predavanja

---

Predavanje Roberta Kiršnera
u Vašingtonu

Pavle Doroslovački doroslov@wam.umd.edu

Ekstravagantna vasiona

U četvrtak, 7. novembra ove godine, Robert Kiršner (Robert Kirshner), ugledni američki astronom, održao je predavanje za javnost u sali poznate Smitsonian (Smithsonian) Institucije. On je tom prilikom objašnjavao zaključke svojih najnovijih istraživanja o promenama u brzini širenja univerzuma. Predavanje je, istovremeno, bilo i promocija njegove nove knjige Ekstravagantna vasiona, (The Extravagant Universe), u kojoj on podrobno opisuje svoje (kontroverzne) pronalaske na način koji je veoma jasan i razumljiv prosečnom čitaocu.

Predavanje je otpočelo kratkim istorijskim uvodom o istraživanju strukture i širenja univerzuma, gde je Prof Kiršner kratko pričao o kosmološkom značaju Ajnštajnove generalne teorije relativiteta i malo više Hubble-ovom otkriću širenja univerzuma putem merenja crvenih pomaka drugih galaksija. Posle uvoda, veći deo predavanja bio je o metodama za detekciju promena u brzini širenja univerzuma koje su korišćene u Kiršnerovim istraživanjima. Naime, koristeći velike teleskope (u Čileu), Kiršnerova ekipa je fotografisala veliki broj udaljenih galaksija tražeći supernove tipa Ia. Ova specifična vrsta supernove se dešava kada se u bliskom dvojnom zvezdanom sistemu, u kojem je jedan član beli patuljak, gasovi sa druge zvezde sakupljaju oko belog patuljka dok se ne postigne određena kritična masa koja izazove termonuklearnu eksploziju, oslobađajući veliku količinu svetlosne energije. Supernove tipa Ia su značajne u tome što imaju veoma standardan i predvidljiv sjaj koji dozvoljava da se relativno precizno odredi udaljenost galaksije u kojoj se nalaze. Naučna ekipa Prof Kiršnera je poredila podatke dobijene posmatranjem ovih supernova u drugim galaksijama sa udaljenostima izračunatim koristeći samo crveni pomak, koji je direktno proporcionalan rastojanju do ovih galaksija.

Zaključci dobijeni ovo metodom su veoma kontroverzni u kosmološkom pogledu, jer su supernove u najudaljenijim galaksijama imale primetno slabiji sjaj nego što bi odgovaralo razdaljini koja se dobija merenjem crvenog pomaka. Ovakva merenja otkrivaju mogućnost da se brzina širenja univerzuma povećala dok je svetlost tih veoma udaljenih supernova putovala do zemlje, zbog čega je svetlost morala preći nešto veću razdaljinu i tako postala malo slabija nego što je očekivano. Poslednji deo predavanja je prof Kiršner posvetio uticaju ovih novih otkrića na sadašnje kosmološke proračune sa kojima se njegovi zaključci inače ne slažu. Opisao je nekoliko teoretskih modela koji bi mogli u kosmološkom pogledu da objasne izmerene pojave, i koji podrazumevaju postojanje velike količine ''tamne energije'' u vasioni. Ovo je bio jedini zbunjujući deo predavanja, jer su proračuni o kojima je govorio Prof Kiršner zahtevali više znanje kosmologije. Posle zaključnih napomena, publika je postavljala pitanja, na koja je profesor pokušao da odgovori na jasan i jednostavan način, obzirom da je publika veoma ograničeno poznavala materiju.

Generalno gledano, Kiršnerovo predavanje je veoma koncizno i uzbudljivo prikazalo nova otkrića, dileme i paradokse na polju kosmologije, izazvana već spomenutom detekcijom mogućeg ubrzanja u širenju vasione.

Robert Kiršner (Robert Kirshner)  je profesor na Harvard Univerzitetu. Podrobnije informacije o njemu se mogu pronaći na internet stranici: http://cfa-www.harvard.edu/hco/astro/people/homepages/kirshner.html

vrh