Evo SF vesti za 13. januar 2005.

(1) Srbija sada ima

novu distributersku kuću koja se zove ne Paramaunt, nego Taramaunt. (A ako se osnuje i Zlatibormaunt, onda će moći da bude filmsko-distributersko raspitivanje: Zlatibore, pitaj Taru). Naravno to nas podseća na Indiju, koja ima Bolivud, ne Holivud.

Iz Taramaunta, Danijela-Neli Milošević najavljuje nam sledeće dobre vesti:

POČETAK CITATA:

Lepa vest je što su na našoj listi ove godine dva ostvarewa koja će biti više nego zanimqiva za poklonike SF-a. Prvo je "Autostoperski vodič kroz galaksiju" i planira se da kod nas bude premijerno prikazan početkom juna, a drugi je "Rat svetova" (Spilberg, sa Tomom Kruzom), koji se planira za kraj juna.

KRAJ CITATA.

(2) Prema podacima koje daje Savet roditelja

o televiziji (engl. Parents Television Council;
http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=529&ncid=529&e=5&u=
/ap/20041217/ap_en_tv/prime_time_faith

američka televizija je u protekloj godini prikazala organizovanu religiju (dakle, razne crkve) 2.344 puta, od toga u 24% slučajeva kao negativnu pojavu, u 22% slučajeva kao pozitivnu društvenu snagu, a u preostalih 54% slučajeva neutralno. Ovo bi značilo da američka televizija sada vidi crkvu više kao lošu nego kao dobru.

(3) Jedna studija grupe britanskih univerziteta (videti na:

http://news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/afp/20050102/lf_afp/afplifestylebritain_050102204340 )

pokazala je da se pametnije devojke teže udaju. Ovaj rezultat, navodno naučnog istraživanja, podržan konkretnim činjenicama, izazvao je već mnoge komentare. U smislu: pa, ono zbog čega se momci žene, to nije pamet. Itd.

Iz ovoga (ako je istina) neposredno proističe da se devojke sklone naučnoj fantastici teže udaju. Jer, dokazano je da su naučnoj fantastici ponajviše sklone osobe sa natprosečnim uspehom u školovanju. Dakle, po tome, pametnice (koje se interesuju za SF) teže će se udati.

(4) Ove ekstremne vremenske prilike

u Kaliforniji pojačale su post-cunamijsku sklonost da se razmišlja o mogućim novim katastrofama.

Kalifornija je seizmički najugroženija, i za katastrofičke hipoteze najpodesnija, savezna država SAD: da li će se otisnuti cela u Pacifik? ili će (naslovni članak u današwem "Blicu") eksplodirati gigantski vulkan ispod Jeloustona i pokriti celu pacifičku obalu SAD, pa i celu Kaliforniju, pepelom i lavom? itd.

U Kaliforniji je proteklih nedelja (bez ikakve naučne fantastike, bez spekulacija; nego, baš, stvarno) ponegde bilo i 2 metra snega. Pretpostavljamo da je glavna faca u "Bejvoču" (Baywatch), Mič Bjukeken (glumac Dejvid Haselhof) angažovan da na toj istoj plaži stoji kao Sneško Belić, a sve one devojke, dobro ubundane, da ga grudvaju.

(5) Pre neki dan,

na kongresu Astronomskog društva Amerike, podnet je referat u kome se iznosi (kao mogućnost, ne kao definitivno dokazana stvar) da centralni region naše galaksije vrvi od crnih rupa i neutronskih zvezda, čak do 10 000 (deset hiljada) wih. U tom slučaju, slabio je verovatno da je tamo moglo da ostane išta živo . . . što, opet, sugeriše da smo ipak sami . . . Pogledati na:
http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=96&ncid=96&e=2&u=/space
/20050112/sc_space/milkywayscenterpackedwithblackholes

Uzgred rečeno, u ovim adresama pojedinih vesti na Internetu kao da se vraća u život onaj običaj pisawa latinicom bez ikakvog razmaka izme|u reči, koji je postojao u prvim vekovima Rimskog carstva.

