Cenjeni ,

evo SF vesti za nedelju, 20. februar 2005. Ima ih malo više nego obično.

(1) Izašao je časopis _Astronomija_ broj 11.

Na prethodnom, br. 10, bila je oznaka _decembar 2005_, što možete videti i na skenu naslovne strane, koji smo vam tada poslali; a na ovom je oznaka _februar-mart 2005_, što znači da se mesec januar negde izgubio; zapravo je ovo trobroj. Ako bi se to tako nastavilo, izlazila bi samo 4 broja godišnje.

Neki prilozi, na primer vesti, na str. 11, su zaista kratki ali sadržajni (nadamo se da se to može reći i za ove vesti SDNF, koje upravo čitate). Dodatna količina takvih vesti postoji u onom presavijenom i uheftanom velikom prilogu (sa posterom) _događaji 2004_; nema paginacije; ali, one su na poslednjoj stranici tog priloga.

Vrlo bi se dobro uklopilo, ako bismo mnoge od tih vesti pretipkali (prekucali) i poslali kao deo ovih naših vesti . . . Između ostalog i vest da je taj cunami u Indoneziji ubrzao rotiranje Zemlje za blizu 3 mikrosekunde godišnje! Ako to tako ostane, i ako smo dobro razumeli, to bi značilo da će za sledećih milijardu godina, zbog tog jednog cunamija, planeta nakupiti otprilike jedan sat _dobitka_.

Takođe je ekstremno interesantna vest na poslednjoj stranici tog uheftanog priloga, prvi stubac, da je poluprečnik tj. radijus kosmosa izračunat i da iznosi 78 milijardi svetlosnih godina. Iz ovoga bi proisticalo, ako važi Arhimedova geometrija, da je
zapremina:

dva miliona milijardi milijardi milijardi kubnih
svetlosnih godina.

(E, sad: od ove tačke, ko voli matematiku, izvolte, a ostali nek ne čitaju ovo dalje! Ne! Ne, ne čitajte! Upozoreni ste, ide matematika!

Formula je _volumen = četiri trećine Pi radijus na kub_, pa zapremina tj. volumen univerzuma iznosi otprilike 4,2 _ hajde da to zaokružimo na 4; valjda je amaterima dozvoljeno da vrlo grubo zaokruže brojnu vrednost četiri trećine Pi _ dakle, 4 puta po, hm,
78 na kub, a koliko li je 78 na kub?

. . . oko pola miliona . . .

znači četiri puta po pola miliona, to je dva miliona,

pa puta 10 na 27-mi, jer tolika je zapremina kocke sa stranicom jednu milijardu

. . . jednako dva puta 10 na 33-ći. Kraj mate.)

Pa, dobro, i nije nešto, ali, sad bar znamo čime raspolažemo. Dva puta deset na trideset treći, kubnih svetlosnih godina. Dovoljno da se nekako snađemo, da se skunatorimo u tome, za sad. Kad
čeljad nije besna, kuća nije tesna. :)

Ali! Pitanje je da li arhimedovska geometrija važi, za ovo. Kao prvo, univerzum nije sfera, nego se zakrivljuje i zatvara unazad sam u sebe kroz četvrtu prostornu dimenziju, na način nezamisliv za nas trodimenzionalna bića (tako stoji u CD enciklopediji _Britanika_ 1999 u članku _The Cosmos_, ali ovo bi značilo, način nezamisliv i za sve buduće kompjutere? jer će i oni biti trodimenzionalna bića?), pa, vi vidite.

Interesantan je i članak Vere Gluščević o uticaju galaksije na velika izumiranja na Zemlji u poslednjih milijardu godina. (To je samo prvi deo njenog rada.) Gluščević je vrlo uzgredno, kao da se to samo po sebi podrazumeva, pomenula kompleksno i interesantno kružno kretanje galaksije, njenih krakova, u Zemlje kroz to; bilo bi poželjno jedno detaljnije objašnjenje o tom kretanju.

(Sad, opet, od ove tačke, ko voli astronomiju, izvolte, a ostali nek ne čitaju ovo! Ne! Ne, ne
čitajte! Upozoreni ste, ide teška astronomija!
:)

Ako Vi stavite komadić drveta u neku baru vode, a onda ubacite kamičak u sredinu bare, krenuće koncentrični talasi, drvce će se kretati gore-dole i ljuljuškati, ali neće sa talasima ođuriti do obale. Niti nazad. Jer talasi su DOGAĐAJI koji se kreću kroz vodu, kroz zajednicu molekula; a voda sama, posle prolaska talasa, ostaje na manje-više istom mestu gde je i bila. Na okeanu, talasi putuju stotinama kilometara, a o obalu se razbija sve ista voda, ista pa ista, onih najbližih nekoliko desetina metara. _ Uglavnom.

