U svojoj knjizi Enderova Igra, Orson Skot Kard je opisao simulatore svemirske borbe - kompjuterski generisane taktič ke simulacije u kojima bi polaznici oficirske škole vežbali svoje veštine u upravljanju velikim flotama - i borbi sa još većim neprijateljskim. Ko je čitao knjigu seća se da su ti isti simulatori iskorišćeni da bi mali Ender, strateški child prodigy,misleć i da upravlja virtualnim jedinicama, davao naredbe pravoj floti na ogromnoj udaljenosti od njega, u sukobu sa nadmoć nim vanzemaljskim neprijateljem. Orson Skot Kard tada svakako nije igrao RTS strategije koje se danas vrte na našim personalnim računarima, još ih nije ni bilo, ipak, zamislio je jedan vrlo realan sistem borbe, u 3D prostoru, u kome komandir daje naredbe jedinicama, usmerava ih, odre|uje njihove formacije i žrtvuje ih po potrebi zarad višeg cilja. Prošlo je dosta vremena od sada davne 1985. kada je izašla Enderova Igra, da bi došli do tog nivoa da, u svojim domovima, igramo jednu takvu simulaciju. Iako je prvi Homeworld bio revolucionaran i fantastičan, tek je njegov drugi nastavak dostigao kvalitet onoga što sam još davno zamislio, čitajući pomenuti roman.

Realnost Homeworlda 2, počevši od detaljne grafike i zvuka koji ubedljivo prenosi atmosferu dubokog svemira (barem onu iz filmova sa kojom jedinom za sada možemo da je poredimo i u kojoj smo navikli da zapravo ima zvuka), preko potpune slobode kretanja u 3D prostoru pa sve do velike težine igre, zaista dostiže visoke nivoe i ide dalje od trenutnog doživljaja pretvarajuć i igru u jedno pravo malo životno iskustvo. Dobro, da ne preterujem, nisam od onih koji veruje da virtualno iskustvo može zameniti ono stvarno, ali to je samo zato što sam ro|en u 20-om veku. Generacija koja ovih dana dolazi na svet možda neće praviti takvu razliku, a Homeworld je jedan dobar korak u tom smeru. Na sreću ili žalost.

U svakom slučaju, i mi realisti možemo da uživamo u ovoj simulaciji. Osećaj prostora je neverovatan. Vaši agilni lovci će ga gutati u paničnim pokušajima da budu na dva mesta u isto vreme (svi su takvi), dok će inertni borbeni brodovi polako kliziti kroz ništavilo, najavljujući time da kad jednom stignu gde idu, više nema šale. Proporcije su sjajne, vaši najmanji brodovi su desetostruko manji od najvećih, a ti najveći ne mogu da se mere sa nekim objektima u svemiru, bilo prirodnim, bilo veštačkim. Nije sve u vizualnosti. Pravu čar čine brojne taktičke mogućnosti, od velikog izbora brodova do isto tako velikog broja kombinacija manevara i formacija. Samim tim dolazimo i do pitanja igrivosti ovog naslova, to jest do nas – igrača. Zahvaljujući odličnom, usavršenom interfejsu, kompleksni strateški elementi omogućiće jednima da uništavaju brojno nadmoć ne neprijateljske flote (a na drugačije nećete naleteti) dok će druge, izfrustrirane težinom i kompleksnošću igre, uputiti ka nekom drugom naslovu. Treba, dakle, reći da Homeworld 2 nije igra za svakoga, što možda lepo zvuči hard core gamerima ali i nije baš tako pohvalno. Pitanje je koliko ljudi zapravo želi da ulaže toliko truda u nešto što realno ne donosi rezultate (u oglasima još nisam video ponudu za potencijalnog komandira svemirske flote), osim ako u njih ne ubrajate odvijanje sjajne priče i trijumfalno finale. Homeworld predstavlja evoluciju u svetu zabave, takav tip igara namenjen je za doba u kome neka verzija PGLa postoji i na Olimpijadi i u kojoj je uspeh u nekoj virtualnoj igri jednako cenjen koliko i onaj u nekoj igri sa, recimo, loptom. Da li se tom vremenu treba radovati prevazilazi temu ovog opisa, ali takav jedan pristup u pravljenju igara svakako nije prosečan i svakodnevan, pa ga treba ceniti.
Dakle, realnost i izazov. Ako ste stabilna individua koja će znati da se blagovremeno odvoji od ekrana i prave izazove potraž i napolju, a pri tom imate nešto talenta za strategiju (ova igra, ako ništa drugo, ne zahteva manijakalno kliktanje i ultra brze reflekse kao neke druge, već isključivo smirenost i logiku) – onda svakako probajte Homeworld 2. U pitanju je jedno pravo malo iskustvo za sebe, koje će vas uvući u svoj svet, kao da ste vi neki Ender, i da sudbine miliona, zaista zavise, od vaših odluka. Ko zna, možda isto kao i u Enderovoj igri, dok mi upravljamo Homeworldom, tamo negde daleko, a nepoznato nama, neke flote zaista ratuju prema našim komandama. Pazite gde ciljate tim topovima!

(septembar2004.)

vrh