Iste ove vesti imate i na našem sajtu, na:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/pcSF0273-Zoran-Zh-pocasni-gost-na-Eurokonu-2007-itd.doc

Dakle:

(1) u poslednjih nekoliko nedelja,

tri velika poena za hororiste. Prvo, na Pesmi Evrovizije, ako smo dobro shvatili, pobedila je horor-hevi-metal grupa urlatora iz Finske, koji su izgledali kao ne-daj-Bože, a tekst je zvučao otprilike kao “Groarrrrr!... groarrrr!!!... ” – pa, eto, Evropa je glasala tako. Drugo, u najnovijem PZAB, koji je sada na kioscima, nema SF priče ali je tu opširan članak o vampirima. I treće, u okviru Noći muzeja, koja će biti održana 3. juna u Beogradu, dogodiće se, u kazamatima ispod Vojnog muzeja na Kalemegdanu, izložba vampira, koju priređuje Ivan Stanojević, od 18 do 02 časa, a tom prilikom će se i uzimati krv od dobrovoljnih davalaca (tako je barem najavljeno).

(2) Tek što smo Vam javili,

nedavno, da će na televiziji B92 serija 4.400 preći u povoljniji termin, a će na Drugom kanalu državne temevizije, RTS2, serija Mrtva zona ostati u nepovoljnom, oko-ponoćnom terminu – obe su, izgleda, prestale. Barem zasad.
Novinski isečak o njima, koji smo Vam poslali, imate na:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/TV-program-2006-05-11-dve-SF-serije-istovremeno.jpg

(3) Program “Laze Komarčića”

za juni (posle toga, u julu i avgustu, biće letnja pauza):

2006 06 05:
KING DAJAMOND, ili hororična muzika
Verovatno po prvi put, u klubu LAZAR KOMARČIĆ biće govora o jednom specifičnom muzičkom pravcu. O velikanu hevi metal muzike poznatom po horor ikonografiji i konceptualnim albumima inspirisanim pričama užasa, govoriće: Dejan Mujanović.

2006 06 12:
ZAJEDNIČKO STVARANjE PSEUDOISTORIJE
Kako modelovati novi univerzum? Edi Bon će nam predstaviti neke prvenstveno astronomske programske pakete koji se mogu iskoristiti u tu svrhu. Miloš Rančić će sa nama podeliti svoja iskustva i predstaviti svet koji je stvorio.

2006 06 19:
Nešto novo: Helly Cherry !!
Predstavljanje novog veb fanzina
moderator: Tamara Lujak

2006 06 26
In memoriam: STANISLAV LEM (1921. – 2006.)
Razgovor o velikom piscu takozvane tvrde SF, i njegovom delu: SOLARIS, NEPOBEDIVI, GLAS GOSPODARA, FIJASKO... ali i nezaobilazna Summa technologiae.

Zapažamo da se, kao i u majskom programu, pojačalo prisustvo SF i tema koje su otvorene da se shvate kao potencijalno SF. Umesto književne radionice, četvrti termin posvećen je SF piscu Stanislavu Lemu, koji je dao jedno zaista vrhunsko, kapitalno delo svetske SF književnosti, roman Solaris, i čitav niz drugih, ipak mnogo slabijih SF dela. Druga tema je potencijalno SF (zavisi kako će biti obrađena tj. prezentirana), a treća tema je taj Internet-fanzin nazvan valjda “Paklena višnja”, ili “Paklena trešnja” (?) na sajtu http://www.hc.co.sr/ , koji povremeno donosi kratke priče i intervjue iz raznih žanrova fantastike – a iz kog žanra je preneo više ili manje priča, tokom svojih dosadašnjih 48 brojeva, to ne znamo.
Jedino prvi termin u LK, 5. juni, je izričito hororistički. Videćemo da li će se na jesen nastaviti ovaj trend relativnog uzmicanja horora. Da li je moguć, ipak, i programski preokret? Ako biste o tome pitali ljude iz “Lazara Komarčića”, oni bi vam verovatno uzvratili: a šta imate da ponudite, što bi bilo dobro i interesantno, iz SF? A na to pitanje nije lako odgovoriti 40 puta godišnje, pogotovu ne sad, u prvoj deceniji 21. veka, kad se, recimo, jako smanjio broj dobrih novih SF filmova.

(4) Ali zato ima starih filmova!

U subotu 27. maj 2006, na prvom programu državne televizije prikazana je u 12.30 (prepodne) Planeta majmuna, ona stara verzija, iz 1968. godine, legendarna, sa Čarltonom Hestonom. Još malo, pa će biti 40 godina od kad smo prvi put gledali taj film.