Slično tome, kraci galaksije nisu predmeti, kao kraci elise, nego talasi zgušnjavanja i razređivanja mnogobrojnih zvezda. Kraci galaksije su DOGAĐAJI koji se kreću kroz zvezdanu zajednicu. Jedna ista zvezda bude sad u jednom, a možda stotinak miliona godina kasnije u nekom drugom kraku. Vrtloženje tih krakova je sasvim različito od kruženja samih zvezda, zvezda kao pojedinačnih predmeta, oko centra galaksije. Jer, one rade i to. To su dva veoma različita kružna kretanja. Gluščević je još napomenula da Sunce prolazi _kao ping-pong loptica_ kroz gušće i ređe delove . . . da vertikalno osciluje, dakle gore i dole, kroz galaktičku ravan .
. . Ovo mnogim čitaocima neće biti nimalo jasno.)

_ Ima i drugih interesantnih priloga.

Jedna zaista sitna zamerka redakciji: na naslovnoj strani pominje se _Povratak šatla_ kao da se već dogodio. A nije se još dogodio, niti je precizno zakazan. Tu je bilo mesto za jedan skromni, obični znak pitanja, ovako: _Povratak šatla?_.

To je kao da su napisali krupan naslov _Pobeda našeg kandidata na sledećim izborima_ _ a izbori tek zakazani . . .

Sken naslovne strane _Astronomije 11_poslaćemo Vam u idućim vestima, a i program _Laze Komarčića_ isto tako, da ne bismo preopterećivali ovu emisiju vesti.

(2) Evropska raketa _Arijana 5_ još jednom je uspela.

Odnela je neke satelite gore. To je još jedna rehabilitacija najjače zapadnoevropske rakete, koja je dosad imala i uspehe i rušenja.

(3) U Beogradu je filmski festival FEST

Festman, detalj sa veće slike

odabrao za svoj simbol jednog superheroja, naime, Festmena, čiju sliku Vam prilažemo. Na televiziji se prikazuje reklamni spot SF sadržine, gde jedan beogradski tapkaroš odgleda neki film i postane Festmen. Ovo je dokaz da ne mora snimanje SF da košta _barem milion dolara minut_, kao što neki pesimisti u Srbiji misle. Možda je cena holivudskog SF filma milion dolara za minut, a u Srbiji verovatno može da bude i hiljadu puta jeftinije.

(4) Na nekim beogradskim televizijama

reklamiran je Enki Bilalov film _ prvi francuski SF film čiji glavni autor je poreklom Beograđanin _ _Besmrtna_ (Imortela. Ne, ne Imortadela). Kao što maltene svako zna, Enes Bilalović rođen je u Beogradu, odrastao na Dorćolu, posle je živeo u Sarajevu pa u Parizu. U nekim novinama je čak izašla vest da se film prikazuje u bioskopu _Avala_, ali, to nije istina, proverili smo: ne prikazuje se tamo. Međutim čuli smo nagoveštaje da bi mogao uskoro da se prikaže, možda samo jednom, ili nekoliko puta, u Beogradu, u bioskopu _Kosmaj_ na Terazijama.

(5) Jedan stanovnik Sri Lanke (Cejlona),

po imenu Artur Klark, ostao je nepovređen, nije stradao u cunamiju, ali neki njegovi saradnici jesu, kao i njihova oprema i brodići.

(6) Taj cunami je razgrnuo ogromne količine peska

u plićaku na nekim mestima na obali Indije, i, gle, na jednom mestu (gradić Mahabalipuram, oko 50 km južno od Madrasa) izvirili su delovi hramova i statua iz 7.
veka, dakle otprilike iz doba kad su Srbi i Hrvati dolazili na Balkan. Statue prikazuju lavove koji leže, itd.

(7) U dnevnom listu _Danas_ ponekad bude vest o _tribini društva ljubitelja SF žanra_, tj. program _Laze_. Mnogi drugi listovi ga ne donose.

(8) Proteklih dana bila je 60. godišnjica

dve verovatno najveće (u istoriji čovečanstva) pogibije koje su se dogodile potonućem pojedinačnih brodova (naglašavamo, POJEDINAČNIH brodova, ne flota). Ne, ne pomišljajte na _Titanik_. On je bio 1912.

