|
05.03.2007. Sluške Preturajući danas nešto po kući, naiđem ti ja na nekakve slušalice. Pogledam, izgledaju ko obične, samo malo skuplje, kabastije. Ubodem ih u uređaj, ali ništa. Pomislim da i oni u stanu drže starudije koje ne rade, ali ipak odoh do brata i snajke da pitam. Kad su oni skočili: Ne diraj to! To su SLUŠALICE ZA PUT!!! Šta bre za put? Nije valjda da imate posebne za put, posebne za sport, posebne za posao ...? Koja luda zemlja! Ma neeee, sa ponosom se smeškaju brat i žena mu, to su SPECIJALNE elektronske slušalice za put, protiv buke. Uh, ovi su gluplji nego što sam mislio - pa svake slušalice su protiv buke. Kad ne želim da slušam ženu, ja stavim sluške i odvrnem do daske. Stara fora. Vide valjda oni da sam zabrazdio, pa me sednu i objasne mi. Svaka buka, a njima se najviše ne dopada ona koju prave Boingovi motori, obzirom da se ne vade iz aviona jer godišnje prave po 100.000 km (!), pravi harmonične oscilacije, koje je dobra elektronika slušalica u stanju da neutrališe stvarajući suprotne oscilacije koje (u dobroj meri) neutrališu, anuliraju buku! A onda možes i da pustiš tihu muziku i dremaš. Hej, pa ovi su i u tome otišli korak ispred nas! A kod nas, kad hoćes da pobediš neku buku, potrebno je samo da se dereš glasnije od svih! Ne treba ti tamo neka skupa elektronika i procesori zvuka. "Prirodno, a NAŠE!" Mile Tranzicija! Parkiranje E baš su ovi Ameri bez inicijative. Provalio sam ih! Pođemo mi kolima (a kako drugo, iako je to od kuće čitavih 300 m i to putem) u lokalni "Public" - to je kao kod nas recimo "Maxi" - kad tamo parking velik k'o Marakana. A oni se svi kolima ponabijali u jedan ćošak i tu se strpljivo vrte i čekaju jedni druge da izađu/uđu, kao nešto se propuštaju ... Voze svi k'o babe - ispod 15 km/h! Ne izdržim ja, i onako s visine, bratu samo napomenem da je KOD NAS to mnogo brže i jednostavnije - nagariš brate do daske i sjuriš se negde ispod drveta na travnjak, pa su ti i kola u hladu i čuvaš farbu na "Ladi" još 25 godina ako treba. Onda mi on strpljivo, kao svakom retardu, objasni da se po pravilu parking popunjava REDOM, bez obzira da li je petak ili utorak, da li ima ljudi ili ne. Postoje pravila i red i toga se svi drže, jer tako sve mnogo bolje funkcioniše. A inicijativu čuvaju za druge stvari: najviše za posao, eventualno sport, sex itd. Dok klimam glavom, u sebi mislim: Da vam mi dođemo, videli bi vi svoga boga ... 4.3.2007. Ko je bre lenj? Danas smo išli malo "u grad". Što kažu, iz čista mira je ugrejalo +32C! Ja sam prokuvao posle 10 minuta, ali sam se smirio u kolima, jer klima radi kako valja. Pošto moji imaju malu decu, kola su podeljena u 4 zone, 2 napred i 2 pozadi, i klima se u svakoj zoni posebno može da podesi. Problem je što čim mi se sve ugodi, meni se i prispava, jer je vremenska razlika 6 sati, pa kad svi spavaju ja vilenim, jedem i gledam TV, ali zato kada su svi aktivni ja sam koma. Posle kažu Srbi lenji! Nije bre, nego nas ubi vremenska razlika! Iz kola gledam. Nasipa se i zida kao ludo - na sve strane. To se radi za 3-4 meseca: od ledine iznikne velelepni tržni centar, sa parkinzima, fontanama, servisima, pratećim objektina, travom, palmama i svim ostalim. Da poludiš. Taman zapamtiš komšiluk, a kad dođeš sledeći put, pono sve izmenjeno! Ipak, među tim dizalicama i skrejperima, povremeno vidim ogromne livade pune krava i konja ... Aha! Uhvatio