(6) NASA je juče lansirala,

raketom Delta-2, svemirsku sondu koja će putovati šest meseci, prevaliti oko 430 miliona kilometara (triput više od rastojawa od Sunca do Zemlje) i onda se zabiti čeono u kometu Tempel 1. Naime, na kometu treba da se sunovrati samo predwi deo, "impaktor", što će biti eksplozija kao od 4 i po tone TNT, možda čak vidljiva običnim dvogledom sa Zemlje! Brzina sudara biće oko 37,000 km na sat, a to je oko 10 km u sekundi! Kometa nije u nekoj opasnosti da se raspadne, jer ona je desetak-petnaest kilometara dugačka stena, pa uništewe ovog malenog naučnog instrumenta na svom putu neće ni osetiti. Opet, i nije baš tako, jer ako je pokrivena mekanim materijalom, na mestu udara mogla bi nastati rupa (krater) prečnika kao fudbalsko igralište. Ali postojaće i matični deo sonde, koji će ostati na znatnoj distanci, sa teleskopom uperenim na mesto udara. To je najjači teleskop ikada lansiran IZVAN orbite Zemlje.

Pogledati na:
http://news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/ap/20050113/ap_on_sc/comet_buster_23

Ovako nešto još nikada nije pokušano. I, naravno, to je svojevrsna generalna proba, vi znate za šta.

Sonda se zove kao jedan SF film: engl. Deep Impact -- "Duboki udar". Pojedini naučnici koji su pravili ovu sondu radili su, honorarno, i kao savetnici za snimawe tog filma, pa ipak, oni sad kažu da je podudarnost tog naziva –slučajna . . . Hajde, da im, kao, verujemo.

Pogodak u kometu desiće se na Dan nezavisnosti SAD, 4. jula 2005. To je već malo mnogo: Dan nezavisnosti? Takođe naslov SF filma. Sećate se – Independence Day.

Cena misije iznosi 330 miliona dolara. Ovo pokazuje da, iako je sad veliko zlatno doba svetske astronomije, ono nije podjednako zlatno za svakoga, nego bolje prolaze naučnici iz onih zemalja koje mogu i da finansiraju istraživawe. (Zato postoji i ESA – Evropska svemirska agencija.)

Ako spojimo našu prvu i šestu vest, ispada da će otprilike u vreme našeg svemirskog "Dubokog udara", na "Dan nezavisnosti", početi da se prikazuje "Rat svetova" u novoj verziji. Mnogo realnijoj.

Smešno? Da li je smešno? Ali to će biti prvi agresivni udar ljudskog roda na ma koje nebesko telo kometnog ili asteroidnog tipa. Pa, ako se baš tamo nalazi kuća i bašta nekog vanzemaljca . . . biće još smešnije.

<I> On izlazi iz ruševina, sav oprljen i zadimljen, i ljut . . . gleda svoju poginulu dragu, Ks’Cilku . . . a onda polako, polako diže beskrajno kivan pogled ka jednoj plavoj tačkici duboko u crnini Sunčevog sistema . . . <D>

Striktno uzev, mi se NISMO prvo uverili da tamo nema nikoga, nego, odmah pa bombom na "praznu" teritoriju.

(7) Ta ista NASA je pod udarom kritika

da nije u stawu da se otarasi neproduktivne i uzaludne orbitalne stanice sa ljudskom posadom (gde povremeno nema ni dovoljno hrane) koja treba da košta, na kraju, oko 100 milijardi dolara a nije dala nikakvo naučno otkriće, ni jedno; i da ne ume da se otarasi šatla, šatla koji još uvek postoji samo zato što je Amerikance blam da se do orbitalne stanice voze ruskim prevozom.

Dakle, jedno nepotrebno vozilo, preskupo a opasno po život, zadržava se u upotrebi samo zbog sujete i zbog nepotrebne orbitalne stanice. Videti:

http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/articles/A9257-2004Dec17.html

(8) Ako želite ogromnu, predivnu, široku

i visoku sliku galaksije NGC 1300, imate je na APOD-u, na: http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/ap050112.html

(kliknuti jedanput levim dugmetom miša na sliku, da bi se dobila veća varijanta: 564 kilobajta zadivljujuće lepote: koliko drugih svetova, koliko, možda, drugih života).

Po rečima astronomkiwe Patricije Knezek (možda Knežek? možda Hrvatica, ili Čehiwa?), astronomi su se dogovorili da je odsad zovu "Martini galaksija" zato što je preko we opružena ogromna, spektakularna "poluga" od mnogo milijardi zvezda, a to se na engleskom zove "bar", ali bar je i ono gde neki sede na visokim okruglim stoličicama bez naslona, i piju eventualno martini ili neko drugo piće zasnovano na C2H5OH.

Pozdrav iz SDNF.

vrh