(5) Dr Zoran Živković

najavljuje da će ove godine imati izdanja svoje proze u desetak zemalja: u Americi, Engleskoj, Portugaliji, Danskoj, Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj, Sloveniji, Rumuniji, i Južnoj Koreji. Ta izdanja su, da podsetimo, uglavnom kolekcije njegovih priča u žanru fantazije, ne SF. (I gle, Zoran se ne ljuti kad mu se ta istina kaže, naprotiv, on je i sam ističe.) Dakle, mada ovo strogo uzev ne spada u okvire SF vesti, ipak je Živković jedan od najznačajnijih ljudi srpske SF scene onog ranijeg vremena, dvadesetog veka, pa ćemo vam povremeno javljati o njegovim uspesima. Između ostalog, Zoran javlja da njegovu priču “Reči” možemo slušati pročitanu (tj. spiker je govori) na engleskom ako je uzmemo sa:

http://virtualantho.blogspot.com/2006/04/series-2-episode-01-words.html  

Skinuli smo to odatle, i, stvarno, lepo je pročitano, počinje nekom elektronskom muzikom, spiker je Amerikanac, čuje se dosta dobro ali malo prigušeno. Ali, to je deset zapeta šest megabajta (10,6 MB), znači stvarno mnogo, pa ako Vaš kompjuter skida recimo 3 kilobajta u sekundi, trebaće mu sat-dva vremena... ako se veza u nekom trenutku ne prekine...

(6) Kad, recimo, 50 ljudi

 istovremeno zatraži neke slike ili tekstove sa sajta Srpskog društva za naučnu fantastiku, sajt se “zaglavi”, i onda dobijete samo obaveštenje “quote exceeded for the hour”, što znači da je dozvoljena kvota informacija za taj sat (postoji i za dan, i za mesec) prekoračena. Zato ćemo Vam ove vesti, kao Word dokument, slati ipak direktno, mada će one biti i okačene na sajt, a obimnije slike ćemo uglavnom okačinjati samo na sajt da Vam ne bismo preopterećivali e-meil.

(7) Članak koji je u časopisu “Reporter”

izašao 6. februara 2006, autora Aleksandra Milinkovića, o posustajanju i krizi SF žanra u Srbiji i u svetu, imate na našem sajtu na:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/casopis-Reporter-2006-02-06-o-krizi-SF-u-svetu-i-Srbiji.jpg

ali, to je jedna jpg slika od čak 293 kilobajta, pa, u zavisnosti od toga kakav kompjuter imate, i kakvu vezu, i da li je protok na tom sajtu baš u tih sat vremena veliki, može biti ili teško, ili lako – brzo, ili sporo – da tu sliku tj. članak skinete. Ali, zato je to slika velikih razmera, koju možete dvaput zumirati, i čitati veoma lepo.

Aleksandar Milinković je još od 1970-tih godina bio urednik pojedinih časopisa koji su bili bliski SF, ili popularizaciji nauke, ili kvazi-nauci (o misterijama para-normalnog) i sličnih. Dakle, on je kvalifikovan da uporedi kakva je nekad bila, a kakva je sad, naučna fantastika.

(8) Na Beokonu 4

je bilo najavljeno da će možda krenuti filmska radionica, u kojoj će se mladi vežbati da prave vrlo kratke filmove raznih žanrova fantastike, ali, zasad se ne čuje da je i krenula.

(9) Na orbitalnoj stanici “Alfa”,

koja kruži oko naše planete (i stalno pomalo, samo malčice gubi visinu i brzinu, zbog čega mora povremeno malo da se “pogura”, ubrza, pomoću raketnih motora), Rusi su početkom februara ove godine konstatovali da imaju jedan stari i neupotrebljiv skafander, i kojekakve krpe koje im takođe ne trebaju, i... potrpali su te krpe i razne druge nepotrebne predmete u taj skafander i onda ga gurnuli napolje! U vakuum! Skafander, sa jednom belom kutijom prikačenom umesto glave, dostojanstveno je otplovio u prazninu, sa vrlo jasnom konačnom sudbinom: nekoliko nedelja je polako gubio brzinu i visinu, sve dok ga atmosfera nije uhvatila, a onda je brzo pao i meteorski sagoreo. To isto bi se desilo i da je u njemu bilo ljudsko telo... Šaljemo Vam (ali jako umanjenu) tu prilično jezivu sliku, kao da pada astronaut bez glave, a imate je u punoj veličini na:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/ap060220.html

(10) Na dan 18. februara 2006. godine,

nešto opasno nalik na gama-bljesak uočeno je na samo 440 miliona svetlosnih godina od naše galaksije, na astronomskim koordinatama

RA: 03:21:39.71 Dec: +16:52:02.6

a trajalo je čak 33 minuta. Ona prva dva slova znače “desna ascenzija” (right ascension) a slova Dec znače “deklinacija”. Objekat je dobio zloslutni naziv GRB 060218, koji sugeriše Gamma Ray Burst – gama bljesak. Ako je to počelo da se približava...