sam ih ! I oni imaju obespravljenu radničku klasu. Oni će da shvate da sredstva za proizvodnju nisu u njihovim rukama, da se višak proizvoda sliva u džepove pojedinaca ... i uskoro će Amerika da propadne u pravednoj revoluciji!!! Iz sna me budi brat. Kaže da je to trik!? Kada kupiš zemlju, dok čekas dozvole od banke i odobrenja za gradnju, država te odrapi sa porezima, tako da ili moraš da gradiš munjevito, ili da se debelo otvoriš. E, a sada dolazi trik. S druge strane, ako si spreman da se baviš sa onim što se kod nas naziva poljoprivredom (čitaj, da budeš seljak), država te ne samo da oslobađa poreza, već te i stimuliše raznim dotacijama. Dobra fora: umesto da gubiš pare, ti možes da ih dobijaš. Kako? Pa kupiš 10 krava i pustiš ih da pasu na tvom novom placu gde će uskoro da nikne neki "Merkator"! Ja preneraženo slušam i ne verujem! Koji mućkaroši! Ko zna šta nama tek rade, kad ovako muvaju u rođenoj zemlji. Ipak, u dubini duše sam im se divio, jer čim to jedna zemlja dozvoljava, znači da itekako ima koristi od toga, samo što ja to ne vidim. Lansiranje Za samo 6 dana, 9. marta, u 9:37 po lokalnom vremenu (u pola 4 po našem), na kosmodromu u "Kennedy Space Centru" će biti izvršeno poslednje lansiranje pred planirani let Space Shuttlea. Radi se o Lokid-Martinovoj raketi "Atlas 5" (AV-013) koja treba da u složenom test-programu američke vojne avijacije, prvom takve vrste (STP-1), ponese u orbitu 6 satelita. Glavni među njima su članovi misije za demonstraciju dopune gorive, "Orbiting Mission", koju čine sateliti "Autonomous Space Transfer and Robotic Orbiter", ili ASTRO, prototip servisnog satelita i "NextSat", satelit koji će biti podvrgnut servisiranju. Na put će u svecijalnom prstenastom kontejneru dodatom u vidu jednog adaptera na raketu (ESPA ring) krenuti i 4 druga satelita MidSTAR 1, FalconSat 3, STPSat 1 i CFESat. Lansiranje će se izvršiti sa slavne rampe SLC-41, na Floridi, sa koje su 1985. uzletele letilice ka Marsu, "Vikinzi", i 1977. letilice koje su danas već veterani kosmičkog istraživanja, "Voyageri". Rampa sa koje će (ako bog da) nekoliko dana nakon toga uzleteti Space Shuttle je prva sledeća rampa iznad, malo severnije.
Mislim da je za ovo lansiranje već završeno rezervisanje ulaznica i da su kostale samo oko $50 po osobi. 03.03.2007. Školica Sinoć sam bio na proslavi u jednoj osnovnoj školi. Pozvani su bili roditelji i dece predškolskog uzrasta, jer su zapravo svi oni, i jaslice i vrtići i osnovna škola samo deo univerzitetskog kompleksa "Nova Southwest University". "Slavila" se inicijativa da se investira $40 miliona u infrastrukturu i nove objekte! Moš' misliti koji povod! Neću da otkrijem tajnu da sam ja bio jedini koji se pitao od čijih li je to para sakupljeno... Sve se dešavalo u sportskoj sali tog multi-kompleksa. E sad, ja dok nisam ušao, nisam imao pojma gde smo, jer sve to spolja izgleda kao jedan dooooobar hotel negde na toplim morima. Okolo su drvoredi palmi od po 30 metara, veštačka jezerca sa fontanama (provalio sam ih - neuspele kopije Ade Ciganlije), pešačke staze koje krivudaju po okolnom parku, ogroman olimpijski bazen sa teniskim terenima iza itd. Objekat izgleda k'o da je juče sagrađen, a nije - star je makar 12-15 godina; nema živog papirića, konzerve, flaše, pikavca, ili nedajbože kod nas sveprisutnih grafita. Da li treba da podsetim da je sve to