U filmovima, radio i TV emisijama, novinama itd. često se srećemo sa pogrešno interpretiranim astronomskim podacima i uopšte sa "lošom" astronomijom. Takvom astronomijom se bavi američki astronom Filip Plejt, raskrinkava je i ispravlja na zabavan i poučan način. Gospodin Plejt je ljubazno dozvolio da Astronomski magazin prevede i objavi neke zanimljive stranice sa njegovog sajta www.badastronomy.com

Loša astronomija Filipa Plejta

Napad klonova

 Kritika  

Ratovi zvezda: Napad klonova

Loše (zapravo, dobro):

Obi-van pokušava da pronađe planetu Kamino, gde se nalazi osoba koja je angažovala plaćenog ubicu da ubije Padme. On odlazi u arhivu Republike, ogromnu biblioteku podataka. On ne može da pronađe Kamino, tako da pita bibliotekara za pomoć. Pokaže na tačku na mapi galaksije i kaže (parafraziram): „Kamino treba da bude ovde, nekoliko parseka južno od Riši Mejza.”

Dobro:

Verovatno mislite da u svemiru ne postoji „jug”, zar ne? Pa, zapravo, postoji! Naša sopstvena galaksija Mlečni put, kao i verovatno galaksija koja je postojala pre mnogo vremena i daleko, daleko odavde, je spiralna galaksija. Ova vrsta galaksije se sastoji od velikih pljosnatih diskova zvezda i gasa sa sferoidnim središtem. Disk može da ima velike spiralne krake, iako ih nemaju svi. Sunce se kreće oko centra naše galaksije u disku. Za nas, u disku, galaksija izgleda kao tanka linija, jer gledamo u njene ivice (kao na prikazanoj galaksiji, koja je spiralna kao i naša). Centar galaksije, ka središtu, izgleda kao nepravilno kružno ispupčenje.

Ovo nam pruža prirodni koordinatni sistem! Možemo da definišemo galaktičku dužinu, recimo, zvezde (ili planete klonova) kao njenu poziciju u ravni galaksije, sa smerom ka centru galaksije definisanim kao 0 stepeni dužine. Širina se onda definiše zavisno od toga koliko iznad ili ispod ravni galaksije se objekat nalazi. Mi izaberemo pravac „iznad” ravni (pošto su gore i dole arbitrarni u svemiru) i ovo nazovemo „sever”. Drugi smer je naravno „jug”. Astronomi zapravo koriste galaktički koordinatni sistem da bi odredili opložaj objekata; on je prigodan za razne vrste posmatranja.

Stoga uopšte nije loše što Obi-van kaže da je planeta južno od Riši Mejza. Zapravo je to savršeno dobar način da se opiše njena pozicija.

Loše:

Neko je upao u arhivu Republike i uklonio planetu Kamino, tako da je Obi-van ne vidi na mapi. Međutim, gravitacioni uticaj zvezde ove planete se može videti na zvezdama oko nje, tako da je Obi-van u stanju da primeti ovu planetu. Joda je to poetično opisao: „Preostaje silueta gravitacije”.

Dobro:

Pa, ponovo, ovo je naučno tačno. Zvezde imaju gravitaciju i ta gravitacija utiče na sve objekte oko nje. Napredna civilizacija, možemo pretpostaviti, bi mogla lako da primeti tu pojavu. Moj problem sa ovim je da osoba koja je uklonila sistem sa mape je morala da bude veoma sposobna (i ovo se čak komentariše u filmu), ali ipak je zaboravila da promeni zvezde u okolini da bi to nadoknadila! To je prilično traljavo od strane Lošeg Momka. Ponovo, ovo nije toliko astronomska greška koliko je način da se nastavi tok priče baziran na nečijoj tuđoj Lošoj Astronomiji.

Loše:

Obi-van juri Džango Feta (Bobinog oca) do planete sa prstenom Džionosis (na slici ispod). Oni su u bliskoj svemirskoj borbi, izbegavajući ogromne kotrljajuće gromade kamenja. Pokušavajući da ubije Obi-vana, Džango Fet upotrebi „seizmička punjenja”. Kada eksplodiraju, stvara se ogroman zvučni udarni talas, koji se destruktivno širi. Obi-van uspeva da pobegne krijući se na površini jedne stene.

Dobro:

Znamo da planete sa prstenom postoje, naravno; četiri planete u našem solarnom sistemu ga imaju. Međutim, najveći komadi u Saturnovim prstenovima, na primer, imaju samo nekoliko metara u prečniku. Tokom vremena, sudari između komada leda su ih usitnili. Ako uzmemo u obzir broj i gustinu stena u Džionosisovim prstenovima, odavno su trebali da budu samleveni u prašinu. Stvarno veliko kamenje, poput onog kroz koje Obi-van proleće svojim brodom (i kako asteroidno telo poput ovog ima toliko veliki tunel izbušen kroz njega?) ne bi dugo trajalo u takvom sistemu. Ono predstavlja veliku metu, i prvu koja biva pogođena.

