univerziteti STUDIJE U PORTUGALU

Ove godine je Evropska Univerzitetska Unija u okviru ERASMUS-s pokrenula projekat pod nazivom Campus Europae. Osnovna ideja je da studenti osnovnih studija dobiju mogućnost da jednu celuu školsku godinu provedu u stranoj državi u kojoj žele, tj. u kojoj postoji mogućnost. Ovo je prvi put da je Srbija uključena u ovakav studentski projekat, a priliku da to isprobaju dobili su samo studenti novosadskog univerziteta sa fizike, ali sledeće godine će to biti neki drugi departman.

Ja sam student četvrte godine fizike na pomenutom novosadskom univerzitetu, odnosno sada na univerzitetu Aveira u Portugalu. Kako je jedan od uslova za odlazak bio da student nije obnovio ni jednu godinu, tako sam stigla do četvrte godine bez obnavljanja. Zašto Portugal? Bile su nam ponuđene četiri zemlje: Belgija, Irska, Italija i Portugal. Pošto smo mi u obavezi da drugi semestar slušamo na lokalnom jeziku, dok je prvi na engleskom, onda smo morali da razmišljamo i o jeziku koji želimo da učimo. Ipak, portugalska kultura i ponuđeni predmeti sa departmana fizike su preovladali da izaberem Portugal.

Šta je to što ovde ima a kod nas nema? Pre svega, sistem nastave i ocenjivanja je mnogo drugačiji. Tokom semestra postoje testovi na kojima student može da skupi neke bodove, ali najviše do trećine krajnjeg ispita. Ti testovi u stvari služe za motivaciju da student počne da uči tokom semestra a ne tek kad počne ispitni rok, kao što je to kod nas redovit slučaj. Što se tiče bodovanja, ocene idu od 1 do 20 i prilagođene su Bolonjskoj konvenciji. Zatim, departmani su mnogo bolje opremljeni i čim se uđe u zgradu čovek se oseća motivisano da nauči nešto novo. Konkretno na departmanu za fiziku na svakom spratu po zidovima su okačeni ogromni plakati najnovijih naučnih istraživanja raznih oblasti fizike. Na samom ulazu, u glavnom holu, studetni imaju stolove i stolice na koje mogu da sednu u pauzi i pušenje je dozvoljeno na određenim mestima i imaju pepeljare u koje će se bacati pikavci, a ne kao kod nas gde svi bacaju na pod. A tu je i klub astrofizičara u kojem se nalaze kompjuteri sa konstantnim pristupom na internet, teleskopi, raznorazne igre za razonodu tipa domine i najjeftinija kafa na celom univerzitetu.

Nakon časova studenti ne beže kući, već ostaju po ceo dan na fakultetu, druže se, rešavaju fizičke probleme kroz priču, prave razne kreativne eksperimente i sve u svemu provode vreme sa fizikom. Teško je opisati kako to sve izgleda, dovoljno je reći da postoji jedan veliki akademski duh, koji smo mi nažalost izgubili. Profesori su posvećeni studentima maksimalno, ali i dobijaju dobre plate. Smeštena sam u univerzitetskom domu koji je u okviru univerziteta. Sobe su sve jednokrevetne i dobro opremljene. Nad celim univerzitetom prostire se bežična internet veza, tako da ko ima lap top sa bežičnom karticom, može da pristupi internetu iz bilo koje tačke univerziteta. Ono što je egzotično po pitanju Aveira je to što se Atlanski okean nalazi na 20 minuta autobusom od samog univerziteta.

Portugalski narod je veoma topao i prijateljski nastrojen prema svim strancima. Vrlo su slični nama, vole da se vesele, izlaze i šale. Tokom godine ima mnogo akademskih festivala, ali su oni uglavnom na proleće, dok na početku godine prave specijalne ceremonije za one koji su prvi put na univerzitetu, što bi mi rekli ‘brucoši’a oni ‘calorios’.

Iskreno preporucujem svima kojima se pruži sansa da odu, da ne oklevaju već zgrabe to što im se pruža, jer je ovo zaista jedno prelepo iskustvo, a kada je čoveku lepo onda nije problem ni naučiti strani jezik čak i portugalski.

(decembar 2004.)

vrh