U jednoj epizodi “Zvezdanih staza”, superiorno biće zvano Kju kaže: “Ne možete ni zamisliti kakva sve oružja bogovi smišljaju i upotrebljavaju, u svom međusobnom ratovanju koje traje milijardama godina”.

Navodno su svi dosada opaženi gama-bljeskovi bili MNOGO udaljeniji, a trajali su znatno kraće. Ali to nam i nije neka velika uteha.

Ovo o bliskoj možda-gama eksploziji je u suštini prilično loša vest. Imate je na:

http://www.spacedaily.com/reports/Swift_Might_Have_
Detected_A_Supernova_Just_Beginning.html

(11) Naše Sunce, srećom,

proizvodi samo sasvim neznatnu količinu gama-zrakova (zato smo živi), ali, Mesec drastično blista kad ga snimite u gama-zračnim talasnim dužinama. Kako je to moguće? Pa, stalno ga bombarduju kosmički zraci, a oni među njima koji su najizrazitije visoko-energetski poseduju tako ogromnu energiju, da pri udaru u kamenitu površinu Meseca proizvode i gama-zrake. To je loše za Bušov plan o stalnom boravku ljudi u jednoj limenoj kanti na površini Meseca, a potvrđuje da su u pravu oni koji tvrde da je potrebno prvo iskopati stotine metara tunela u nekoj Mesečevoj uzvisini, i to pomoću automatskih mašina “krtica” bez ljudskog prisustva, i sagraditi unutra udobna, bezbedna, prostrana, dobro snabdevena boravišta, pa tek onda poslati ljude. Zaklonjeni od kosmičkog zračenja slojem od barem stotinu metara kompaktnih stena, oni bi mogli tamo živeti koliko-toliko bezbedno. Sliku blistavog gama-Meseca, i objašnjenje, imate na:

http://antwrp.gsfc.nasa.gov/apod/ap060527.html  

Uzgred, o prilično groznim, i prilično pouzdano predvidivim zdravstvenim posledicama eventualnog višegodišnjeg putovanja do Marsa bez ostvarene veštačke gravitacije (tj. centrifugalne sile koja bi poslužila kao zamena) i bez adekvatne zaštite od kosmičkih zraka, nedavno je govorio američki astronaut Donald – Don Petit (Don Pettit), na:

http://www.wired.com/wired/archive/12.12/mission_pr.html

Međutim, onima koji treba da odluče o eventualnom putu do Marsa apsolutno je nemoguće utuviti u glavu da brod, barem njegov stambeni deo, mora da rotira da bi se izbegle posledice bestežinskog stanja. Donosioci odluka znaju da bi konstruisanje takvog broda bilo mnogo skuplje, dakle politički nepopularno, i zato se svesno prave ludi, što će komotno i nastaviti sve dok se astronauti ne počnu vraćati sa takvih ekspedicija teško bolesni – ili mrtvi.

(12) Sredinom februara 2006,

pisac novih epizoda “Betmena”, Frenk Miler (koji je kreirao i Grad greha), saopštio je da će Betmen u sledećoj epizodi da se bori protiv Al Kaide, terorističke organizacije muslimanskih ekstremista, naime, protiv agenata Al Kaide koji napadaju grad Gotam Siti. Ovu vest još uvek imate na: http://movies.zap2it.com/movies/news/story/0,1259,---27797,00.html  i na drugim mestima na netu.
Biće to grafički roman u kome će Betmen grdno da izmlati Al-Kaidiste. Miler smatra da nije ništa neobično da se stripovski heroji na ovaj način uključe u propagandu. “Supermen je izmlatio Hitlera. Isto je učinio i Kapetan Amerika. To je jedna od svrha zbog kojih oni i postoje”, kaže Miler. “To su naši folk heroji. Izgleda naprosto smešno jurcati se unaokolo sa Zagonetačem (Ridlerom) kad tamo napolju imate Al Kaidu.”

(13) Japanci su 19. februara 2006. lansirali,

svojom sopstvenom dvostepenom raketom, satelit težak čak 4,6 tona. Na taj način su se uvrstili u elitni klub onih koji mogu da lansiraju tako ozbiljne terete u orbitu. Vest i sliku imate na:

http://www.msnbc.msn.com/id/11436455/from/RL.2/

(14) Naš poznati niški hororista,

Dejan Ognjanović, i poznata beogradska spisateljica i ličnost pozorišnog života Vida Ognjenović, imaju slična ali ne ista prezimena. Treba dakle obratiti pažnju:

Dejan OgnjAnović
Vida OgnjEnović

i ne treba u tome grešiti.