dobrotvorni prilog jednog lokalnog belačkog bračnog para? Kasnije su im se pridružili i drugi, i donirali laboratorije, sportske terene, okolne zgrade i slično. Dakle, sama manifestacija je počela defileom pred-predškolskih grupa, sa iskrenim ovacijama više hiljada roditelja, čija srca su razgalili transparenti koje su nosila deca a na kojima je pisalo:"Diplomiraću 2020." Uprava bi bila presrećna da se to i ostvari, jer su godišnje "članarine" za moje sestriće (koji imaju 4 i 2 godine) $12 odn. 10.000, a za studente makar 2-3 puta veće. Takav lajtšou i audio-opremu kod nas nema ni Ceca (OK, možda ona ima), a zabavljače, razne skakače, prevrtače, bacače, vozače bicikala napred-nazad, i sl. sigurno niko. A sve su to njihovi lokalni đaci i studenti, znači nema profi ili "neko im platio pa došli da zabavljaju decu". Organizacija je besprekorna, američka - nema improvizacije i da ti mozgaš gde ćes da sediš, šta ćeš sa kolicima, gde ćeš da piješ ili kakiš ... svuda su nekakvi redari, a to su majke/bake ili dede/očevi prisutnih. To im je i želja a i obaveza, što se u njihovim glavama vremenim lepo spoji, i niko ne oseća presiju. Naravno da se zbog toga svi smeškaju, vrlo su ljubazni i iskreno spremni da priskoče i pomognu nekom ko ne ume da ''nahrani'' automat sa čokoladicama. Ako ima takvih ... ja vid'o jednog (u ogledalu). Bio sam preneražen činjenicom da NIKO, NIGDE, NIPODKAKVIM IZGOVOROM NE PUŠI!!! Iako je ovo Florida, a to se kod njih smatra krajnje opuštenom zajednicom, sa puno crnaca i hispano, što između redova puno govori. To je ovde problem - njihovi primitivci, kojih naravno da ima svuda, kao i gripa, i od čega oboleva popriličan broj ne samo američkog stanovništva, dakle, oni se trude da ne strče, i prihvataju stil one "bolje" polovine iz svoje okoline. Ne trude se sa ponosom da budu primećeni, već obrnuto. Svi roditelji su na toj priredbi bili obučeni jako opušteno, skoro jednoobrazno, niko s mobilnim, niko s nakitom, niko u šljokicama, sa naočarima za sunce u kosi islični marifetluci. Nema nikakve tenzije kao kod nas, gde su svi takvi skupovi potencijalno mesto za dranje, psovanje, pa čak i tuču, samo ako se nađu "srodne duše". Znam šta govorim jer imam dete u vrtiću na Novom Beogradu ... Ima još jedan aspekat njihovog kolektivnog karaktera, kulture i obrazovanja, koji je meni kao Balkancu i Crnogorcu ODMAH zapao za oko. NIKO NE OBRAĆA PAŽNJU NA SUPROTAN POL. Ko razume nasu terminologiju, shvatiće o čemu pričam. Dok je kod nas društveno poželjno i prihvatljivo, čak često izaziva i zavist i ljubomoru drugih, da se recimo gledaju mlade devojke i mame (pogledaj poslednju rečenicu u prethodnom pasusu), ovde je to da li zabranjeno, da li neprihvaćeno, da li neprofitabilno - ne znam, ali ovde to NIKO i slovima N I K O ne primenjuje. Meni se omaklo par puta, ali je to ostalo u domenu SF, jer apsolutno niko ne očekuje takve gafove na dečijoj priredbi. Džaba sam ja posle (u sebi) tražio opravdanja za svoje postupke ... teško detinjstvo, siromaštvo, bombardovanje NATO, Sloba, dugo bez supruge ... niko me nebi shvatio. Još samo ovo da kažem. Snajka, inače autohtona Amerikanka, rekla mi je da je ovo bezvezan univerzitet i da je gubljenje vremena ići u njega. (Ona je inače završila prestižni Berkli, što je ovde jednako igranju u ekipi pobednika Kupa šampiona 4 godine za redom!) Rekla je da je dobiti stipendiju