Softver

Power Age 2
Sta kaze autor
Autor Power Age je ljubaznoodgovorio na nekoliko nasih pitanja

Katalozi

softver

---

Power Age Sky Simulator 2.0

Evo jednog interesantnog astronomskog programa koga smo vrlo skoro pronasli na internetu. Iskoristili smo tako priliku da ga ispitamo, a sa utiscima koje smo stekli mozete se upoznati u daljem tekstu. Pocetna napomena je da se se kao Autor ovog programa potpisao Bugarin Georgi Dragandjikov, softverski inzenjer, a ujedno i dugogodisnji astronom amater.

PA je jednostavan racunarski "planetarijum" koji prikazuje nocno nebo sa objektima koji se na njemu nalaze. Ono sto na prvi poled privlaci paznju je veoma jednostavan ali dopadljiv izgled. Povoljni vizuelni utisak je naglasen najmodernijim formama dijalog prozora i ostalih elemenata korisnickog interfejsa. Zvezdano polje kao osnovni segment programa izgleda jako dobro. Pravim izborom boja zvezda koje se prikazuju prema njihovoj spektralnoj klasi i dobrim anti-alijasingom njihovih rubova ostvaren je zaista prijatan vizuelni efekat. Omoguceno je da istovremeno imate vise otvorenih dokumenata u ovom slucaju vise oblasti neba kao u svim modernijim programima. Svaki takav pogled mozete naravno regularno sacuvati za kasnije koriscenje kao *.pa fajl.

Navigacija po nebu se prostorno i vremenski vrsi uz obavezno koriscenje misa. Dok je "drag and drop" mogucnost kretanja po nebu nesto sto se samo moze pozdraviti, dotle odsustvo nacina da se preko tastature vrsi kontrola veoma frustrira. Ovo je tim cudnije ako se setimo da je genijalni Sky Globe pre skoro deset godina nudio ovu mogucnost kao nesto sasvim normalno i potrebno. Druga akcija koja ovde jako nedostaje je mogucnost da se razvlacenjem kursora misa odredi polje ciji ce se prikaz uvecati. Kao alternativa ponudjena nam je standardna opcija "custom zoom" sa kojom mozemo numericki definisati sirinu prikaznog polja ali koja sigurno ne doprinosi potrebanom osecaju kontrole. Dodatna primedba je propust da se ova komanda zajedno sa onom za vremensku kontrolu postavi na toolbar kako ih nebi stalno trazili "negde daleko" u dubinama osnovnog menija. Naravno zato se na toolbar-ovima nalazi gomila alata koju sigurno necete pokrenuti vise od jedanput.

Program kao zvezdanu bazu koristi kombinaciju izvoda iz tri zvezdana kataloga. Prvi je "Bright Star Catalogue" odakle se uzimaju podaci za spektralnu klasu, imena, Bajerove i Flamstedove oznake sjanijih zvezda. Drugi je SAO katalog kao osnovni zvezdani katalog (oko 260 000 zvezda, do 9^m). I na kraju CGCVS kao pomocni katalog za promenjive. Ovakav miks se inace pokazao kao veoma korektna kombinacija. Osim zvezda tu su naravno i objekti dubokog neba prema NGC i IC katalogu. Od pokretnih objekata Pored planete, komete (mala baza oko 50 kom ) i asteroidi (manja 1000 i veca 7000 baza). Ove baze poseduju mogucnost azuriranja. Uz osnovni program se dobija i modul "Asteroid Catalogs Maker" za konvertovanje ASTORB catalog baze asteroida Lowell Observatrije u format koji PA2 razume.

Odmah upada u oci da u nije predvidjena mogucnost prosirivanja sa nekom detaljnijom bazom zvezda ali za ovaj nivo programa to verovatno i nije poseban hendikep. Jedino ostaje pitanje kakva je svrha prikaza asteroida ili kometa do recimo 15^m medju okolnim zvezdama koje su samo do 9^m?

