HOME

am@astronomija.co.yu

SDNF

 

Razno
SF

 

 


 

Sadržaj AM

 

 sf vesti  
Vesti Srpskog društva za naučnu fantastiku
 
9.4.2005.

evo SF i srodnih vesti za subotu 9. april 2005.

1) U "Politikinom zabavniku"

izashla je jutche (petak, 8. april 2005) SF pritcha: Vindhem (naveden kao Vindem), Dzon, "Osechajno kolo". Prevodilac nije potpisan. Ova ista SF pritcha izashla je u PZAB i ranije, i to, pre oko 29 godina, u broju 1254, 9. januara 1976, ali pod naslovom "Osechajna devojka".

Sad je barem naslov manje netatchno preveden, jer on glasi, u originalu (engl) "Compassion circuit" a pritcha je izashla u antologiji "13 velikih pritcha nautchne fantastike" koju je uredio Grof Konklin (to mu je ime, ne titula; engl. Groff Conklin, 13 Great Stories of SF), prvo izdanje 1960, treche izdanje  koje se zapravo jedino prodavalo u Srbiji  1973. Ali pritcha je i tada i sada izashla u PZAB prekrachena sa oko 15 na oko 5 shlajfni, dakle, sasetchena na trechinu svoje stvarne duzhine. Onda nije ni tchudo da prevodilac nije potpisan, jer, ko bi okatchio svoje ime na tako neshto . . . Da li su plachena autorska prava  kopirajt? U ono doba, skoro sigurno nisu. Sad?
Ne znamo. Ako nisu ni sad, to bi znatchilo da se vracha taktika kojom su se neki srpski izdavatchi decenijama sluzhili: "Nema imena na metku": uzmi bilo shta, daj da prevede i po potrebi skrati bilo ko i bilo kako, objavi pod bilo kojim naslovom . . . a pamtimo i vremena kad se menjalo ime autora, da bi se izmaklo pazhnji autorske agencije, pa je Robert Hajnlajn postajao "Stjuart Berkli" (pritcha "Zeleni bregovi Zemlje", PZAB 928, 10. oktobar 1969, reprintovano u PZAB 1616, 17. decembra 1982. i autor opet potpisan kao Stjuart Berkli). Takodje se izgleda vracha teorija, koja ima neke logike, da se posle deset ili dvadeset godina mogu u PZAB shtampati stare pritche ispotchetka, jer oni koji su ga tchitali kao deca, sad su odrasli i ne tchitaju ga vishe. Ukupni rezultat svega toga bio je, onda, da su jugoslovenska deca dobila da tchitaju najbolje svetske SF pritche, sabijene u raspolozhivi prostor u onim tadashnjim uslovima ekonomskog i polititchkog sistema i shtamparske tehnike, a "zli klasni neprijatelj" (Amerikanci, SF pisci) ostao je bez honorara.

Ali, danas?

U pritchi, robot-kuchna pomochnica najpre zamenjuje ostarilo i bolesno telo svoje gazdarice novim, robotskim telom, na koje nashrafi samo glavu tako da gazdarica postaje kiborg, a kad gazda to shvati, uzhasnut potrtchi niz stepenice i Uzgred, u istom broju dat je i opshiran tchlanak o potapanju nematchkog broda "Shtojben", o tchemu smo Vam nedavno pisali, ali, uz insistiranje da se u tim dogadjajima dva-tri puta pojavio "baksuzni" broj 13; i dat je tchlanak o Teslinom petljanju sa spiritizmom.

2) "Evo malo zanimljivosti iz filmskog sveta",

kazhe Neli Miloshevich iz "Taramaunta", i nastavlja:

Kako se priblizhava premijera (u Srbiji) filma "Autostoperski voditch kroz galaksiju", na Jahuu se pojavio "Voditch" s kojim mozhete i sami da se
upoznate:

http://movies.yahoo.com/feature/thehitchhikersguidetothegalaxy.html

3) Jedan stvarno vrlo slab SF film B-klase,

sa naslovom "Transeri" (to bi znatchilo, oni koji su pali u trans; engl. Trancers) prikazan je na TV Politika, pre sedam dana, 2. aprila 2005, u 14.30.
Ne bi zasluzhivao da ga pomenemo, ali, u filmu, vremeplovci-policajci stizhu u sadashnji (1985, zapravo) Los Andjeles iz tog istog grada ali iz 23. veka, a tada se on zove . . . Lost Andjeles, engl. Lost Angeles. Shto bi na nekoj kombinaciji engleskog pa shpanskog znatchilo, bash divno, "Izgubljeni andjeli". Shta mislite, da li che Amerika u sledecha dva i po veka da izgubi svoje andjele?

4) Najavljeno nam je, da che deseti

broj magazina "Sci-Teh" (ako chemo, barem, tchitati taj naziv po latinskom i po grtchkom korenu; na engleskom bi bilo "SajTek") izachi iduche nedelje. Izgleda da se bitka za "Galaksijino" nasledje nastavlja. Kandidati ne popushtaju . . . ali, na trzhishtu verovatno nema dovoljno mesta za sve . . .

5) Neko je smislio tehnologiju

(ali ona josh nije u primeni) da se otisci prstiju snimaju a da se ne mora prvo po njima posipati i tchetkicom rasturati talk, ili slitchan prah, niti bilo shta drugo shto bi se lepilo za njih i shto bi ih, dakle, moglo menjati.

Naime, ideja je da se povrshina obasja snazhnim mlazom rendgenskih zraka i da se snimi nastala fluorescencija. Dobitak je shto vi onda ne fotografishete beli prah posut po otisku, nego svaki hemijski element i jedinjenje fluorescira malo drugatchije, pa vi fotografishete hemijske elemente i jedinjenja na toj povrshini, tchak i ako su u tako malim kolitchinama da se prah na njima ne bi ni zadrzhao. Naziv ove tehnike bio bi, na engleskom:
mini-X-ray fluorescence. Videti na:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=528&ncid=528&e=5&u=/ap/20050329/
ap_on_hi_te/elusive_fingerprints

6) Josh jedna prilitchno jeziva sugestija

o gama-bljeskovima stizhe nam iz astrofizike, kao da gama-bljeskovi (gamma-bursts) nisu dovoljno jeziva stvar ionako. Naime, sad neki kazhu da je moguch gama-bljesak i BEZ HIPERNOVE, ili ikakve nove, bez itcheg shto bi bilo optitchki upadljivo. Ovo bi se zvalo tamni gama-bljesak. Dakle ne vidite ga, a ubije vas. Javljeno na:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/astropix.html 
2005 04 03 (tj. 4. april)

7) Jedno zrno peska,

ali, ne obitchnog, nego je to kristalich cirkonijuma, biche uskoro izlozheno javnosti na jednom univerzitetu u Viskonsinu, sa tvrdnjom da je to najstariji predmet na svetu  dokazano star 4,4 milijarde godina. Videti na:

http://story.news.yahoo.com/news?tmpl=story&cid=624&ncid=753&e=3&u=
/ap/20050409/ap_on_sc/oldest_object

Eto . . . Ako sledeche ovakve vesti dobijete kroz 4,4 milijarde godina, biche to maltchice nezgodno. Nadamo se, ipak, da ih poshaljemo kudikamo ranije. E, sad, ako neko kazhe da to nema veze s nautchnom fantastikom  neka kazhe.

Pozdrav iz SDNF.

a . . .

Pozdrav iz SDNF.

vrh

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride |