Kako da snimam meteore

Leonidi ponovo dolaze! Zar je moguce da je proslo vec skoro godinu dana od onog nezaboravnog 16. novembra kada smo uzivali u mnostvu neverovatno lepih zvezda padalica... Vreme leti i valja se pripremiti za reprizu. Naucnici, doduse, tvrde da ovogodisnji pljusak nece biti toliko izdasan ali to nije razlog da se i ovog novembra ne okupite u prijatno drustvance i uz casicu razgovora i domace ljute (za decu topao caj iz termosa!) uzivate u nebeskim vatrama. Ovom prilikom bih nesto rekao o fotografisanju meteora jer znam da medju vama ima onih koji bi da se oprobaju kao astrofotografi.

fotoaparat Za fotografisanje meteora je potreban fotoaparat, stalak, zicani okidac i film odgovarajuce osetljivosti. Kao fotoaparat se moze koristiti i refleksni (direktno kroz objektiv se vidi predmet fotografisanja) i tzv. dvooki koji predstavlja stariji model ali je isto moguce njega koristiti za snimanje. Refleksni su npr. ZENIT, PRAKTICA, NIKON, PENTAX, a dvooki su uglavnom tipa SMENA. Ako koristite refleksni fotoaparat, onda probajte da nabavite objektiv nesto manje zizne daljine. To je zato sto je tada vidno polje fotoaparata vece i samim tim je veca povrsina neba koju aparat moze da snimi, a time je veca verovatnoca da ce neki meteor biti "uhvacen". Sto se tice ovog ?hvatanja? ne brinite se, Leonidi nece izneveriti samo budite u pripravnosti i dan pre i dan posle nagovestenog maksimuma. Standardni objektiv koji se prodaje sa refleksnim fotoaparatom ima zizu od 50 mm (vidno polje 46 stepeni), a vi probajte da nabavite objektiv do 15 mm zize (v.p. je tada 180 stepeni tj. vidi se celo nebo). Ako ne uspete, uopste nije vazno, koristite ono sto imate. Ako imate dvooki fotoaparat onda objektiv nemozete menjati, npr. ja imam SMENU M8 sa 40 mm zize (v.p. je oko 65 stepeni).

film Sledeca veoma bitna stvar je, naravno, izbor filma. Vazi pravilo: sto je vece vidno polje (manja ziza) treba uzeti film vece osetljivosti. Za 50 mm zize, uglavnom se koristi kolor film od 400 ASA ili od 800 ASA. Za 15 mm zizu to ce ici od 1600 do 3600 ASA pa i vise. Sledeci bitan faktor je izbor mesta fotografisanja, koji takodje mora biti u saglasnosti sa izborom objektva i filma. Najvazije je ovde da SE IZ GRADA NIKAKO NE SNIMAJU METEORI jer nijedan se nece snimiti, sem ako se ne radi o jako sjajnom bolidu, a oni su veoma retki a za ovogodisnje Leonide se ne ocekuje veliki broj bolida. Znaci, morate otici van grada gde je dobar mrak i gde gradska rasveta jako malo ili uopste ne smeta.

proba Sledeci savet je da, nakon sto ste izabrali objektiv i film, odete na izabrano mesto snimanja, pre datuma kada hocete da snimate meteore, i ceo film ispucate sa raznim ekspozicijama (uglavnom nije potreban ceo nego pola filma, videcete) da biste utvrdili koja ekspozicija je najbolja za izabrano mesto fotografisanja. Detaljnije o ovoj pripremi nesto kasnije.

Dakle, ukratko, evo na sta sve treba da mislite:

prvo utvrdite da li je vreme pogodno za fotografisanje a to znaci da je vedro (odredjena kolicina oblaka moze da se podnese, narocito ako se oblaci krecu);
od opreme treba poneseti fotoaparat i stalak, odgovarajuce filmove, zicani okidac, baterijsku lampu sa crvenim filterom, olovke, papire, kartu zvezdanog neba i sat sa sekundarom, a ako imate stopericu mozete i nju;
dobro se obucite (perjane jakne, vise slojeva carapa, cizme, vise rukavica i sl.), ponesite pomocnu opremu kao sto su stolice (mogu i lezaljke), zatim tople napitke protiv promrzlina (imajte na umu da je novembar mesec), sendvice ili nesto drugo ako se ogladni, itd.

Naoruzani gore pomenutom opremom i dobrim raspolozenjem odlazite na ranije odabrano mesto za fotografisanje i postavite opremu. Fotoaparat treba da uperite (ako ste nabavili objektiv od 15 mm onda ga uperite pravo prema zenitu) u deo neba gde se nalazi radijant meteorskog roja Leonida i to 20-ak stepeni od radijanta i vise prema zenitu nego prema horizontu. Prethodnih dana ste utvrdili koje su najbolje ekspozicije za tu lokaciju, odredjeni objektiv i izabrani film i to tako sto ste snimali nebo ekspozicijom od 5, 10, 15, 20, ... , 60 minuta a eventualno i 80 minuta (idite najvise do sat i po dugacke ekspozicije, cisto radi probe) i videli kada se zvezde na odgovarajucem snimku najjasnije vide (nema svetlosnog fona na snimku tj. zvezde su veoma svetle i ima ih jako puno a pozadina je tamno plava ili cak skroz crna). Ovde napominjem jako vaznu stvar: eksperimentisite i igrajte se koliko vam dusa hoce jer cete tako doci do najboljih rezultata, kombinujte objektive, filmove i ekspozicije do mile volje ali koristite upute koje sam vam napisao. Mozda ste vec i sami zakljucili, posto je rec u dugackim ekspozicijama, da na fotoaparatu treba okrenuti dugme ekspozicije na beskonacno.

start Zavrnite zatim zicani okidac, podesite daljinu koju objektiv "hvata" na beskonacno, otvor blende stavite na najveci (to je 4 ili 2.4 ili jos manji broj na objektivu, zavisi od doticnog), i posto ste vec uperili fotoaparat u odgovarajuci deo neba, kliknite okidac i zavrnite osigurac na njemu te zapisite vreme sa sata. Zatim je potrebno posmatrati isti deo neba u koji je uperen fotoaparat i zapaziti hoce li nesto "proleteti". Ako se desi da je proleteo bolid (meteor sjajniji od -4 magnitude) odmah prekinite ekspoziciju i zapisite vreme (i sekundu) i idite na sledeci snimak. Zapisivanje vremena je vazno jer se snimci posle mogu slati u razne casopise ili iskoristiti za naucnu obradu a za to je potrebno i vreme kada je vidjen takav sjajni meteor. Ako ne zapazite takav sjajni meteor i ne stignete da zapisete vreme, nije vazno, sacekajte kraj ekspozicije i idite na sledeci snimak, dobro je i da ste naznacili interval kada je meteor snimljen.

Posto ce postojati velika aktivnost meteora, onda vam predlazem da ostanete cele noci "na polozaju" jer su najlepsi meteori posle ponoci i jutarnji, a i posle ponoci ih ima vise. Nakon zavrsenog nocnog snimanja, film odnesite na razvijanje i skrenite paznju fotografu o cemu se radi tako da bude pazljiv i da se ne iznenadi ako se sa tim vrstama snimaka nije ranije sretao.