(15) Nažalost sa ogromnom zakašnjenjem

javljamo da je još 3. marta 2006. počeo novi, sedamdeset osmi po redu kurs iz astronomije u planetarijumu astronomskog društva “Ruđer Bošković” na Kalemegdanu. Ovo nam je na vreme javio Milan Novaković, ali . . . zakasnilo se sa prenošenjem vesti. Izvinjavamo se!

Od Milana Novakovića saznajemo i sledeće: kroz približno četiri nedelje, dakle poslednjeg vikenda u junu, biće BAV – Beogradski astronomski vikend, a u julu astro-kamp kod mesta Odvraćenica na planini Goliji, u jugozapadnoj Srbiji, naime kad vozite od Kraljeva dole ka Novom Pazaru pa kod mesta Raška skrenete desno, na zapad. To nije mnogo daleko od Crne Gore, i nije mnogo daleko od Kosova i Metohije, a nešto malo dalje ka zapadu je BiH. Verovatno se odozgo, sa oko 1.800 metara visine, mogu dobrim teleskopom predveče videti kolone švercera kako, jašući na raznim namučenim četvoronožnim stvorenjima, krstare i vijugaju u raznim pravcima, a onda u toku noći, golim okom, meteoriti iz roja Leonida kako krstare po nebu. (Prava je šteta što sa mladim astronomima neće biti pisac zvani Fipa, veliki poznavalac tog terena.)

Inače, vesti o astronomskim aktivnostima obično imate na sajtu pomenutog društva, na:
www.adrb.org .  

(16) Još jedno ogromno zakašnjenje;

i, još jednom se izvinjavamo. Na vreme smo dobili od Milana M. Ćirkovića informaciju o seriji od pet divnih predavanja u Institutu za fiziku u Zemunu, a evo javljamo Vam tek sad kad su tri prošla. Dakle:

Istorija i epistemologija nauke

I

Kurt Gödel (1906-1978)

prvo predavanje, 12.05.2006.
Milan M. Ćirković
Kurt Gedel i njegov kosmos

drugo predavanje, 19.05.2006.
Petar Grujić
Problem slobodne volje

treće predavanje, 26.05.2006.
Kosta Došen
Gedelova teorema o nepotpunosti

četvrto predavanje, 02.06.2006. (za ovo nije kasno)
Zoran Stokić
Nauka o prirodi: nekompletnost vs. neadekvatnost

i, peto predavanje, 09.06.2006.
Miloš Arsenijević
Zenonove aporije

Institut za fiziku, Pregrevica 118, Zemun
Sala Biblioteke, petak, 12 č

(17) Mada smo to već javljali,

da ponovimo: devet dobrih slika Stanislava Lema imate na našem sajtu, na sledećim adresama, a ako Vas to ne interesuje, onda treba pogledom jaaako spretno da preskočite svih devet:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Lem-Stanislav-01-vrlo-mlad.jpg

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Lem-Stanislav-02.jpg

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Lem-Stanislav-03.gif

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Lem-Stanislav-04-sa-lutkicom-astronauta.jpg

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Lem-Stanislav-05-with-his-dog-Pegaz-1973.jpg

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Lem-Stanislav-06-sa-lupom-gleda-poshtanske-marke.jpg

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Lem-Stanislav-07-i-njegova-stara-pisaca-mashina.jpg

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Lem-Stanislav-08-Polish-writer.jpg

(18) Za obuku osoblja u bolnicama

napravljena je lutka u veličini i obliku žene, i to porodilje, sa toliko mnogo funkcija i reakcija, tako dobro programirana, da se za nju maltene može reći da je robot. Bolničari i doktori se vrzmaju oko nje, porađaju je, pa se desi neka kriza, pa je “izvuku” iz opasnosti ili ne, a onda, jednostavno je ugase i pređu na detaljnu, smirenu analizu svog rada. Pa ponovo... Naravno da je bolje da se vežbaju tako, nego na onaj drugi, tradicionalni način, kako su se vežbali poslednjih desetak hiljada godina. Šaljemo Vam sliku ovog maltene-robota.

(19) Opet nešto o Zoranu Živkoviću.

Naime, u časopisu “NIN” (što znači “nedeljne informativne novine”), 21. aprila 2006. izašla je povoljna kritika o njemu. Kritičar je Tihomir Brajović. Okačili smo na naš sajt samo početak, prvih nekoliko rečenica, pa, ko želi, može da vidi kako funkcioniše ta vrsta metaknjiževne retorike. Tu postoji i jedna problematična reč, koja se možda odnosi na sve nas koji se neskriveno bavimo naučnom fantastikom: “etiketirani”. Da li je to eufemizam za “žigosani”?

