|
Ponekad neku zvezdu slabog sjaja ne vidite ako gledate direktno u nju, vec pored nje. To iz iskustva zna svaki osmatrac. Ako gledate direktno u zvezdu ona nestane, ako pogledate malo sa strane ona se pojavi. Zasto?
Odgovor na ovo pitanje krije se u gradji mreznjace oka. U mreznjaci postoji oko 125 miliona fotosenzibilnih celija. Ima ih dve vrste: cepici i stapici. Svoje nazive ove celije duguju svom obliku. Tih 125 miliona cepica i stapica povezani su preko bipolarnih i ganglijskih celija sa vidnim zivcem koji se sastoji od samo 1 milion nervnih vlakana. Postoje tri tipa veza fotoosetljivih celija sa bipolarnim celijama. 1. Postoji neposredna veza cepica sa bipolarnom celijom (veza a na crtezu). To znaci da cepic salje impuls "svojoj sopstvenoj" biplarnoj celiji koji ona opet preko ganglijske celije salje impuls do vidnog zivca, a ovaj dalje do mozga. Ova veza stapica nazvana je "privatnom linijom". 2. Drugi slucaj (b) postoji kada se nekoliko cepica ili nekoliko stapica vezuju za zajednicku bipolarnu celiju i to je tzv. "porodicna linija". 3. Na kraju, postoji i mesovita veza kada nekoliko stapica i cepica zajednicki koriste istu bipolarnu celiju. Ova veza je nazivana "javnom linijom grupnog koriscenja". Sad dolazimo do prvog objasnjenja zasto slab svetlosni izvor bolje vidimo ako ga ne gledamo direktno. Cepici i stapici nisu ravnomerno i podjednako rasporedjeni u mreznjaci (vidite grafikon). Cepica ima najvise u fovei, gde imaju "privatnu linju", a dalje od nje njihov broj opada. Stapice nema u fovei. Najvise ih je sa strane fovee, a jos dalje i njihov broj opada. To znaci da kako idemo ka periferiji mreznjace svaka ganglijska celija opsluzuje sve veci broj fotozenzibilnih celija, jer tu ima sve vise tzv. javnih linija veza. Iz ovog izlazi da je periferija mreznjace osetljivija na svetlosni nadrazaj, jer se tu impulsi koje salju fotosenzibilne celije sabiraju (vise stapica i/ili cepica zajedno salju impulse zajednickoj bipolarnoj celiji).
Postoji jos jedan razlog za bolju osetljivost oka na intenzitet slvetlosti van fovee, a on se tice razlike izmedju stapica i cepica. Cepici su osetljiviji na duze talasne duzine i da bi se oni nadrazili potreban je veci intenzitet svetlosnih talasa. Sem toga cepici su osetljivi i na razlicite talasne duzine te "primecuju" boju. Stapici nisu u stanju da prave ovu razliku izmedju talasnih duzina, ali su osetljiviji na mali intanzitet svetlosti. A kako se stapici nalaze u najvecem broju sa strane fovee logicno je da cemo slabu svetlost bolje registrovati ako ona ne pada na foveu. [decembar 2001] |