ovde, veoma lako za nekog ko nema milionerske ambicije. Recimo, pošto je američki zakon takav da moraju da daju jednak broj sportskih (a i drugih) stipendija i momcima i devojkama, dešava se da mnoge ženske ostanu neuručene. Recimo, ako je devojka trenirala odbojku ili veslanje, neće imati nikakvih problema da se upiše kao stipendista praktično na svaki univerzitet u USA. Malo je teže za momke, ali ne i nemoguće, jer sam gledao: definitivno ovakvi univerziteti nemaju pojma sa basketom! Jedan naš prosečni srednješkolac iz mog kraja bi za njih bio Michael Jordan. 02.03.2007. Ko je taj mr Waren? Jutros sam u "New York Timesu" čitao vesti o Warenu. E. Buffettu (76). Javno je izrazio negodovanje zbog ogromnih plata u Americi - on je kompetentan da priča o tome, jer za vreme svog "direktorovanja", koje je trajalo 42 godine, nikad ga ni jedan zaposleni nije napustio zbog male plate. Snajka mi priča da su stvarno plate rukovodilaca kompanija u USA prenaduvane. Njen "šef" (oni nemaju takvu reč, već se to sve danas zovu menadžeri), dakle, jedan momak '50. godište, je, pošto je pre 2 godine njegova firma imala neviđen rast akcija (tada su godišnje zarađivali $2 milijarde!), u cilju DALJEG poboljšanja poslovanja, OTPUSTIO 8.500 zaposlenih, a sebi povećao godišnju platu na $250.000.000! Možda bi se Radnički savet, da ga ima, pobunio - ovako, oni što su ostali su odahnuli, a ovaj srećko je nastavio da zgrće zelenu "salatu". Nego, ne završih započeto - ko je taj mr Waren?
On je dugo godina bio najbogatiji čovek na svetu, pre Billija
Gatesa. Vlasnik je preko 40 multi-kompanija (recimo, Coca-Cola, Gill
ette, i slična sića), čovek koji i danas po kvartalu zarađuje oko $5
milijardi, ali mu to nikada nije smetalo da živi u istoj zgradi u
koju se doselio još 1956. godine, kada je bio anonimus, da vozi 25
godina star auto (sam, bez vozača), da da decu u obične javne škole
u komšiluku ... Još od detinjstva svakodnevno jede samo hamburgere i
Coca-Colu, i neće da odustane, iako njehovi direktori jako brinu
zbog toga. Sam kaže da se oseća fantastično, i da s toga nema
potrebe da menja navike. Ali šta da uradi sa privatnim milijardama, bilo je pitanje koje ga je neprestano kljucalo. Nakon što je zbrinuo porodicu, sedeo je nekoliko godina i posmatrao i razmišljao. "Kome ostaviti sve? Ko je pojedinac koji to zaslužuje?" Razmislite na trenutak - da ste na njegovom mestu, kome biste SVE ostavili? Pa naravno - svom najboljem prijatelju, Bilu Gejtsu! Ko zna više o lovi i biznisu na svetu?! Tako je i uradio. Sreli su se u specijalno upriličenoj TV emisiji (eh, ti mediji!), gde mu je Voren objasnio šta je odlučio. Ja nisam naravno to gledao, jer sam tada bio "na brdovitom Balkanu", ali mi brat kaže da su se sve vreme njih dvojica kikotali ... imaju i zbog čega - poklonio mu je $40.000.000.000. Bila je to najveća donacija u istoriji Zemlje. Nakon toga, Bil je objavio da će u sledećih par godina dati ostavku na ful time job u "Microsoftu", i da ce se konačno posvetiti poslovima u ženinoj i svojoj fondaciji. Tako danas Bili sedi po najmanje 10 sati svakog dana i manipuliše fondovima svoje organizacije, na čijem spisku su od UN (dobili su prošle godine $30 mil. za useve), raznih stipendija za školovanja najpametnijih ne-belaca, pa do podizanja bolnica i laboratorija po svetu i traženja lekova i tretmana za najteže bolesti na svetu. Zbog svojih filantropskih aktivnosti, Bil je 2005. godine od strane svetskog časopisa "Life" proglašen za Ličnost godine. 