Cenjeni ,

evo vesti za subotu 2004 12 25:

(1) izašli su brojevi

12, 13 i 14 časopisa "Znak sagite", latinicom. Časopis ima mnogo dobrog materijala, ali je preopterećen hororom. Naslovne ilustracije već počinju da zamaraju: kazaćemo o njima nešto konkretnije, drugom prilikom. Tad ćemo vam i poslati skenove sve tri korice.

(2) Sajt "Beografiti

– pogled iz svemirskog broda" se ukočio u septembru 2004, i ostao tako.

(3) Crtani film od 11 sekundi,

o sletanju Taše Jar (iz "Zvezdanih staza") u Beograd, na raspolaganju je na sajtu SDNF:

www.geocities.com/CapeCanaveral/Launchpad/8396/ 

pod novim linkom "film". Ali, ima 549 kilobajta, što bi Vaš kompjuter skidao čitav minut, možda dva. (Ako je neko još na "Atariju", onda, tri dana.) Pa, ko voli, nek izvoli.

(4) Izašao je časopis "Planeta"

broj 12, za decembar 2004. i januar 2005. Sadržina je raznovrsna. Verovatno najinteresantnija je sugestija da je Ajnštajn svojim nastupom izmenio ne samo fiziku, nego i ukupnu sliku sveta.

Ovo je naravno tačno, jer, šta je ono što o Ajnštajnu znaju baš svi? – Znaju da je njegova teorija relativnosti jako teška za razumevanje. Naime, čak i oni koji ništa ne znaju o njenoj sadržini, znaju to. Teorija relativiteta je pojam, pojam za tešku shvatljivost nečega naučnog, otprilike kao "viša matematika".

Zapravo je, uglavnom zbog kvantne fizike, kosmologije, i relativnosti, došlo (početkom 20. veka) do re-mistifikacije nauke. Naime u viktorijansko doba nauka je mogla biti i običnom čoveku kristalno jasna, i razumljiva, a sad sadrži tajanstvene i čudesne stvari protivne uobičajenom zdravom razumu, nesavladive i neprihvatljive (paradoks blizanaca, recimo) ogromnoj većini nas. To je bio taj ponovni ulazak nekih nauka donekle u zonu misterioznog. Ponešto od toga, naročito u kvantnoj oblasti, bilo je neprihvatljivo čak i samom Ajnštajnu, i ostalo mu je neprihvatljivo do kraja života.

(5) Izašao je časopis "SciTeh"

broj 009, takođe za decembar 2004. i januar 2005. Uglavnom je o arheologiji, biologiji, medicini. Interesantni su podaci iz srpskih hronika iz Vojvodine iz 1816. godine, o poremećajima vremenskih prilika (i klime) koji su nastali zbog eksplozije vulkana Tambora (u Indoneziji) godine 1815, kad je poginulo oko 50.000 Indonežana a planina se u stotinki sekunde skratila sa 4.000 na samo 2.800 m visine. Da se podsetimo, tog istog leta 1816. bile su čudne vremenske prilike i na Ženevskom jezeru, gde je Meri Šeli napisala priču koju je posle razvila u roman "Frankenštajn, ili, moderni Prometej", prvi u istoriji čovečanstva pravi (a u svetu široko zapaženi) SF roman.

(6) U kulturnom centru "Reks"

(što na latinskom, dabome, znači kralj) u Beogrady, u ulici Jevrejskoj br. 16 (ispod Zoološkog vrta, blizu Dunava, nedaleko od mesta gde je stanovao pokojni Ljubomir-Ljuba Damnjanović, istaknuti pripadnik Prvog srpskog fandoma, i pisac . . . ) održano je književno veče, u organizaciji AIZ "Dosije" i "Ebart konsaltinga", 23. decembra 2004. sa početkom u 20 h, sa temom: "Da li postoje neuspešni narodi? Šta znači uspešnost ili bezuspešnost naroda? Kako prirodni uslovi učestvuju u oblikovanju ljudske istorije? Zašto car Inka nije zarobio španskog kralja i porobio Španiju?" Ovo poslednje je pitanje iz alternativne istorije, i kao takvo je u vezi sa naučnom fantastikom.

Šta nam dalje nudi ovaj organizator književnih večeri? Jednu temu u januaru, i jednu u februaru. Evo (prema informaciji koju smo dobili od jednog beogradskog izdavača, Dušana Mrđenovića) koje će to teme biti:

POČETAK INFORMACIJE O TIM DISKUSIJAMA U JEVEJSKOJ 16:

23. januar 2005. u 20 časova: "Zašto je seks zabavan? Kako se razvijala ljudska seksualnost? Šta je rezultat odmeravanja snaga genetskog nasleđa i kulturne istorije? Da li je seks najbolja strategija čovečanstva?"