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Zhivkovic-Z-2006-04-21-u-NIN-u-Tihomir-Brajovic.jpg

(20) E za ovo nismo zakasnili!

Bili ste na vreme obavešteni da će na TV “Studio B” biti serija predavanja o nauci, a naročito o fizici, astronomiji i kosmologiji (dakle baš naukama koje su najinteresantnije za SF) svakog drugog petka posle kasnog večernjeg (onog u 22.05) dnevnika, dakle, negde oko 22.30 ili 22.40, gde će voditelj biti dr Zoran Živković, stalni sagovornik dr Milan M. Đirković, a treći učesnik će biti u svakoj emisiji – drugi! Razumeli ste to? Na dan 5. maja 2006. govorili su dakle dr Zoran Živković, dr Ćirković, i dr Zoran Knežević; prošlog petka, 19. maja, treći učesnik bio je dr Pavle Premović, geolog a tema je bila: velike geološke katastrofe, i opasnost da nas pogodi neki asteroid ili slično telo. Ove emisije su dobre i veoma kvalitetne, mada su slabo ilustrovane tj. uglavnom se sastoje od razgovora u studiju, sa vrlo malo animacija i drugog likovnog materijala. Narednog petka, 2. juna 2006, lako bi moglo da se desi da tema bude upravo ona izuzetno popularna, veoma relevantna za naučnu fantastiku – jesmo li sami u ovom univerzumu. Emisija se zove “Kvark”.

(21) Eto savladali ste prvih dvadeset vesti.

Bravo! Idemo sada na sledećih dvadeset. Dakle: kroz dve godine, 2008, biće stogodišnjica Tunguske eksplozije (koja je baš pomenuta u toj Zoranovoj emisiji). To je najverovatnije bio meteor, a snaga eksplozije verovatno je bila, barem po tvrdnji enciklopedije “Britanike”, desetak megatona. Srušilo se oko šezdeset miliona stabala drveća. Da je meteor požurio samo nekoliko sati, dakle da je udario recimo desetak sati ranije, lako je mogao pogoditi, na primer, Berlin, a u tom slučaju najverovatnije ne bi bilo Prvog svetskog rata, ne u ovom obliku kako se dogodio, pa samim tim ne bi bilo ni Drugog, istorija sveta bila bi bitno drukčija, zar ne? Dakle, trebalo bi na neki način da obeležimo tu stogodišnjicu, ali, kog dana? Eksplozija se dogodila 30. juna 1908, po novom kalendaru, grregorijanskom, ali, taj dan se tada računao kao 17. juni jer je važio stari, julijanski kalendar, kao za srpski Božić. Dakle, ko će odlučiti, da li da obeležimo tu godišnjicu sedamnaestog ili tridesetog juna 2008?

(22) Fukujama.

Znamo da je dr Frensis Fukujama, koji predaje na Harvardu, verovatno najpoznatiji filozof današnjice, ali sad ga klasifikuju više kao političkog teoretičara. Poznato je da se pomakao sa svoje pozicije o kraju istorije, tako što je u knjizi Naša post-ljudska budućnost: posledice biotehnološke revolucije (Our Posthuman Future: Consequences of the Biotechnology Revolution, 2002) priznao da istorija NAUKE nije završena, a nauka će, kaže on, menjati naš ljudski svet, dakle u tom smislu istorija se nastavlja: nije nastupio njen kraj. Post-ljudska budućnost! Dakle budućnost posle vladavine, ili i postojanja, ljudske rase u današnjem smislu! To je veoma SF-ična misao, a knjiga je prezentirana na način koji podseća na Vrli novi svet (Brave New World, 1932) Oldosa Hakslija: masovna proizvodnja genetski inženjerisanih, identičnih beba, u fabrici... imate to na:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Fukuyama-2002-posthuman-future-of-mankind.jpg

– Pre dva-tri meseca Fukujama je objavio jedan esej, koji će uskoro biti pročitan i na srpskom državnom radiju. Taj esej formalno govori o američkom neo-konzervativnom političkom usmerenju, i da li im se isplatilo da demokratizuju Irak, ali, govori i o američkoj borbi protiv islamskog ekstremizma, i o budućnosti islama uopšte, na svim kontinentima. Fukujama, stari optimista, izgleda da je zamislio da će islam moći da bude reformisan tako da ostane samo kao čisto teološka religija, a ne i kao državni, pravni, politički itd. sistem sa večno prisutnim vojnim tj. borbenim krilom.

Ovaj Fukujamin esej o budućnosti čovečanstva biće pročitan na Trećem programu Radio-Beograda, u sredu 31. maja 2006, u 22.20 časova, a prevodilac je Aleksandar B. Nedeljković.