01.03.2007. Vozovi E baš su ovi Ameri čudni! Svojevremeno je u cilju poboljšanja sopstvene prizvodnje automobila i kao (jedno od) oružja u borbi protiv japanske industrije, vlada odlučila da skoro potpuno ugusi železnički saobraćaj, koji je bio jedan od najrentabilnijih u USA od pamtiveka. To je donelo rezultate, tako da je američka auto-industrija danas vlasnik i takvih džinova kao što su Mercedes ili Rols-Rojs. A vozovi su teška egzotika i vrlo malo ljudi možes sresti koji su se uopšte ikada vozili takvom mašinom, recidivom viktorijanske ere. Ipak, da i one imaju kakvu-takvu buducnost, pokazuju i neka razmišljanja ovdašnjih inženjera. Izračunato je da energija koja se izgubi kočenjem jedne 200-tonske lokomotive tokom samo jedne godine dovoljna za godišnje potrebe 160 domaćinstava! Nove tehnologije bi trebalo da tu dinamičku energiju sačuvaju u posebnim akumulatorima za kasniju upotrebu. To ce dovesti do 2.000 KS energije, i smanjiće potrošnju goriva i zagađenje za oko 10%. Japanci Konstruktori sa japanskog Itsubuka univerziteta su napravili robotizovanu šaku, koja je u stanju da uči pokrete kao što to radi i malo dete - gledanjem odraslih i kopiranjem njihovih pokreta. Vođena "vision systemom", šaka će pokrete raščlanjivati na 150 frejmova u sekundi i čuvati ih u svojoj mamoriji. Vremenom će biti u stanju da podiže i male predmete sa zemlje, kao što je olovka ili igla, da jede štapićima, a naučiće i da piše različitim jezicima. U tome će pomoći fini detektori dodira, kao i kod čoveka, što će omogućavati sve te delikatne radnje. Odbrojavanje Na lokalnoj TV stanici je bio večeras tip koji je pričao onako krajnje opušteno i kroz šalu o (možda) predstojećem lansiranju Space Shuttlea. Koliko sam ja shvatio, sve je to u cilju podizanja opšte pažnje poreskih obveznika, koji na kraju-krajeva sve to treba da plate od svojih zarada.
Objasnio nam je, recimo, da ako na šatu za odbrojavanje piše T-26, to ne znači neminovno da znači da će šatl da bude lansiran za 26 sati.Tokom svakog odbrojavanja za šatlove, makar nekoliko puta se desi da se taj časovnik privremeno zaustavi. Taj period se naziva "built-in holds", i može da varira od recimo 9 minuta pa do nekoliko časova. Zbog toga uvek moramo da mislimo i na to "zaustavno vreme" kada gledamo u taj sat za odbrojavanje. Tim Space Shuttlea koristi to vreme da se sinhronizuju sa ostalim časovnicima za odbrojavanje, pregledaju vremenske izveštaje, izvrše finalna podešavanja pred lansiranje i prekontrolišu po hiljaditi put sve procedure pred lansiranje. Tokom odbrojavanja ventili za tečni kiseonik na glavnom rezervoaru su otvoreni što sprečava vrenje super-hladnog kiseonika i opasno povećavanje pritiska u punom rezervoaru. Kada se jednom otpočne konačno odbrojavanje za lansiranje, bilo koji problem da se pojavi odbrojavanje prestaje a sat se vraća na T minus 20 minuta. 28.02.2007. Dobili smo jutros poštom karte za planirano lansiranje Space Shuttlea "Atlantis" STS-117 uz "Kennedy Space Centera". Centar