pogled prema istocnom horizontu pred ponoc

Prilikom testiranja program se slabo pokazao pri velikim zumiranjima iz nekoliko razloga. Prvo jer postaje toliko nepodnosljivo spooor da se veoma brzo gubi volja za rad (ili cekanje). Jasno je da ovde postoji jaka potreba za dodatnu optimizaciju rada programa. Drugi razlog je sto izgled zvezda pri max uvecenjima prestaje da bude ubedljiv. Najslabije zvezde postaju toliko sitne i slabog kontrasta da ovo pocinje da ozbiljno smeta. Naravno ne postoji mogucnost da korisnik ovo na neki nacin ispravi jer je prikaz zacementiran automatskom opcijom. Treca stvar koja tada smeta je obelezavanje objekata dubokog neba koje je na smesnom nivou. Naime kod oznake nisu uzete u obzir oblik odnosno stvarne dimenzije objekta vec se samo markira njegovo srediste. Ovo se nevrsi nekim tackastim markerom (krst na primer) kako bi se moglo ocekivati vec elipsastim simbolom za koji smo navikli da ogranicava konacne dimenzije objekta. Maksimalno uvecenje inace je ograniceno na 1/4 stepena. Pri tom uvecanu Mesec, iako sa fazom i dalje ostaje minijaturni krug jer nije predstavljen realnim dimenzijama , dok Jupiterevi sateliti nisu podrzani..

zvezdano jato Plejada

Od podataka koje nam program nudi nalazimo standardno tri vrste nebeskih kordinata kao i vremena izlaska, zalaska i kulminacije za odabrani objekat. Ako se radi o planeti dodatne informacije su prividni precnik, faza i udaljenost od Zemlje. Kao posebna pogodnost postoji i mogucnost generisanja efemerida sa brojnim kategorijama podataka. Za planete i druge objekte koji se krecu korisna je mogucnost iscrtavanja putanje medju zvezdama koja funkcionise sasvim korektno. Svidela nam se i grupa alatki za pretragu odnosno pozicioniranje koje su veoma ambiciozno zamisljene i potpuno prilagodjene vrsti objekta za kojim se traga. U mnogim situacijama ovo se pokazuje kao veoma uspeo koncept.

Program automatski pamti poslednja podesavanja pa nema potrebe da se o tome posebno vodi racuna. Ipak primeceno je da to nije slucaj bas sa svim opcijama jer se na primer korekcija za letnje vreme uvek mora posebno aktivirati. Zbunjuje i opcija za pracenje realnog vremena koja kao da se ne moze iskljuciti i time spreciti da se stalno nesto "mulja" u pozadini. Ovaj proces moze se usporiti unosenjem velikih "time update" vrednosti. Prilikom testiranja u pokusaju da se zaustavi ova opcija postavljena je vrednost 0 sto je bilo kobno za rad programa koji se valda potpuno "posvetio" racunanju novih polozaja apsolutno ne odgovarajuci vise na komande. Sam oporavak nije mogao da prodje bez intervencje na win registry bazi zbog propusta da cak i kad regularno deinstalirate program tamo ostaju zadrzani kobni parametri. Sve u svemu ovakvo ponasanje karakteristicno za alfa verzije programa autoru ne mogu sluze na cast pogotovo ako se uzmu u obzir redovi koji slede.

Posebno je interesantna cinjenica da je ovaj program napravljen kao shareware odnosno kao potpuno funkcionalan u trajanju od 14 dana posle cega je rad moguc tek ako se on registruje kod autora po ceni od 25$. Priznajemo svakom pravo da ceni svoj rad, ali je veliko pitanje da li bi ovakav potez imao opravdanja i da je ovaj program jedini ovakve vrste na svetu. Ovako kada se mnogo ozbiljniji sky simulatori mogu pronaci na svakom internet cosku potpuno besplatno ovakav stav moze samo da izazove sazaljenje prema autoru. Naknadno je registrovana i pojava FREE verzije koja je potpuno besplatna, ali i limitirana na znatno manje zvezda (do 5m) i objekata dubokog neba (samo M-ovi) bez podrske za komete i asteroide i bez mogucnosti stampe.

U celini gledano program bi u perspektivi mogao da predstavlja samo dobru osnovu za dalji razvoj. Naravno potrebno bi mu bilo skinuti shareware status i osveziti ga malo novim idejama sto je nekad i najteze.

Iz svega proizilazi da ovaj program sigurno moze biti interesantan za dve kategorije korisnika. Prvi su oni skromnog astronomskog znanja ili bar skromnog iskustva u radu sa slicnim nebeskim simulatorima. Oni bi sigurno imali koristi od minimalistickog koncepta koji je ovde ponudjen. Naravno njima bi sasvim odgovarala i FREE Edition verzija koja verovatno nema problema sa brzinom. Druga grupa je ona u koju mozemo da se ubrojimo kao strastveni kolekcionari ovakvih simulatora koji jednostavno moraju da pogledaju svaki novi pokusaj da se racunar natera da imitira nesto toliko savrseno kao sto je zvezdano nebo. Oni koji ne spadaju u ove kategorije po nasem misljenju mogu radosno da preskoce ovaj program bez straha da ce mnogo propustiti.

Aleksandar Ilicic

[06. septembar 2000.]

vrh strane