Interesantno, baš u današnjem broju dnevnog lista “Blic” imate, na naslovnoj strani i na str. 4 i 5, tvrdnju, koja je plasirana kao glavna tema dana, da već oko hiljadu Srba ratuje za Amerikance u Iraku i drugde, za nekih 13 do 15 hiljada dolara mesečno. Navodno se najviše traže oni sredovečni koji su kao mladi ljudi učestvovali u bosanskom ratu. (Možda i protiv onih istih mudžahedina, istih konkretnih pojedinaca, sa kojima su ratovali tada.) Navodno u tom stroju ima i mladih žena, Srpkinja, na primer jedna koja se zove Žaklina i sve joj ide od ruke. Navodno posle tri godine dobijete američko državljanstvo. Jedan, kao, izjavljuje da će raditi, ne kao vojnik nego kao agent bezbednosti i vozač udobnog automobila nekog bogatog i moćnog Zapadnjaka u Iraku, ukupno šest godina, a onda se penzionisati, kupiti kuću i restoran itd. Zašto baš šest godina? Pa, to bi bilo oko milion dolara.

Da li je ta vest istinita, da li je proverena? Ili je probni balon, da se vidi kako će naša javnost da reaguje, ako uopšte reaguje, da se malo isproba “puls” naivčinama? Dve skoro cele stranice, bogato i pozitivno ilustrovane. Ne pominje se reč plaćenici. Gle, svi živi, bogati i veseli. Mnogo liči na regrutaciono-promotivni članak u stilu “dođi , hej dođi i ti, dobra lova, a nema mnogo da se ratuje; dobre ženske, uraaa, ajmo!” plasiran kao tobože objektivan novinski izveštaj. Da li se tu namiguje da bi i država mogla da dobije proviziju?
Hoće da nas regrutuju?

Da li stvarno već sad neki od nas ratuju za Fukujaminu Imperiju, kojoj on, u tom eseju koji će biti pročitan na radiju, upućuje pouke, prekore i stroga upozorenja?

(23) Dr Zoran Živković

biće počasni gost (Guest of Honor) na idućem Eurokonu, naime na Eurokonu 2007, u Kopenhagenu, u Danskoj. Doduše, ne i jedini, jer ima zasad ukupno četvoro počasnih gostiju, a i običaj je otprilike takav. Ovo možete videti na:

http://www.eurocon2007.dk/  

ali, da Vam uštedimo trud, prvi gost je Dejvid A. Hardi, drugi je spisateljica fantazije o zmajevima En MakKafri, a treći i četvrti su Stiven Bakster i Zoran Živković (David A. Hardy, Anne McCaffrey, Stephen Baxter and Zoran Živković). Dakle tri anglosaksonska gosta i jedan sa Istoka. – Hm, jedan član Srpskog književnog društva (!), onog istog gde su Vida Ognjenović, Saša Gatalica, Mihailo Pantić... biće tako silno eksponiran u svetskom SF fandomu, now that’s surely a first, što bi rekli Englezi (prevod: to je sigurno prvi put da se tako nešto dešava).

Idete li, dakle, u Dansku iduće godine? U Škotsku, naime na Eurokon/Vorldkon 2005, koji je bio u Glazgovu, izgleda da iz Srbije nije otišao niko, a ni na Eurokon 2006, koji je bio u aprilu u Kijevu, u Ukrajini, kojih stotinak ili 120 kilometara južno i istočno od Černobilja, gde se mogla dobiti izvesna doza radioaktivnosti, nije otišao iz Srbije, koliko znamo, niko. Ako ne ode niko ni sad u Kopenhagen, i niko ni 2008. godine na Eurokon u Moskvi, to će značiti da su Srbi otišli samo u Plovdiv 2004, dobili nagradu za svoj “Emitor”, a onda se potpuno isključili iz svega toga, nestali sa pozornice.

Zar je moguće da će Zoran Živković biti u Kopenhagenu JEDINI iz cele Srbije?
Uzgred, u Kijevu su ove godine sve, baš sve nagrade uzeli Istočnoevropljani, što baš i nije neki fazon: to je očigledno glasanje po tome čiji je teren, a ne po tome ko je stvarno najbolji u ovoj ili onoj kategoriji. To je prilično razočaravajuće. Imate to na:

http://www.eurocon.kiev.ua/  

I opet uzgred, sećamo se šta je Dejv Lali proročki rekao u Plovdivu: There are so few who want to organize an Eurocon, that if the Russians persist in bidding, eventually they will get one – “Ima tako malo onih koji žele da organizuju Eurokon, da ako Rusi istraju u kandidovanju za to, pre ili kasnije će uspeti”. Eto, uspeli su, 2008. je njihova.

