

-- bilo je na programu predavawe (engl) “George Orwell and the World Today” ali predavač, Mirza Xamić iz Tuzle, nije doputovao u Beograd;

-- bilo je najavljeno predavanje dr Milice Živković, koja na Filozofskom fakultetu u Nišu, na Odseku za anglistiku, predaje englesku književnost, i koja je i magistrirala i doktorirala sa temema iz SF (Meri Šeli), ali, ona zbog bolesti nije mogla da doputuje u Beograd;

-- Mirna Radin Sabadoš (Filozofski fakultet u Novom Sadu) održala je prezentaciju (tj. predavawe) (engl) “Clockwork Orange Rewound” ("Paklena pomoranxa ponovo navijena", i,

-- Aleksandar B. Nedeljković (Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu) održao je prezentaciju (engl) “The Academic Status of Mary Godwin Wollstonecraft Shelley in Serbia”.

Sama po sebi, ova konferencija, i dve druge koje su neposredno pre toga održane na Filološkom fakultetu u Beogradu, signal je jednog ogromnog, istorijskog ozdravljenja srpske filologije. Što, međutim, još ne znači da je sad sve dobro i divno . . . još je veoma dug put tog ozdravljenja pred nama.

Što se tiče naučne fantastike, moramo konstatovati: najzad su kapije srpskog akademskog sveta otvorile, i to široko, za naučnu fantastiku, mada zasad samo na nivou konferencija i stručnih časopisa (jer, još se nigde ne drži kao specijalni kurs). Od sad, samo neinformisani pojedinci će moći da tvrde da srpska akademska sredina potpuno bojkotuje SF.

Donosimo jednu sliku na kojoj se vide, u ovom trenutku u publici, Sr|an Vujica (koji radi u Holandiji; on je, na svom predavanju, govorio o Neuromanseru), S. Simonović, D. K. Soers (engl. Sawers; Australija), moderator sednice Biljana Dojčinović (Beograd; moderatori tj. voditelji su bili sa fakulteta-domaćina) i A. B. Nedeljković, predavač.

Donosimo i drugu sliku, koja prikazuje deo publike. U sredini je najbolja srpska SF spisateljica danas, Tamara Lujak Petelin, a u prvom planu je profesor Džonatan Boulting (Jonathan Boulting).

Prisytan je bio, ali ne sve vreme (baš kad je pomenut, ispostavilo se da je izašao), magistar Goran Bojić; naslov wegovog magistarskog rada, odbrawenog 1988, glasi "Tipovi imaginacije u SF romanu".

Veliku pomoć za uspeh ovog, za akademski status žanra, itekako bitnog "dvanaestog dvanaestog", dali su prisutni članovi Srpskog društva za naučnu fantastiku, i to: Petar Ran|elović (SF pisac i fan, autor ovih fotografija), prof. Elena Lačok (prevodilac SF i fan), magistar Zorica Đergović-Joksimović (čiji je magistarski rad, odbranjen 1998, bio o utopiji i distopiji; radi kao asistent za englesku književnost u Novom Sadu) i jedna mlada astronomkinja (student astrofizike) Vera Gluščević. SVIMA NJIMA SE U IME ŽANRA NAUČNE FANTASTIKE OGROMNO ZAHVALJUJEMO!

Pozvan je bio dr Zoran Živković, ali nije stigao zbog zastoja u saobraćaju na potezu Novi Beograd – Brankov most, oko 16.45 h.

Pozvani su bili još neki drugi, pa i trojica vodećih hororista, ali iz raznih razloga nisu mogli ili poneko možda nije ni hteo da dođe.

Pozdrav iz SDNF.

vrh