23. februar 2005. u 20 časova: "Šta se desilo s idejom progresa? Kako se shvata progres u društvenim i prirodnim naukama? Otkuda toliko otpora ovoj ideji u ideologijama i religiji?"

Učesnici:
Prof. dr Aleksandar Palavestra (Filozofski fakultet, Odeljenje za arheologiju)
Prof. dr Nikola Tucić (Biološki fakultet)
Prof. dr Aleksandar Kostić (Filozofski fakultet, Odeljenje za psihologiju)
Dr Aleksej Tarasjev (Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković"), i,
Velimir ]urgus Kazimir (Ebart konsalting) voditelj.

KRAJ INFORMACIJE O TIM DISKUSIJAMA U JEVEJSKOJ 16.

Po mišljenju barem A. B. Nedeljkovića, u postavljanju prve teme, koja pomalo asocira na "Seks u gradu" – samo fali da voditeljka bude Samanta – zaboravili su da će možda uskoro klonovi i roboti imati neko svoje, verovatno sasvim drugačije gledanje na tu "najbolju strategiju čovečanstva"; a u postavljanju druge teme zaboravili su da neke ideologije, zapravo, jesu zasnovane na ideji progresa. Koje ideologije? Pa, komunistička, koja je videla progres kao rezultat nauke plus državne privrede plus diktature "proletarijata" tj. bilo koje siromašne zavereničke bande koja odluči da sebe nazove tako i da se popne na vlast a posle neće da siđe; i, sadašnja zapadnjačka vladajuća ideologija, koja progres vidi kao rezultat nauke plus slobodno-tržišne privatne privrede plus liberalne, tolerantne, parlamentarne demokratije, zasnovane na pravima čoveka, jednakosti žena, i političkoj korektnosti. I, opet, zaboravili su da će možda uskoro klonovi i roboti imati neko svoje, sasvim drugo viđenje progresa, osim ako nas pre toga potopi neka religija/ideologija koja će sve to, sve skupa, da zabrani i ukine.

Možda je najbolji način da se učesnici dosete ovoga taj da im vi to kažete – ako budete tamo, 23. januara i 23. februara.

(6) Izvesni A. B. Nedeljković

dobio je, pre nekoliko dana, poštom, formular za nominovanje za nagrady "Hugo". Da se podsetimo, bilo je potrebno učlaniti se u 63-ći Vorldkon, koji će se održati u avgustu 2005. u Škotskoj. Nedeljković je dao 45 evra (sa svog deviznog računa u banci, pomoću "Viza virtuon" kartice) i postao "podržavajući član" (engl. supporting member) čime je stekao pravo da nominira a kasnije i da glasa za Hugo. Mogućnost da učinite isto tako biće Vam otvorena još samo do 31. januara 2005; ako do tada ne uplatite i ne budete primljeni, NEĆETE MOĆI da nominujete za Hugo. Niti da glasate.

Sada taj pomenuti Nedeljković razgleda formular, i razmišlja koga i šta da nominuje, u kojoj kategoriji. Nije to mala odgovornost, jer, prvih pet (sa najvećim brojem nominacija) ulaze u uži izbor. Donosimo sliku koja prikazuje kako izgleda SPOLJAŠNJA strana te važne koverte.

Razlika između gledanja spoljašnje strane, i gledanja onog unutra, je kao razlika između venčanja i razvoda: razvod mnogo više KOŠTA . . .

Onih pet svetskih fanzina, koji dobiju najveći broj nominacijskih glasova, ući će u uži izbor, za Hugo. Prema dosadašnjim iskustvima, za ovo bi trebalo da bude dovoljno tridesetak nominacijskih glasova.

Hmmmmm, da vidimo . . . Nominovati, nominovati . . . koji fanzin?

(7) Program Laze

za januar 2005:

PROGRAM DRUŠTVA “LAZAR KOMARČIĆ” ZA JANUAR 2005.

03.januar
Zbog praznika, nema sastanka kluba u Domu omladine.

10. januar
Prikaz romana "PLEN" Majkla Krajtona (Laguna, 2004)
ili: "Da li tvrdi SF uzvraća udarac?"
Govori: Vladimir Lazović.

17. januar
"Svemirska krstarica Galaktika" (Battlestar Galactica) ili "Zvezdani ratovi TV ekrana".
Govori: Jovan Ristić

24. januar
Predstavljanje romana "Kiša kao metak" Dejvida Šoa.
Govori: Oto Oltvanji

31. januar
Književna radionica.
Medijatori: Aleksandar Marković i Ivan Nešić

Za Društvo ljubitelja fantastike “Lazar Komarčić”

VLADIMIR LAZOVIĆ
Predsednik Društva

Eto . . .

Pozdrav iz SDNF.

vrh