Lansiranje je po programu NASA predviđeno za 15. mart u 6:43 ujutro po lokalnom vremenu. Praćenje čitavog događaja je, kao i sve u Americi, deo biznisa i NASA-i nisu mrske ni te "sitne" pare od nas gledalaca. Može sve ali za lovu - i da ručas sa astronautima ako si toliko gladan a i voljan da platiš. Na mesto događaja mogu da privire samo oni koji su platili. Pa čak i mi koji smo to uradili bićemo na 10 km od rampe za lansiranje! Izuzetak su oni koji su spremni da plate duplo, i da imaju neke VIP lože. Mogu da priđu samo oni koji imaju specijalne nalepnice i propusnice, koje važe samo za to lansiranje. Ali, ne lezi vraže, ni te privilegije ne traju večno: ako se Shuttle iz ko zna sve kojih razloga ne lansira, imaš samo tri dana pravo da se muvaš po centru. Nakon toga - plati ponovo i čekaj! Dobra fora za uzimanje dolara, jer koliko se ja sećam ne samo Shuttlovi, nego ni druge rakete ne poleću po rasporedu, već se stalno dešavaju neki otkazi i pomeranja "liftoffa". Čak ni sa propusnicom, na spektakl ne možes da dođeš kad ti hoćeš i "zauzmeš najbolje mesto". Ne. Dolazi se 2 sata ranije i sve je numerisano - čak i parkinzi. Dalje, striktno je propisani (inače nema ulaska!) kakav mora da ti je suncobran, stolica (nema ležaljki i fotelja), pa čak i šta imaš u torbici, čija je veličina takođe propisana. Velike su mere predostrožnosti i svuda se opominju posetioci da SLUČAJNO ne nose noževe, sprejove, turpijice za nokte, makazice, igračke u obliku pištolja i sl. Sve se to odnosi i na nas koji smo platili i idemo u sam Centar. Kola Inače, jutos sam se vozio s bratom kolima - vodili smo decu u onaj famozni vrtić. U pola vožnje, javio se "glas sa onoga sveta". To se samo meni tako činilo, jer je to bio zapravo "brodski kompjuter", koji nas je obavestio da smo u problemu s gorivom. Ja sam bio oduševljen tehnikom, a onda mi je brat objasnio da je to samo mali deo zaduženja kompjutera. On te obavestava o pritisku u sve 4 gume (posebno), o stanju ulja u kočnicama, morotu i diferencijalu, o prosečnoj potrošnju tog dana ili u toku godine ili od kada si kupio auto, o tome koliko ti je vremena trebalo od zadate tačke A do zadate tačke B i koliko si potrošio goriva (zapravo $), koliko je stepeni napolju itd. Ne samo to - jednom nedeljno/mesečno kompjuter u kolima prosledi sve to tvom kompjuteru u kući/poslu, a jednu "kopiju" tvom servisu, tako da ti imaš uvid u potrošnju, a ovi drugi u trenutno stanje vozila i mogu da ti sugerišu šta da uradiš. Takođe, kompjuter, koji ima prijatan ženski glas, jer su psiholozi utvrdili da ljudi pažljivije slušaju kada im se obraća ženski glas (taj princip koristi i US vojska i mornarica), može u toku vožnje da pozove bilo koji broj koji si mu prethodno smestio u memoriju - dovoljno je samo da mu to kažes! Ako te nije razumeo, ljubazno će da ti to kaže i da te zamoli da mu ponoviš šta želis da uradi. I sve to u jednim kolima. Sad zamisli šta se dešava u vojnim avionima, podmornicama ili svemirskim letilicama. Inace, benzina ima samo 3 vrste: od 86 i 89 oktana i neki V Super. Nema nafte, jer zagađuje previše. Cena za galon ovog od 89 oktana je $2,679 po galonu (oko 3,78 litra). 