Cenjeni ,

evo nekoliko SF (i bliskih SF) vesti za sredu 16. mart 2005.

1) Od ljudi iz beogradske naučne fantastike

saznajemo kako će se u budućnosti zvati dva zvanična jezika u Podgorici. Zvaće se crnjski i gorski.

. . .

(Dobro, šta se odmah ljute neki pojedinci . . . To je samo šala . . . )

(2) Od Peđe S. Vukovića (Novi Beograd)

dobili smo nekoliko vesti i komentara. Na primer: Iks-meni se i dalje vrte na BK (bravo za Bogoljuba), kaže Peđa, inače stari obožavalac Marvela, ne ostavljajući nam nimalo dileme ko određuje uređivačku politiku na BK televiziji. Zatim, o crtanoj seriji “Konan”: “Ovaj Konan nije PRAVI Konan već je samo još jedan snagator koji se bori za 'slobodu, istinu i pravdu' (samo fali još američki način života).” O filmu “Besmrtna” tj. “Imortela” (koji je, uzgred rečeno, prestao da se prikazuje u Beogradu; nagađamo da je imao ukupno pet, možda deset hiljada gledalaca . . . Tako da je teško verovati da se onolika reklama preko televizije isplatila . . . ) Peđa Vuković kaže, da su Enki Bilal i Mebijus poslužili kao osnov za onaj grad sa letećim taksijima na početku filma “Peti element”, gde je zadržana cela vizuelna ikonografija iz njihovih stripova, koji su znatno stariji tj. bili su mnogo pre. Breson je, kaže Peđa, svojevremeno pominjao Mebijusa i Bilala kao svoje ikonografske uzore. (Na ovo, Vlada Vesović kaže da je to tačno ali da treba imati u vidu i doprinos jednog stripiste po imenu Valerijan.)

(3) Još o filmu. Jedan član Srpskog društva za

naučnu fantastiku, i to, magistar Zorica Đergović-Joksimović, gledala je francusko-kineski film “2046” na Festu. Reditelj je Vong Kar Vaj. U filmu, reč je o novinaru i piscu čija se jedna SF priča zove “2046”, a ta godina je cilj mnogih putnika koji u nju stižu vozom (!) da bi tamo povratili izgubljena sećanja (uglavnom vezana za nesrećnu ljubav). Pošto nam narator na samom početku kaže da je on jedini koji je tamo bio i odatle se vratio, što nije lako, a svoju životnu priču nam pripoveda u vidu retrospektive, nije baš jasno da li se glavni tok radnje dešava u toj 2046. godini ili u sadašnjosti. “Muzika je fantastična”, dodaje Zorica Đergović-Joksimović, “fotografija takođe, specijalnih efekata i nema, film traje oko 2 sata, poetičan je, usporen, refleksivan, u ponečemu podseća na 'Solaris' Tarkovskog, može se podvesti pod umetnički, a ljubitelji istočnjačkih lepotica mogu da uživaju jer samo takve defiluju kroz život glavnog junaka koji nikako da nađe pravu. Da zaključim, ovaj film sigurno nije za ljubitelje žanrovskog mejnstrim SF-a, a što se mene tiče, od 1 do 5 ocena je 4”, zaključuje mr Đergović-Joksimović.

(4) I opet o filmu. Priča se da bi

“Noćnoj dozor” (a vi znate koji je to film) mogao biti u beogradskim bioskopima negde, možda, sredinom juna 2004.

(5) U udžbeniku iz teorije književnosti,

za srednje škole (autor Ivo Tartalja, odobrio Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd; ovo se masovno prodaje i srednjoškolcima, ali i studentima, po ceni od 180 dinara; najnovije izdanje je zeleno sa uspravnom žutom prugom) jasno se kaže, na str. 204, da je roman prozna forma sa preko “stotinak stranica”.

Ko ovo ne zna, treba da se vrati u svoju srednju školu i da odsluša onaj čas koji je prespavao.

Ali, iz razloga autorske sujete, neki pisci su skloni da vatreno pa i razjareno brane tezu da je neka njihova mnogo kraća tvorevina, od recimo tridesetak stranica, “roman”, samo da bi bili veće face.

Možda su neki pojedinci to i čuli, kad su bili u srednjoj školi, ali su izbrisali iz pamćenja. Ili je profesorica srpskog bila na bolovanju onog dana kad je trebalo da ispredaje taj mali ali, eto, značajni element teorije književnosti.

E, sad, koliko je to teksta, stotinak stranica? Pa, hm, uzmite nekoliko romana, nekako tipično ili prosečno štampanih, i odaberite neku prosečnu punu stranicu, pa prebrojte koliko ima redova. Možda 45 redova? A koliko slova, i znakova interpunkcije, i razmaka između slova, ima u jednom tipičnom punom redu – možda 60? Pomnožite ta dva broja. Ali, nisu svi redovi puni, daleko od toga; na početku svakog pasusa, prvi red je pomaknut udesno tj. prazan prvih pet-šest slovnih mesta, a poslednji red u pasusu verovatno je nepun, ili samo do polovine popunjen, ili tek započet; osim toga, prva i poslednja stranica u svakom poglavlju možda su nepune; pa, kad pogledate, rezultat će biti, razumno i pošteno govoreći, da stotinak stranica dođe negde oko 240.000 znakova (engl. Characters-with-spaces) . . .