Onda postoji problem sa seizmičkim punjenjima. U svemiru, kao što je poznato, niko ne može čuti vaš vrisak. Bez vazduha, to je bukvalno tačno: zvuku je potreban medij (poput vazduha, vode ili kamena) kroz koji će putovati. Vakum, po definiciji, je nepostojanje takvog medija, tako da se vazduh ne može prenositi u svemiru. Prihvatiću da filmovi predstavljaju zvuk broda dok putuje kroz svemir, jer skoro svaki film to radi, i mi, publika, smo navikli da čujemo stvari poput svemirskog broda koji prolazi pored. Ali ja ipak imam granice. Seizmičko punjenje, bazirano na zvuku, ne može da funkcioniše. Sada, ja očekujem da će se fanovi Rata Zvezda raspravljati o ovome sa mnom, iznoseći tvrdnje da seizmička punjenja koriste subsvemirsku eksploziju ili nešto slično. Međutim, ja ne nasedam na to. Kada punjenja eksplodiraju, mi vidimo bljesak, ali ne čujemo ništa nekoliko sekundi. Onda, BUM! S obzirom na to da zvuk putuje sporije od svetlosti, mi odmah vidimo bljesak, ali moramo da čekamo nekoliko sekundi dok do nas stigne zvuk (isti razlog zašto vidimo munju pre groma). Tako da Lukas sugeriše da su punjenja sonična. U svemiru, to jednostavno ne može da funkcioniše.

Loše:

Dok se nalaze u prstenu, Džango Fet je u stanju da pogodi Obi-vanov brod, načini male rupe i oprlji trup.

Dobro:

Tragovi vatre posle pogodaka imaju smisla. Međutim, kada Obi-van sleće na planetu, možemo da vidimo da ti tragovi idu unazad, kao da ih je vetar usmerio. Možete očekivati da to vidite u borbi aviona, ali svemirskih brodova? Ponovo, kada nema vazduha, nema šta da duva protiv broda, što bi dalo takav izgled tragovima. Moguće je, i to jedva, da je to načinio njegov prolazak kroz atmosferu prilikom sletanja, ali ja jednostavno mislim da je je to greška u fizici od strane Lukasa.

Loše:

Kada grof Duku napušta planetu Džionosis, on koristi brod na solarna jedra.

Dobro:

Solarna jedra su teoretska vrsta svemirskog broda i koriste se u naučnoj fantastici već nekoliko decenija. Fotoni svetlosti nemaju težinu, ali zbog specifičnosti kvantne mehanike, imaju impuls. Solarno jedro bi bukvalno predstavljalo ogromno, lagano jedro (verovatno napravljeno od milara) koje može da hvata svetlost. Ono koristi svetlost zvezde kao vrstu vetra koji ga nadima. Veliki deo fizike o solarnoj plovidbi je poput plovidbe pomoću vetra na zemljinim okeanima! NASA zapravo razmatra izgradnju solarnih jedara. Ona bi mogla da predstavljaju koristan način kretanja kroz međuplanetarni prostor. Nema potrebe za velikom količinom goriva, jer gorivo koje koristite je sirova sunčeva svetlost.

Međutim (a uvek postoji međutim), obratite pažnju da sam rekao međuplanetarni prostor. Solarna jedra ubrzavaju veoma sporo. Mogu biti potrebne nedelje ili meseci da se postigne razumna brzina za kretanje između planeta. Duku koristi jedno da bi putovao do drugog solarnog sistema. Nadam se da ne žuri! Potrebne su decenije (u najmanju ruku) da bi se stiglo do druge zvezde. Padme kaže da je Korusant „na pola puta kroz galaksiju” udaljen od Džionosisa, tako da bi putovanje jedrom moglo da zapravo traje hiljade ili čak stotine hiljada godina.

Zaključak

Dakle, to je to! Kao što sam već rekao, nije bilo mnogo astronomije u filmu, tako da nema mnogo toga o čemu bih mogao da komentarišem. Greške nisu bile ozbiljne, zaplet nije zavisio od Loše Astronomije (izuzev možda seizmička punjenja).

Zvanični sajt Ratova Zvezda je www.starwars.com. Tu možete naći istoriju svih filmova, liste planeta, vanzemaljaca, brodova i svega ostalog. Još jedan dobar sajt je www.TheForce.net, sa vestima i slikama, kao i www.JediNet.com.

(februar 2003.)

vrh