(24) Izašla je, dakle, “Astronomija” br. 19,

sa Stounhendžom i iznad njega savršenim pomračenjem Sunca. (Ali se ilustrator nije usudio da nacrta Kelte.) Ovog puta članci nekako nisu posebno interesantni; umetnut je Foton-Tajdov fanzin “Nova” broj 5, ali, ni on ne donosi mnogo interesantnog ljubiteljima SF. Izgled ovog broja imate na:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/casopis-Astronomija-019-maj-2006-u-njemu-Nova-05.jpg

U ovoj “Novi”, na str. 4 je pregled događaja u žanrovima fantastike u 2005. godini, koji je, međutim, malo okasnio, jer je trebalo da izađe u januarskom ili barem u martovskom broju. Na str. 5, izveštaj o Beokonu 4 napisao je u promotivnom duhu Pavle Zelić, jedan od organizatora te manifestacije, a to nije baš idealno, jer, običaj je da izveštaje pišu nezavisni posmatrači, da bi bili objektivni i da bi energično iskritikovali propuste.

Zelić je uzgred hteo i da razgali svoje čitaoce pominjući da je u bioskopskoj sali, gde su se prikazivali uglavnom domaći amaterski kratki horor pokušaji, on bio već na vratima “zapahnut mirisom herbalnih stimulansa. Žurka u bioskopu”, a to ko razume, razumeće. Još na jednom mestu u članku je provukao naznaku, samo malo dublje kodiranu, o istoj vrsti stvari.

Na str. 6 su najave filmova, koje je napisala Tijana Cvetković. Interesantan je, trezven ali i pesimističan, članak Veljka B. Petrovića na str. 11 i 12 “Nove” o mogućnosti nadsvetlosnog pogona, ali, imamo utisak da je kompletno zaboravio Ajnštajn-Podolski-Rozenov (EPR) efekat koji izmiče teoriji relativnosti a koji bi možda mogao dovesti do stvaranja nečeg nalik na ansibl, čime bi se onda mogle slati informacije o predmetima da bi, negde daleko, duplikati tih predmeta – ili putnika – bili odmah i napravljeni.

(25) Na molbu Žarka Milićevića

koji je na nekim forumima poznat pod pseudonimom zakk, magistar Tijana Obradović i dr A. B. Nedeljković “uskočili” su i popunili programsku prazninu u Festivalu slobodne kulture u Domu omladine Beograda, u nedelju 14. maja 2006. godine od 15 časova, tako što su zajednički održali predavanje o Ursuli Le Gvin. Ali to i nije bilo toliko predavanje, koliko razgovor između njih, koji se brzo proširio u razgovor pa i prilično oštru polemiku sa publikom. Tijana Obradović je više puta upozoravala da se razgovor udaljio od teme, i bila je u pravu. Sliku sa predavanja, koju je napravio zakk, imate na:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Obradovic-Tijana-i-ABN-2006-05-14-predavanje-o-Ursuli.jpg

Nedeljković je zastupao tezu da postoje pro-ženske feministkinje, čija je želja da žene budu jake i slobodne, ravnopravne, sposobne i uspešne, i da postoje one druge, anti-muške feministkinje, čija je želja da muškarci budu slabi, neodlučni, pokorni i nekompetentni; tvrdio je da je Ursula više ova druga vrsta, a kao argument naveo je dvopolne muškarce u romanu Leva ruka tame i muškarce koji uglavnom ništa i ne rade nego se dosađuju, pod matrijarhatom, u romanu Stalno se vraćajući kući. Tijana Obradović, magistar književnih nauka, imala je sasvim suprotna uverenja, naglašavala je da se čitava poenta romana Leva ruka tame sastoji upravo u tome da stanovnici planete Geten (što znači Zima) nisu ni muškarci, a nisu ni žene; dakle, ne mogu nikako biti loši muškarci. U ovu polemiku brzo su se uključili i prisutni slušaoci muškarci, a i slušateljke koje su imale šta da kažu o “rodnoj ravnopravnosti” – a ta zbunjujuća sintagma, koja se u poslednje vreme često čuje, znači ustvari ravnopravnost polova. Jedna učesnica u razgovoru je rekla da je čitava suština u ovim Ursulinim delima da je čovek ČOVEK, bez ikakvog obzira na pol. Jedan argument Nedeljkovića glasio je: a kako bi se narod Keš odbranio, bez eventualne pomoći robota i kompjutera koje ne vidimo ali pod čijim su indirektnim protektoratom, ako bi naišla neka katastrofalna opasnost, kao što je recimo asteroid na putanji sudara sa Zemljom? (Ne bi se ni branili, naravno, ne bi nikada ni saznali da opasnost postoji, nego bi nastavili da čeprkaju po svojim lejama sa lukom i zelenom salatom, i da dremaju u svojim drvenim kućicama u toploj klimi Južne Kalifornije, sve dok ne bi poginuli u toj kataklizmi. Jer to je izrazito anti-tehnološki matrijarhat, koji se potpuno povukao od sveta znanja o mašinama; za te žene, čak i sama ideja da naprave automobil, ili teleskop, je potpuno nezamisliva, nepostojeća.) Na kraju je zakk zaključio diskusiju, zahvalivši se učesnicima.

