sf
vesti |
|
Vesti Srpskog
društva za naučnu fantastiku |
|
9.4.2005. |
evo SF i srodnih vesti za subotu 9. april 2005.
1) U "Politikinom zabavniku"
izashla je jutche (petak, 8. april 2005) SF pritcha: Vindhem (naveden kao
Vindem), Dzon, "Osechajno kolo". Prevodilac nije potpisan. Ova ista SF pritcha
izashla je u PZAB i ranije, i to, pre oko 29 godina, u broju 1254, 9. januara
1976, ali pod naslovom "Osechajna devojka".
Sad je barem naslov manje netatchno preveden, jer on glasi, u originalu (engl)
"Compassion circuit" a pritcha je izashla u antologiji "13 velikih pritcha
nautchne fantastike" koju je uredio Grof Konklin (to mu je ime, ne titula; engl.
Groff Conklin, 13 Great Stories of SF), prvo izdanje 1960, treche izdanje
koje se zapravo jedino prodavalo u Srbiji 1973. Ali pritcha je i tada i sada
izashla u PZAB prekrachena sa oko 15 na oko 5 shlajfni, dakle, sasetchena na
trechinu svoje stvarne duzhine. Onda nije ni tchudo da prevodilac nije potpisan,
jer, ko bi okatchio svoje ime na tako neshto . . . Da li su plachena autorska
prava kopirajt? U ono doba, skoro sigurno nisu. Sad?
Ne znamo. Ako nisu ni sad, to bi znatchilo da se vracha taktika kojom su se neki
srpski izdavatchi decenijama sluzhili: "Nema imena na metku": uzmi bilo shta,
daj da prevede i po potrebi skrati bilo ko i bilo kako, objavi pod bilo kojim
naslovom . . . a pamtimo i vremena kad se menjalo ime autora, da bi se izmaklo
pazhnji autorske agencije, pa je Robert Hajnlajn postajao "Stjuart Berkli" (pritcha
"Zeleni bregovi Zemlje", PZAB 928, 10. oktobar 1969, reprintovano u PZAB 1616,
17. decembra 1982. i autor opet potpisan kao Stjuart Berkli). Takodje se izgleda
vracha teorija, koja ima neke logike, da se posle deset ili dvadeset godina mogu
u PZAB shtampati stare pritche ispotchetka, jer oni koji su ga tchitali kao
deca, sad su odrasli i ne tchitaju ga vishe. Ukupni rezultat svega toga bio je,
onda, da su jugoslovenska deca dobila da tchitaju najbolje svetske SF pritche,
sabijene u raspolozhivi prostor u onim tadashnjim uslovima ekonomskog i
polititchkog sistema i shtamparske tehnike, a "zli klasni neprijatelj"
(Amerikanci, SF pisci) ostao je bez honorara.
Ali, danas?
U pritchi, robot-kuchna pomochnica najpre zamenjuje ostarilo i bolesno telo
svoje gazdarice novim, robotskim telom, na koje nashrafi samo glavu tako da
gazdarica postaje kiborg, a kad gazda to shvati, uzhasnut potrtchi niz stepenice
i Uzgred, u istom broju dat je i opshiran tchlanak o potapanju nematchkog broda
"Shtojben", o tchemu smo Vam nedavno pisali, ali, uz insistiranje da se u tim
dogadjajima dva-tri puta pojavio "baksuzni" broj 13; i dat je tchlanak o
Teslinom petljanju sa spiritizmom.
2) "Evo malo zanimljivosti iz filmskog
sveta",
kazhe Neli Miloshevich iz "Taramaunta", i nastavlja:
Kako se priblizhava premijera (u Srbiji) filma "Autostoperski voditch kroz
galaksiju", na Jahuu se pojavio "Voditch" s kojim mozhete i sami da se
upoznate:
http://movies.yahoo.com/feature/thehitchhikersguidetothegalaxy.html
3) Jedan stvarno vrlo slab SF film B-klase,
sa naslovom "Transeri" (to bi znatchilo, oni koji su pali u trans; engl. Trancers)
prikazan je na TV Politika, pre sedam dana, 2. aprila 2005, u 14.30.
Ne bi zasluzhivao da ga pomenemo, ali, u filmu, vremeplovci-policajci stizhu u
sadashnji (1985, zapravo) Los Andjeles iz tog istog grada ali iz 23. veka, a
tada se on zove . . . Lost Andjeles, engl. Lost Angeles. Shto bi na nekoj
kombinaciji engleskog pa shpanskog znatchilo, bash divno, "Izgubljeni andjeli".
Shta mislite, da li che Amerika u sledecha dva i po veka da izgubi svoje andjele?
4) Najavljeno nam je, da che deseti
broj magazina "Sci-Teh" (ako chemo, barem, tchitati taj naziv po latinskom i
po grtchkom korenu; na engleskom bi bilo "SajTek") izachi iduche nedelje.
Izgleda da se bitka za "Galaksijino" nasledje nastavlja. Kandidati ne popushtaju
. . . ali, na trzhishtu verovatno nema dovoljno mesta za sve . . .
5) Neko je smislio tehnologiju
(ali ona josh nije u primeni) da se otisci prstiju snimaju a da se ne mora
prvo po njima posipati i tchetkicom rasturati talk, ili slitchan prah, niti bilo
shta drugo shto bi se lepilo za njih i shto bi ih, dakle, moglo menjati.
Naime, ideja je da se povrshina obasja snazhnim mlazom rendgenskih zraka i da
se snimi nastala fluorescencija. Dobitak je shto vi onda ne fotografishete beli
prah posut po otisku, nego svaki hemijski element i jedinjenje fluorescira malo
drugatchije, pa vi fotografishete hemijske elemente i jedinjenja na toj
povrshini, tchak i ako su u tako malim kolitchinama da se prah na njima ne bi ni
zadrzhao. Naziv ove tehnike bio bi, na engleskom:
mini-X-ray fluorescence. Videti na:
http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=528&ncid=528&e=5&u=/ap/20050329/
ap_on_hi_te/elusive_fingerprints
6) Josh jedna prilitchno jeziva sugestija
o gama-bljeskovima stizhe nam iz astrofizike, kao da gama-bljeskovi (gamma-bursts)
nisu dovoljno jeziva stvar ionako. Naime, sad neki kazhu da je moguch
gama-bljesak i BEZ HIPERNOVE, ili ikakve nove, bez itcheg shto bi bilo optitchki
upadljivo. Ovo bi se zvalo tamni gama-bljesak. Dakle ne vidite ga, a ubije vas.
Javljeno na:
http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/astropix.html
2005 04 03 (tj. 4. april)
7) Jedno zrno peska,
ali, ne obitchnog, nego je to kristalich cirkonijuma, biche uskoro izlozheno
javnosti na jednom univerzitetu u Viskonsinu, sa tvrdnjom da je to najstariji
predmet na svetu dokazano star 4,4 milijarde godina. Videti na:
http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=624&ncid=753&e=3&u=
/ap/20050409/ap_on_sc/oldest_object
Eto . . . Ako sledeche ovakve vesti dobijete kroz 4,4 milijarde godina, biche
to maltchice nezgodno. Nadamo se, ipak, da ih poshaljemo kudikamo ranije. E,
sad, ako neko kazhe da to nema veze s nautchnom fantastikom neka kazhe.
Pozdrav iz SDNF.
a . . .
Pozdrav iz SDNF.
vrh
|