Na dan 8. februara 1945. godine, nemačke trupe i civili bili su u paničnom bekstvu pred nadiranjem Crvene armije kroz Istočnu Prusku. U jedan nekada luksuzni turistički brod, _Štojben_ (Steuben) ukrcano je preko 5.000 Nemaca. Apsolutnu prednost imali su ranjeni vojnici, kojih je bio ogroman broj, a zatim, žene i deca. Nakrcalo se maksimalno što se ikako moglo. Te noći, brod je u svojoj bežaniji imao pratnju dva mala, prastara minolovca, na parni pogon, koji su jako ložili, da bi mogli da ga prate, jer je _Štojben_ bio daleko brži. Pošto su tako jako ložili, iz njihovih dimnjaka je kuljao dim prepun iskrica i sjaja: žario se. To je opazio kapetan jedne sovjetske podmornice, jedan neposlušan tip ali izuzetno talentovan pomorac, za koga Rusi nisu bili sigurni da li da ga pošalju na robiju ili u podmornicu; ali pošto su im pomorski kadrovi bili strahovito potrošeni posle 4 godine rata, jednostavno nisu imali koga, pa su poslali njega. Zvao se Aleksandar Marinesko. On je nanišanio, i skrkao u prednju desnu stranu broda dva torpeda, kalibra 533 mm. U roku od 20 minuta _Štojben_ je nestao pod ledeno hladnim talasima. Njegova olupina je nedavno pronađena na dnu, u centralnom Baltiku. Tu se udavilo oko 4.500 ljudi, a 659 ih je preživelo. Triput više mrtvih nego na _Titaniku_. Pa ipak, taj događaj nije triput poznatiji nego _Titanik_.

Taj isti Marinesko je nekoliko dana ranije, 30. januara 1945, na isti način potopio znatno veći nemački brod, _Vilhelm Gustlof_ (Gustloff). Tu se udavilo oko 6.000 ljudi: koliko znamo, ubedljivo najveća pogibija u potonuću samo JEDNOG broda, u celoj poznatoj istoriji čovečanstva. Pa ipak, taj događaj nije 4 puta poznatiji od _Titanika_.

Kad se podmornica vratila, bez 4 torpeda, za Marineska je priređeno slavlje, sa dva pečena praseta, za dve pobede. Dobio je i medalju. Ali posle rata nastavio je da bude neposlušan, i nije više plovio. Dali su mu samo da bude direktor nekog objekta, ali on je jedne zime dozvolio da zaposleni odnesu kućama neki bedni treset iz dvorišta, da lože, da se zagreju; za ovo je odležao godinu i po dana robije u Sibiru. Posle, u penziju. O svemu ovome imate slike, mape, portrete, i plan operacije napisan ruskom ćirilicom, plus neke moralne dileme, u magazinu _Nešenel Dziografik_ (National Geographic) za februar 2005.

_Titanik_ je zapadni. Ovo, ovo je istočno: ne zanima gotovo nikog.

Može se udaviti i 6,000 ili 60,000 istočnih Evropljana, to nikad neće biti u filmu gde bi glumio neki Leo Di Kaprio.

Neko je važan. Neko nije.

Uvek njihovo zapadno bude Titanik a naše istočno Štojben. Pa, i u SF _ slavi futura.

Opet, ne može se reći da svetska filmska industrija u celosti ignoriše kombinaciju
Istočna-Evropa-plus-tehnologija: postoji odličan film _K-19, pravilac udovica_ (K-19, The Widow-Maker) u kome ruske podmorničare igraju Harison Ford i Liam Nison, o stvarnoj drami (koja se dogodila) jedne ruske atomske podmornice; to je dakle dokumentarno. (Kao što postoji i izvanredan, maestralan nemački film _Stalingrad_, u kome imate nešto što možda niste ni sanjali da ćete ikada videti: autentičan i pametan nemački pogled na Staljingradsku bitku 1943.) Ali i Japan je Istok. Zašto onda nema zapadnih filmova o ruskoj budućnosti, a ima ih (toliko) o japanskoj? Zašto je Daleki Istok toliko ubedljivije tlo za američku SF, nego slovenski Istok? Davno je prošla američka okupacija Japana (i uspešno instaliranje demokratije u Japanu, izvršeno američkom oružanom silom), a poodavno je pao i komunizam. Zašto ima toliko japanskih futurističkih crtanih filmova, a nema slovenskih? Gde je naša tehnologija? ZAŠTO JE OVDE JOŠ UVEK MRAK?

(9) Bivši američki ambasador u Beogradu,

Vilijem Montgomeri, sad u penziji, nešto se raspisao, objavljuje sve nove i nove članke. Tako je u listu _Danas_ objavio, 22. januara 2005, članak _Kako CIA zamišlja svet 2020. godine_. (Gle, otkud on zna šta CIA misli? Jedan ambasador? Pa, nije valjda bio . . .
? :) ) Zapravo ne otkriva ništa, osim da će
oko 4% ljudskog roda biti Amerikanci, 5% Evropljani, a 56% Azijati. I, da će radikalni islam biti velika pretnja. I, da će milioni ljudi biti više lojalni svom etnosu i religiji, nego ma kojoj državi.

