|
Svake godine izmedju 14. i 20. novembra na nebu se pojave zvezde padalice koje kao da izviru iz sazvezdja Lava (Leo), pa se po tome i zovu Leonidi. Ove padalice su cestice gasa i prasine koje rasejava kometa Tempel-Tuttle. Kad god dodje blizu Sunca (a to se dogadja jednom u 33 godine ili 3 puta u 100 g.) kometa se pod uticajem Sunca delimicno ruinira, raspada, i njeni pracici se rasejavaju oko nje. Svaki takav delic nastavlja svoj put oko Sunca, neki ispred, neki iza komete. Mnogi se razvlace duz kometine orbite praveci tako reku krhotina. Svake godine Zemlja prodje kroz tu reku i cetice tada ulecu u Zemljinu atmosferu i pale se. Obicno ih je 10 do 15 na sat. Medjutim velik deo cestica ostaje u gustom roju dugom nekoliko astronomskih jedinica. Kad Zemlja prodje kroz taj roj na nebu imamo pravi meteorski pljusak jer vise stotina ili hiljada, pa cak i stotina hiljada meteora zaparaju nebo u toku sata. meteorska kuhinja - Stvar medjutim nije sasvim jednostavna sa meteorima. Kad god kometa dodje u blizinu Sunca ona se, rekli smo, pod uticajem sunceve radijacije i gravitacije delimicno raspada, ali - pazite sad. (a) Vecina cestica, koje napustaju kometu cine to sa one njene strane koja je okrenuta Suncu. Pod uticajem sunceve toplote tu se kometa zagreva i cestice se oslobadjaju svog zaroblenistva u telu komete. S druge strane, veoma male cestice (b) koje teze jedva milioniti deo grama pod pritiskom solarnog zracenja napustaju kometu suprotno od Sunca formirajuci fini i nezni rep komete. Cestice od jednog miligrama ili vece (c) imaju dovoljan impuls da ostanu blizu komete. One se zapravo krecu nekoliko metara u sekundi brze od same komete (orbitalna brzina je oko 42 kilometara u sekundi). Zbog ovoga se sve krhotine komete krecu nesto drukcijim orbitama nego sama kometa i zato se meteori ne javljaju tacno na mestu gde kometa sece ravan ekliptike. To je i razlog sto je staza meteora siroka nekoliko desetina hiljada kilometara (35 000 prema jednom merenju iz 1966.). E sad, parcici izbaceni u pravcu Sunca (a) imaju vecu brzinu od same komete jer se na njihovu brzinu dodaje brzina koju dobijaju kad se odvajaju od komete. Zbog ovako vece brzine trebalo bi da u perihel sledeci put dodju pre komete. Medjutim nije tako. Zbog vece brzine ove cestice imaju i vecu orbitu, pa prevaljuju nesto duzi put od komete, te na cilj, perihel, stizu posle komete. S druge strane cestice izbacene unazad, iza komete (b) imaju manju brzinu od komete jer se od orbitalne brzine oduzimaju brzine ovih cestica koje one dobijaju prilikom napustanja komete. To cini da su njihove putanje manje, imaju manju poluosu, te u perihel stizu pre komete. Tako se desava da brze cestice stizu na cilj posle sporijih, a sporije pre brzih.
kretanje meteora Kad posmatramo meteore vidimo da se oni krecu na sve strane, ali svi oni idu zapravo paralelno i svi izviru iz jedne tacke na nebu. To je kao kad gledate tracnice na pruzi: ka vama one se sire, a u daljini se skupljaju u jednu tacku iako su zapravo paralelne. Ako u mislima produzite unazad tragove meteora videcete na nebu tacku iz koje Leonidi izviru. To je njihov radijant, nlazi se u Lavu, negde u srpu (ili obrnutom ?). Leonidi su vrlo brzi meteori, najbrzi medju svim meteorskim pljuskovima. Kometa Tempel-Tuttle se krece retrogradno, suprotno od smera kretanja Zemlje, pa njene krhotine idu istim putem i istim smerom. Zbog toga se meteoroidi gotovo ceono sudaraju sa Zemljom. Brzina komete i njenih cestica je oko 42 km/s, a brzina Zemlje blizu 30 km/s i zbog suprotnih smerova kretanja te dve brzine se sabiraju te Leonidi ulecu u nasu atmosferu brzinom od oko 71 km/s (oko 255 000 kilmetara na sat). To je gotovo maksimalna brzina koju neko telo u Suncevom sistemu moze da razvije. Zbog ovako velike brzine Leonidi burno sagorevaju u atmosferi Zemlje i proizvode dugacak trag koji na nebu moze da ostane i vise minuta. Leonidi sagorevaju u beloj, zelenkastoj i plavicastoj boji. putanje Po svemu sudeci ne postoji samo jedan pojas krhotina duz putanje komete Tempe-Tuttle vec vise njih. A svaki od njih potice iz razlicitog perioda razgradnje komete (tj. svaki put kad kometa prodje pored Sunca napravi se novi pojas krhotina). Tako, kometa nam je zadnji put bila u poseti 28. februara 1998. ali Leonidi iz te, odn. ove godine ne poticu iz tog ciklusa razgradnje, vec od dve odnosno tri revolucije ranije.
Zadnji put kometa Tempel-Tuttle je bila u nasim krajevima februara prosle godina. Na crtezima dole vidi se ovaj njen prolaz (svetlo plava tacka) i zatim momenti kada je Zemlja (tamno plava tacka) u roju Leonida, prosle i ove godine.
|
