|
U pocetku je u real-time strategijama glavna taktika bila: sto efikasnije i brze nagomilati gomilu resursa koji bi se potom iskoristili za izgradnju ogromnog broja jedinica, ciji je cilj bio da bukvalno preplave neprijateljske snage prilikom napada. Gubitci: podnosljivi. Zabava: zagarantovana. Da li je to bila pesadija koja je izdisala pod gusenicama vasih ultra-modernih tenkova ili su to bila kojekakva cudovista koja su se raspadala na sitne delove pod magijskim napadima vasih carobnjaka – nevazno je, jer je neprijatelj uvek placao krvlju to sto se usudio da se suprotstavi vasoj viziji svetskog poretka. Hvala bogu da je to ucinio, jer bi ste u suprotnom bili prinudjeni da desetkujete civilnu populaciju u cilju prekracivanja nekog subotnjeg popodneva. Medjutim, od nedavno su poceli da se pojavljuju naslovi koji zahtevaju od igraca da zapravo razmisljaju o svojim trupama i da ih stite od besmislenog gubitka zivota. Osim kada je to bas zabavno, naravno. Igre kao sto su StarCraft, Myth I i II, Warhammer: Dark Omen i druge – zapravo traze da razmislite pre nego sto posaljete svoje vojnike na neprijatelja. Real-time strategije su konacno pocele da stizu, pa i prestizu potezne strategije kada je u pitanju taktika. Kombinovanje napada razlicitih jedinica, trazenje slabih tacaka u protivnickoj odbrani i pokvareniji nacini borbe od obicnog „prsa u prsa“ su postali neophodni za prelazak igre.
Jedan od najnovijih predstavnika novog talasa taktickih hard-core real-time strategija je fenomenalni Homeworld. Bas kao i ostale od pomenutih igara i ova igra nosi sledece osobine: relativno je teska, zahteva razmisljanje, pruza lep “ja sam Bog” osecaj prilikom igranja i, najvaznije, donosi nesto novo – bas kao sto su to ucinili i, na primer, StarCraft i Myth. Ali, krenimo redom. Od klasicnih stvari tu je dopadljiva grafika – i to 3D, koja, iako nije ravna jednom Quake-u III, sasvim obavlja svoju funkciju doprinosenja realisticnosti igre. Zvuk je odlican, kao i komandni interfejs – koji, iako je pomalo neobican dok se covek na njega ne navikne, omogucava dobru kontrolu jedinica i pregled bojnog polja u 3D prostoru. Ko je igrao Myth lako ce savladati kontrolu jedinica u Homeworldu – i ovde postoje formacije, kao i potreba za rotiranjem oko bitke zarad boljeg uvida u situaciju. I ovde je vise nego potrebna primena naprednih taktika zarad ostvarivanja cilja. Nije svejedno odakle i sa cim napadate neprijatelja. Bas kao sto su u Myth-u neki vojnici bili odlicni protiv jednog tipa protivnika a slabo efikasni protiv drugog, i ovde ce se javljati potreba za pazljivim izborom jedinica koje cete poslati na izvrsenje misije. Ono sto je Homeworld uzeo od StarCrafta je nacin pricanja price. Dakle, prisutni su skriptovi koji ce na kratko vreme preuzeti kontrolu od igraca i prikazati delic price koja se odvija tokom njenih 16 nivoa. Ciljevi ce se menjati u toku samih misija sto znaci da igrac treba da bude spreman da brzo reaguje na iznenadjenja koja ce se cesto javljati. Sam scenario je vrlo zanimljiv i zapravo je potroseno nesto vremena prilikom pisanja istog. Medjutim, ono sto je stvarno novo je potpuna sloboda kretanja. Kako je u pitanju svemir, moguce je pomerati jedinice ne samo po jednoj ili dve ravni, vec po potpunom trodimenzionalnom prostoru, sto omogucava puno novih taktika, dosad ne vidjenih u ovakvim igrama. Na primer, neki brodovi su manje izdrzljivi na napade odgore, nekada je moguce proci bukvalno ispod neprijateljskih patrola, a i organizovanje same odbrane je u ovakvom sistemu mnogo zahtevniji posao. Konacno, prisutni su multiplayer opcija, editor mapa i mogucnost igranja custom nivoa protiv kompjutera (popularno poznato kao „skirmish“). Bas sve sto je jednoj strategiji potrebno. Zakljucak bi trebao da bude jasan: ovo je jedna od onih igara koju morate probati. Inace, ne mogu da odolim a da ne kazem kako me svemirski okrsaji iz Homeworlda strasno podsecaju na bitke iz Star Treka. Neke scene kao da su uzete iz sukoba Federacije sa svojim neprijateljima. Mozda je to jedan razlog vise da nabavite ovu odlicnu igru. Igra zahteva P200 i 32Mb RAM-a, a preporucen je PII sa 64Mb memorije i 3D karticom koja podrzava OpenGL ili Direct3D.
|