(10) U dnevnom listu _Politika_ je juče, 19.

februara 2005, izašao presavijeni kulturni dodatak _Kultura, umetnost, nauka_, u kome na str. 3 člankopisac Milan Popadić hvali roman Borislava Pekića _Besnilo_ ali uspeva da nijednom ne pomene da je to SF. Roman _svojom mitologemskom kompleksnošću_ ostvaruje _homerovsku strukturu_, jelte, homerovsku, čak je _špijunski triler i detektivki roman_ sa apokaliptičnom temom, itd. _ sve, samo SF nije.
Ovo je jedan od retkih srpskih baš-drastičnih primera sindroma _odlično je, dakle SF nije_ koji se u akademskim krugovima dosta sretao na Zapadu . . .
pre pola veka.

(11) Umro je SF slikar Frenk Keli Friz, rođen 1922

(njegov zvanični sajt: http://www.kellyfreas.com/) koji je svetsku slavu stekao slikom na kojoj div-robot, stojeći na pozadini nekog zelenkastog neba, drži na dlanu svoje metalne desne ruke jednog klonulog čoveka. Ova slika iz SF geta, iz 1953.
godine, bila je izvučena iz zaborava i poslužila je sa zadrškom od četvrt veka, tek negde oko 1977.
godine, kao ilustracija za čuvenu gramofonsku ploču grupe _Kvin_ sa pesmom _Mi ćemo vas prodrmati_ (Queen, _We will, we will, ROCK YOU !_).
Na neki način postala je kultni simbol, ikona budućnosti, za veliki deo naše civilizacije.
Donosimo Vam Frizov portret iz starosti, i tu sliku. _ Tačno i da ništa drugo nikad nije naslikao, osim te jedne, opet bi bio autentično veliki likovni stvaralac drugog milenijuma.

(12) Jedna istinita slika, stvarne geologije Marsa,

izgleda toliko divno i ima tako _slikarske_ nijanse, da je teško poverovati u njenu realnost. Iz evropske orbitalne naprave snimljena je jedna dolina na Marsu, zapravo slavni gigantski Marsov kanjon Valis Marineris. Ako kliknete i zatražite veću varijantu, i imate 5 minuta strpljenja da se učita 2 gigabajta (ili više od 5 minuta, zavisi kakav vam je komp a kakva veza), moći ćete da lutate kroz te prostore druge planete. Slika je super-lepa, gotovo nestvarna:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/astropix.html

i

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/image/
0502/ćasma_marsExpress_f50.jpg

(13) U Srbiji

se na radio-stanicama folk orijentacije pojavila novo-komponovana narodna pesma u kojoj pevač, muškarac, genijalno konstatuje:

_ Ti imaš ćerku, a ona je žensko._

. . . Znate, bolje je i to, nego ono što će se možda pevati u Srbiji kroz 200 godina:

_Ti imaš ćerku, ali to je robot;
eno našeg Miće, nije ljudsko biće._

Savet za one koji će se zbog tog nivoa srpske narodne muzike jednog dalekog dana možda deprimirati:

Naruči klona, preko telefona.

(14) U časopisu _Lokus_,

u najnovijem, broju 529, za februar 2005, izašao je zbirni pregled izdavačke delatnosti u žanrovima SF, F, H, ostvarene u Americi tokom 2004. godine. Dajemo Vam i dokaz ovoga, sken sa str. 51. To je četvrti i poslednji likovni prilog danas.

Tu jasno piše: SF romana je bilo toliko, fantazi romana toliko (mnogo više nego SF, zapravo), a horor romana toliko . . .

Dakle, i posle 25 godina ogorčenih i vatrenih diskusija u srpskom fandomu, uglavnom zbog nekih ljudi koji su insistirali da su razlike u žanrovima prevaziđene, nebitne, da niko više ne deli fantastiku na ta tri žanra, da je tačne granice nemoguće odrediti, itd, itd. _ vidimo da jednostavna istina, i danas, glasi baš isto kao što je glasila i tada: postoji žanr naučne fantastike.
Postoji i žanr fantazije, to je drugi žanr. I postoji horor, to je treći žanr.

Sigurno da treba poštovati i ceniti vrednosti (a kritikovati mane) sva ta tri žanra, bez isključivosti, bez apriornog odbacivanja ijednog od njih; ali, poricati da oni POSTOJE, to je, naprosto, neznanje.

Granice jesu neoštre, i nejasnih slučajeva (onih gde smo u dilemi, koji elementi preovlađuju) ima mnogo, ali te granice ipak, itekako, postoje.

Tako barem kaže magazin _Lokus_. Koji je 26 puta dobio nagradu _Hugo_.

Pozdrav iz SDNF.

vrh