Sada, dve nedelje posle ove debate, Tijana Obradović kaže: “Moje je lično mišljenje da Ursula ističe prednosti jedne ne-agresivne, neratničke kulture, a ne da propagira antimuške stavove. I uopšte, podela na proženske i antimuške feministkinje se zaista ne može održati. Ursula je stvorila mnogo pozitivnih, jakih muških likova kakvi su Ged (Zemljomorje) i Ševek (The Dispossessed). Meni je drago što sam učestvovala u razgovoru o jednoj odličnoj spisateljici i što su se prisutni malobrojni posetioci uključili u razgovor; ali veoma žalim što se (krivicom podjednako predavača i posetilaca) diskusija povremeno veoma, veoma udaljavala od teme.”

Naravno da je to, o udaljavanju od teme, tačno: diskusija je u jednom trenutku čak otišla i u Sibir (naime, kako bi se Keši odbranili od nečeg kao što je bio tunguski meteor 1908. godine). Čijom krivicom je diskusija toliko odlutala? Pa, nesumnjivo, krivicom dr Nedeljkovića, koji je predavanje tako usmerio. Inače, to i nije bio književni skup, nego festival o kome je zakk samo otprilike nagovestio, u telefonskom razgovoru, da je posvećen temama “sloboda u kulturi, i kultura u slobodi”. Prethodni predavači su objašnjavali neke kompjuterske programe za astronomiju i druge naučne namene, dakle ništa ni blizu književne oblasti. Društvo “Lazar Komarčić” je, izgleda, neobazrivo uletelo u jednu obavezu, naime obećalo je da će obezbediti predavača za jedno predavanje tog dana u 15 časova o Ursuli Le Gvin, ali, ispostavilo se da predavača nema, i onda je neko morao da uskoči, da pomogne. (Pa je sad ispao kriv.) Tema je bila naznačena tj. najavljena samo imenom spisateljice, samo “predavanje o Ursuli Le Gvin” a ne recimo nešto određenije, na primer o tom-i-tom njenom romanu, ili aspektu njenog rada, itd.
Profesor Nedeljković se ovom prilikom izvinjava slušateljkama (koje su učestvovale u diskusiji) koje su smatrale da je isuviše lično, pa i uvredljivo, pitanje da li bi se ijedna feministkinja udala za Getenijanca.

(26) Naučnofantastični film Da Vinčijev kod

prikazuje se već neko vreme po bioskopima. Snimljen je po istoimenom romanu čoveka koji se zove Den Braun i koji je pravi novi Erih Fon Deniken, mada ima za nijansu jače argumente, i za nijansu manje fantaziranja. Interesantno, mnogi i ne primećuju da je to naučna fantastika, a ni marketing nije SF nego je otprilike kao da je to neki novi žanr, recimo neki kvazi-naučno-spekulativni. Da li se Vi slažete da je taj film ipak SF? Ili jedan pod-žanr naučne fantastike, SF dokumentarni?

Izašla je, o Da Vinčijevom kodu, jedna knjiga koja se neočekivano pojavila i rešila stvar... definitivno. Imate je na:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Roberts-Adam-The-Va-Dinci-Cod.jpg

Obratite pažnju na ono u kvadratu i krugu, na gornjem delu slike. Tu je tajna poenta, tu su pravi pipci zavere.

(27) Još jedan film koji se zvanično

ne klasifikuje kao SF, ali to jeste, snimljen je nedavno u SAD, a prikazuje kako bi izgledala epidemija ptičjeg gripa ako bi se stvarno razmahala, ako bi počeli umirati milioni ljudi. Zove se Fatalni kontakt: ptičji grip u Americi (Fatal Contact: Bird Flu in America) i odmah je izazvao žestoke proteste – da je to senzacionalizam, širenje panike među građanima, da nije trebalo emitovati takav film, uznemiravati narod, itd. Sličan tome bio je, svojevremeno, televizijski SF film Dan posle (Day After, 1983. godina) o posledicama eventualnog atomskog rata tj. o padu atomske bombe na jedan grad u Kanzasu; i, interesantno, niko od oglašivača nije hteo da zakupi nijedan sekund televizijskog reklamnog vremena da bi prikazao išta od svojih proizvoda u drugoj polovini tog filma... Samo, tad su se čekale ruske rakete, a sad se čeka Al Kaidin kofer. Naime, bomba u akten-tašni – the atache-case bomb.

Pozdrav iz SDNF.

vrh