Ali, kad je neko očajno i zagriženo rešio da bude romanopisac iako to nije, jer misli da će na taj način postati slavniji, onda ne pomaže ni srednja ni osnovna škola, ni ma kakvo znanje, ni ma koji argument – ništa.

Ali, tu debatu, koja je u srpskom fandomu buktala s vremena na vreme tokom poslednjih 25 godina, možda je najbolje ispratiti u prošlost sa osmehom, jer, ta vrsta sujete je naprosto ljudska, i naprosto (pomalo) smešna. Taman za jedan osmeh taman.

(6) Dve ne-vesti: iako je polovina marta,

na kioscima se još nije pojavio februarski broj “Planete”, a ni “SciTeha”. Ni februarski, a ni martovski. To je pomalo zloslutno, za sudbinu tih časopisa. Doduše, oni bi se mogli pojaviti ovih dana sa oznakom da su dvobroj februar-mart, ali, u principu dvobroji treba da izlaze početkom, a ne krajem, onog perioda koji se na naslovnoj strani označi.

(7) Glavna vest! Nešto neverovatno jeste izašlo.

Veća 35 Kb

“Emitor” br. 451, tematski, pretežno o Bredberiju, ali, u fantastičnom formatu. To je nešto kao trapezoid, široko 102 mm, visoko s leve strane 280 a sa desne strane 283 mm! (Što smo mi pri skeniranju ispravili). Skoro svako ko vidi ovaj broj najboljeg evropskog SF fanzina, bukvalno se zaprepasti. Stvar jeste za zaprepašćenje. Ja mogu da garantujem, kad smo počinjali nismo ni sanjali da će jednog dana biti nešto ovako.
Na naslovnoj strani, koju Vam donosimo, je prizor iz horor filma “Kad se mali Tomica polio sa 100 litara benzina i onda vozio bicikl pored malog Ivice koji se baš tad igrao šibicama”.

Logično bi bilo da sledeći ovakav “Emitor”, ali, u slavu Džordža Orvela, izađe otprilike sredinom 2132. godine. To bi bio “Emitor” broj 1984. I, trebalo bi da bude u tri dimenzije, u obliku čizme koja gazi, gazi po ljudskom licu, i koja će to nastaviti celu večnost.
Ovo je dakle poruka, zahtev, narudžbina i vremenska kapsula onim budućim, nekim novim “nekim novim klincima”, da naprave “Emitor” u tri dimenzije, kroz 127 godina od danas.

(8) Pošto Vam dugujemo od

ranije naslovnu stranicu najnovije “Astronomije”, evo i nje.

(9) U najnovijem, martovskom broju “Lokusa”,

u opširnom intervjuu, pisac (donedavno Britanac; sad će, kaže, uzeti američko državljanstvo) Klajv Barker izjavljuje da je homoseksualac i da je njegov muž Dejvid crnac (engl. “My husband is black”, str. 9), i da imaju ćerku, Nikol, koja ima 16 godina i zapravo je Dejvidova ćerka, a ne Klajvova.

(10) Amerikanci su onako uzgred,

 kao tobož normalnu stvar iako bi zapravo mogla izazvati burnu reakciju, pustili vest (u političkom životu to bi se zvalo “probni balon”) da će “era šatla” da se okonča kroz 5 godina! Videti:

http://story.news.yahoo.com/newstmpl=story&cid=624&ncid=624&e=1&u=/
ap/20050307/ap_on_sc/grounded_astronauts

Ujedno napominju da će posle toga biti rupa od nekoliko godina, možda sve do 2015, dok ne postane operativan neki drugi njihov sistem za prevoz ljudi u kosmos. A dotle: Rusi, opet Rusi, samo Rusi (i ponegde poneki baćuška) kao jedini prevoznici putnika u kosmos.
Ako ne računamo firme tipa “žablji batak” koje Vas mogu dobaciti do kosmosa i zadržati tamo dobrih pet minuta . . .
Kao dopunsku brigu pominju, da će sadašnjih stotinak američkih astronauta, koji još uvek primaju državnu platu i jadni se, kao, nešto spremaju, mnogo pre stići do penzije nego do orbite.
Izgubili su grdne godine i milione dolara pokušavajući da zakrpe šatl da bi onda možda 4 godine leteli s njim, i da bi ga potom poslali u muzej, umesto da se odmah koncentrišu na pravljenje tog navodnog novog vozila, kakvo god ono bilo. – Ali, moguće je da oni upravo zato i puštaju tu vest sada, da bi publika to pomislila.

