20.07.1969. godine, zapovednik svemirskog broda Apolo 11, Nil Armstrong bio je prvi čovek koji je zakoračio na Mesec. Nakon toga izgovorio je čuvene reči: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo."

Marko Stalevski smarko@beotel.yu

Internetom kruže razne čudne i često vrlo zanimljive priče o Nilu Armstrongu i njegovom čuvenom "malom koraku". Za sve se tvrdi da su istinite, a neke to i jesu.

Ove reči su čuli milioni ljudi na Zemlji, ali mnogima je promakla jedna zagonetna rečenica koju je Armstrong dodao pre nego što se vratio u lunarni modul. "Srećno gospodine Gorski!" Mnogi tada zaposleni u Nasi  su pomislili da se radi o nekom sovjetskom rivalu. Nakon što su pregledali sve liste kosmonauta, ustanovili su da nikakav Gorski nije na popisu. Svaki put kada bi se Armstrong pojavio pred novinarima, tražili su objašnjenje tih reči. Svaki put on bi se samo nasmejao, i gospodin Gorski je lagano pao u zaborav.

Nil Armstrong

5.07.1995. godine u Tampa Bay na Floridi, jedan  novinar je ponovo postavio to pitanje, sad već skoro 26 godina staro. Ovog puta, Armstrong je napokon odlučio da da odgovor. "Gospodin Gorski je već niz godina mrtav!" - zato je kosmonaut mislio da bi mogao da progovori. Sve se dogodilo daleke 1938. godine kada je Nil bio dečak, i s prijateljem igrao bejzbol. Lopta je odletela u susedno dvorište, ispod prozora spavaće sobe, gde su stanovali gospodin i gospođa Gorski. Nil je otišao po loptu i dok ju je uzimamo, začuo je kako gospođa Gorski urla svom mužu: "Oralni sex??! Ti bi oralni sex??? E, pa dobićeš, ali kad ovaj klinac u dvorištu bude hodao po Mesecu!"

Ova anegdota već duže vreme kruži internetom, a u nekoliko navrata je gostovala i u domaćoj stampi. I uvek je prati naznaka "istinita priča". Ali to nije. Barem ne cela.
Istina je da je Nil Armstrong 20.07.1969. zakoračio na Mesec (mada se u poslednje vreme neki ljudi silno upiru da dokažu suprotno). Istina je da su potom milioni ljudi čuli kako izjavljuje da je "ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo". Takođe, prilično je sigurno da je Nil kao dečak često igrao bejzbol. I možda mu je lopta koji put preletela u dvorište suseda.

Ali ostatak priče je šala na račun tradicionalne jevrejske uzdržljivosti (Gorski je često jevrejsko prezime), za koju se kako to obično biva, zaboravilo kako je počela. Ipak, priča je ubrzo uzela maha, i kada su čak i neki mediji počeli da je prenose, sam Nil Armstrong ju je demantovao. A i Nasin zvanićni transkript misije potvrđuje da Nil tokom prve šetnje po jedinom Zemljinom prirodnom satelitu nije poželeo sreću gospodinu Gorskom.

Ono što je priči dalo na uverljivosti jeste navođenje nekih detalja kao što je prezime Armstrongovog suseda, ili "tačan" datum i mesto konferencije na kojoj je Armstrong konačno obelodanio značenje svojih misterioznih reči. I naravno, imala je poseban "šmek" jer je jednu istorijsku ličnost prikazivala kao sasvim "običnog" momka.

Jednom mnogo ozbiljnijem izvrtanju stvarnosti su kumovali TV producenti.

Naime, kada je došlo vreme da napusti lunarni modul, Armstrong  se najpre spustio do poslednjeg stepenika na lestvicama i potom skočio do postolja jedne od noga modula (poslednji stepenik je bio skoro metar iznad postolja da bi, u slučaju "tvrđeg" sletanja, ostao neoštečen ). Skočio je nazad na poslednji stepenik, samo radi provere, i ovog puta se lagano spustio nazad do postolja. Zatim je polako pomerio levu nogu, i utisnuo prvi otisak ljudske stope u Mesecevu prašinu. "Mali korak za čoveka" je bio zaista mali - tek jedan jedva primetan pokret tela.

I tako se nekim ljudima koji su se, gle čuda, bavili produkcijom na televiziji, taj simbolični mali korak nije učino dovoljno dramatičnim. Pa kadu su u godinama koje su usledile, dokumentovali te istorijske trenutke za buduća pokolenja, odlučili su da samo malčice izmene istoriju - tonski zapis sa najpoznatijom rečenicom premotali su nekih šeztdesetak sekundi unazad, taman toliko da se poklopi sa prvim Nilovom skokom sa poslednjeg stepenika na postolje. Tako se u mnogim (mada ne svim) dokumentarcima o najvećem čovekovom pohodu u istoriji, jedan mali, simbolični korak pretvorio u nezgrapan skok.

OK, reći ćete, ništa strašno. Pa i nije. Ali onda čitava priča o "malom i velikom koraku", malo gubi simboliku, zar ne?

Mada je za gubljenje značenja delimično odogovoran i sam Armstrong - u rečenici je izostavio neodređeni član 'a' ispred imenice ("One small step for [a] man, one giant leap for mankind").

I konačno, jeste li znali da je te reči  Armstrongu, neposredno pred poletanje, predložio Artur Klark lično, koji je tada bio u Kenedijevom svemirskom centru kao jedan od komentatora prenosa misije!

Ili je i to samo deo mitologije ispletene oko prvog malog koraka na Mesecu?

(januar 2003.)

vrh