27.02.2007. XIX vek Ako neko ne veruje da smo u XXI veku, moram da mu kažem da u USA upravo prisustvujem jednoj od (mnogih) demodstracija koje potvrđuju da jesmo. Verovali ili ne, sada svaka (dobrostojeća) kuća je u stanju da gleda regularne TV programe, i da u toku gledanja ne samo "zamrzne" sliku, već i da pušta usporeno, da se vraća na prethodnu emisiju, snima sekvence ili šta mu volja itd. Možda treba da naglasim da se radi o programima u "real timeu", a da to sve omogućava uređaj koji se poetično naziva "Cable Box Dard Drive". Naime, sve što se emituje ide preki jednog HDD uređaja, koji omogućava sve ono što smo svi mi svojevremeno sanjali kao idealnu mogućnost, a to je da recimo preskačeš reklame po svojoj želji ili da ako si propustio početak filma, jednostavno se vratiš na početak tokom reklama, i odgledaš ga. Ma čudo jedno! Inače, danas sam jeo jagode za večeru. Malo / pola kg. Sa nekim šlagom bez šećera. Zamisli, imaju neki "The Science Channel", koji ima svako veče serije emisija o kosmosu! Umesto da ponavljaju po 100000000000 puta kako se Sunce nalazi u središtu našeg sistema, kako su planete samo tačkice na nebu koje se kreću oko Sunca, kako je najbliža zvezda predaleko za nas i sl. istine, hiljadu puta već ispričane, pričaju se sami najnovije i nikada detaljno ispričane priče. Hoking Prvog dana sam gledao o S. Hawkingu, "kako ga kolege nazivaju "najtvrdoglsavijem čoveku u univerzumu". Priča je bila a očemu drugom nego o crnim rupama. Problem je nastao oko priče šta se dešava sa INFORMACIJAMA koje dospeju u rupu. Po zakonima fizike, informacija, kao ni energija, ne može da nestane. Nastala je prepirka među naučnicima oko toga šta bi se desilo sa čovekom koji bi se spustio na jednu crnu rupu. Neverovatno je da su se slozili da su OBE mogućnosti jednako moguće, pa čak i da se dešavaju paralelno: i da se čovek dezintegriše na elementarne čestice, ali i da nastavi dalje i da se njemu čini da se ništa značajno ne dešava. Druga priča je neverovatna storija o "Deep Space One", letilici koja je imala 12 inovacija koje nikada ni na jednoj letilici nisu isprobane. Imala je jonski motor, ali recimo i software za samostalno upravljanje, bez uplitanja kontrole sa Zemlje, ili tzv. "remote agent", software za samopopravljanje. Posle brojnih krajnje zanimljivih obrta, uspeli su da snime odlične slike komete. 26.02.2007.
Stigao sam juče (više ne znam je l' po našem ili po ovom lokalnom). Ovde je kao u raju, ili nekom dobrom i skupom sanatorijumu. Velika je tišina, samo se čuju neki papagaji ili druge ptice, sve luksuzno, i skupo i uopšte - odmah vidiš da nisi više kod nas. Jutros sam s bratom vodio decu u vrtić. To ti je zgrada velićine naše robne kuće, dar jednog lokalnog bračnog para. Unutra imaju SVE što poželiš - daleko više nego ijedan naš univerzitet ili radna organizacija. Imaju recimo svoj TV studio, gde deca (ili neko za njih) prave programe, imaju sobe za decu od 6 meseci pa do predškolskog uzrasat. Pošto ovde nikada nema snega, njima su napravili veštački, i svi su se obukli u rukavice i čizme i kapute i pravili Sneška, grudvali se i sankali. Sve to traje samo 1 dan! I roditelji ladno kupuju šve sto treba. To je jedno jako luksuzno zdranje, gde su se roditelji bunili da im prilaz s autoputa nije udoban, pa su sakupili $40 miliona da to porave!!! Sad su radovi u toku. Kakav je vozni park ujutro, kad dovode decu, bolje da ne pričam. Ispred nas su bila 3 nekakva džipa ili šta je već to, najbolja u toj klasi na svetu: ima ih Papa, Bush, Shaquil O Niel i sl. Košta više nego 2 Mercedesova džipa, recimo. Pričaju mi da ovde nisu pare u pitanju, već vreme. Ja ih belo gledam, jer niti oni mene razumeju, niti ja njih. :O Brat mi se razboleo od prehlade, ali će da mi pokaze kako da se ulogujem na svoj comp, ako to uopšte može. (01.03.2007.)
|
|