(11) O jednoj maleckoj misteriji, naime,

KAKO biolozi daju imena raznim životinjskim i biljnim vrstama, govori članak (engl.) “Ba Humbugi, Let’s Nameus That Speciesus“.

O ovome videti:

http://www.nytimes.com/2005/02/20/weekinreview/20foun.html

(12) Nađena je jedna zvezda

koja je manja od mnogih (gasnih) planeta. Videti na:

http://story.news.yahoo.com/newstmpl=story&cid=96&ncid=96&e=1&u=/
space/20050303/sc_space/newfoundstarsmallerthansomeplanets

(13) Kad smo već kod tih svetskih vesti . . .

hm, da li su vesti iz kosmosa “svetske” vesti? . . . nađeni su dodatni dokazi da su oblaci svemirske prašine u našem regionu galaksije izazvali nekoliko ranijih velikih izumiranja živog sveta na ovoj planeti. Interesantno, izgleda da se upravo sada mi nalazimo (kažu neki) u jednom takvom oblačiću, ali, na sreću, veoma razređenom. Videti na:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=96&ncid=96&e=2&u=/space/20050304/
sc_space/hugespacecloudsmayhavecausedmassextinctions

(14) Kažu da bi za desetak godina

moglo postati moguće da se delimično polomljen ili delimično istrunuo zub (u Šumadiji i generalno u Srbadiji poznat kao “krndelj”) isprovocira da nastavi da raste, i da, jednostavno, zaraste, odnosno da postane opet zdrav i kompletan. Ovo bi se, ako smo dobro razumeli, postiglo genetskom modifikacijom ili stimulacijom stem-ćelija u samoj pulpi tog zuba. U nešto daljoj budućnosti, jedna stem-ćelija iz Vašeg organizma mogla bi se ubediti da treba da izraste u nov zub, i ugraditi u desni, i za koji mesec – eto Vama novog zuba. Zbogom zubne proteze! Paradentozi mat!
Ali, šta ako još par hiljada ćelija bude nehotice zahvaćeno . . . pa zubi počnu da klijaju i bujaju na nečijim prstima . . . laktovima . . . ušima . . . očima . . .
Apelujemo na hororiste da hitno razmotre ove perspektive dento-užasa.

Videti na:

http://news.yahoo.com/news?tmpl=story&u=/nm/20050309/hl_nm/teeth_new_dc

(15) Jedan fizičar, dobitnik Nobelove nagrade

(za doprinos kvantnoj elektronici), Čarls Tauns, sada 89 godina star, dobio je jednu religioznu nagradu, za duhovnost. On tvrdi da će jednog dana doći do konvergiranja nauke i nečeg suštinskog što postoji u nekim religijama; jer, kaže on, mora biti da postoje neki odgovori na pitanja šta je suština univerzuma, i zašto on uopšte postoji tj. zašto postoji nešto a ne ništa. Dr Tauns smatra da je “ekstremno neverovatno” da su oni zakoni prirode, koji su doveli do pojave života i inteligencije na Zemlji, baš puka totalna slučajnost. Na Vama je da procenite da li je on (a) izlapeo ili (b) u pravu. Videti:

http://story.news.yahoo.com/newstmpl=story&cid=
2026&ncid=2026&e=1&u=/latimests/20050310/ts_latimes/
physicistwinsspiritualityprize

(16) Jedan od vodećih kardinala i

najuticajnijih ljudi rimske Katoličke crkve, Tarcizio Bertone, ispalio je “sve topove” na knjigu “Da Vinčijev kod”, u kojoj se tvrdi da je Isus živ skinut sa krsta, i da se posle oženio Marijom Magdalenom, imao dece . . . što bi vodilo ka logičnoj pretpostavci da su danas neki ljudi daleki potomci Njegovi, i da imaju neke magične i božanske osobine . . . Bertone kaže da je to gomila falsifikata, gluposti i laži, koještarija . . . ili, ako se možemo tako izraziti, teška promo-lažo-komercijala. Međutim, priča se da Holivud sprema film “Da Vinčijev kod” i da će glavnu ulogu imati Tom Henks. BUUUM ! (Taj blok je već bastovan; engl. block, bust.)

Simetrična ovome je ne-vest, koja se sastoji u tome da niko i ne pomišlja da napravi film o Muhamedu, jer, od silnih bombi i atentata verovatno ne bi stigao da završi ni prvi kadar.
Iza neke treće, tamne simetrale je još jedna takva ne-vest, u dubokoj senci tabu-prostora, jer, još jedno nešto takvo se ne snima niti će ikad biti snimano. Zna se o kojoj religiji je, u Holivudu, jedino dozvoljeno da se prave filmovi, svejedno da li pametni ili glupi: o hrišćanskoj.

Ali, opet, takve stvari su i neka vrsta reklame, aktuelizacije, odbrane od zaborava.

Videti:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=638&ncid=638&e=5&u=/nm/20050315/en_nm/
arts_vatican_davinci_dc

Eto . . . 16 vesti za 16. mart.

Pozdrav iz SDNF.

vrh