Suncev sistem

Kao sto svi citaoci AM-a znaju, astronomija je jedna od najstarijih nauka na svetu, uopste. Jos od pojave prvog pisma, nebeskim telima su se davala imena uglavnom iz raznih mitova i legendi, sve u zavisnosti od naroda koji su ta nebeska tela izucavali. Danas, privilegiju da daje imena novootkrivenim nebeskim telima, ima Medjunarodna astronomska unija (IAU - International Astronomical Union) koja se striktno drzi astronomske tradicije da novootkrivena tela dobijaju imena iz grcke i rim

ske mitologije. Uz niz izuzetaka:o). Ponekad novootkriveni objekat dobija ime po svom pronalazacu. To je gotovo pravilo kad se radi o kometama.

planete

Novootkrivene planete u Suncevom sistemu dobijaju imena sto je moguce pre. Dobro, neko ce reci da su sve planete vec davno dobile svoja imena, ali u tamnim i dalekim dubinama Suncevog sistema mozda ima jos planeta za koje ni ne znamo da postoje. Posebno, jos nereseno, pitanje su nazivi onih silnih ekstrasolarnih planeta koje samo cekaju da budu otkrivene. Jer kako se tehnologija za otkrivanje extrasolarnih planeta razvija sve brze i brze, dobijacemo sve veci broj novih planeta, kojima cemo morati da nedjemo pogodno ime.

sateliti

Novi sateliti u nasem sistemu se sve cesce otkrivaju. Gotovo, svakih nekoliko meseci pronadje se po nekoliko satelita, najcesce oko Urana, Neptuna, Jupitera i Saturna. Jos 1989. kada je Voyager 2 otkrio gomilu novih satelita Neptuna, niko nije imao ideju kako da ih nazovu, pa su privremeno nazvani S/1989 N 1, S/1989 N 2, itd. Naravno, pravo da predlozi ime ima onaj koji je otkrio dato telo, ali i on(a) treba da se drzi tradicije te da predlaze imena iz grcke i rimske mitologije.

Medjutim, ima tu jedna zbunjujuca stvar. Uranovi sateliti ne nose imena junaka grcke ili rimske mitologije vec imena likova iz nekih, uglavnom Sekspirovih dela.

asteroidi

Novootkriveni asteroidi prvo dobijaju posebne, privremene, oznake, koje daje Centar za male planete (Minor Planet Center). Ove oznake sadrze sifrovan datum otkrica male planete. Kasnije se objektu dodeljuje i stalno ime koje po pravilu predlaze pronalazac. Asteroidi mogu da dobiju ime neke poznate osobe, pa tako nekoliko asteorida nose imena poznatih muzicara. Opet, krajnju odluku o nazivu asteroida donosi Medjunarodna astronomska unija.

Primer za privremeni naziv novog asteroida je recimo 1982 DB. Prvi broj oznacava godinu otkrica, u ovom slucaju to je 1982. godina. Zatim, prvo slovo (u ovom slucaju D), ukazuje na polovinu meseca u kojoj je asteroid pronadjen (slovo A se odnosi na prvu polovinu januara, slovo B na drugu polovinu januara, slovo C ukazuje na prvu polovinu februara itd.), a drugo slovo oznacava redosled otkrivenog asteroida. Dakle, ovaj asteorid je pronadjen 1982. godine, u drugoj polovini februara meseca, i to je drugi asteroid koji je pronadjen u u toj polovini februara.

Shema koja ukazuje na otkrica u polovinama svakog meseca :

           Slovo      Datum             Slovo       Datum

A      Jan. 1-15             B       Jan. 16-31

C      Feb. 1-15             D       Feb. 16-29

E      Mar. 1-15             F       Mar. 16-31

G      Apr. 1-15             H       Apr. 16-30

J      Maj  1-15             K       Maj  16-31

L      Jun  1-15             M       Jun  16-30

N      Juli 1-15             O       Juli 16-31

P      Avg. 1-15             Q       Avg. 16-31

R      Sept.1-15             S       Sept.16-30

T      Okt. 1-15             U       Okt. 16-31

V      Nov. 1-15             W       Nov. 16-30

X      Dec. 1-15             Y       Dec. 16-31

Slova I i Z su izostavljena i nisu u upotrebi

Slova koja oznacavaju redosled otkrica u datom periodu

 A = 1     B = 2     C = 3     D = 4     E = 5

 F = 6     G = 7     H = 8     J = 9     K = 10

 L = 11    M = 12    N = 13    O = 14    P = 15

 Q = 16    R = 17    S = 18    T = 19    U = 20

 V = 21    W = 22    X = 23    Y = 24    Z = 25

Slovo I je izostavljeno jer nije u upotrebi

Ako kojim slucajem dodje do izuzetno velikog broja otkrica tokom jedne polovine meseca, vise od 25, u tom slucaju se oznaci asteroida dodaje broj ?1? iza drugog slova. Ako se  otkrije vise od 50 objekata, na kraj drugog slova se dodaje broj ?2?. Otkricima koja prate brojeve od 76 do 100  se na kraj drugog slova dodaje broj 3 itd.

Najjednostavniji primeri otkrica u odredjenoj polovini meseca su: 1995 SA, 1995 SB, ..., 1995 SY, 1995 SZ, 1995 SA1, ..., 1995 SZ1, 1995 SA2, ..., 1995 SZ9, 1995 SA10, itd.

komete

Komete su u proslosti dobijale prilicno jednostavne oznake, koje su bile sastavljene od godine otkrica komete i jednog slova koje je oznacavalo koja je to kometa po redu u datoj godini. Najlaksi  primer za jednu takvu kometu je, recimo, kometa 1994a (1994 je godina kada je kometa otkrivena, a slovo ?a? oznacava da je to bila prva kometa koja je otkrivena u 1994. godini). Sto se tice pronalazaca, ako ih ima vise, do tri, onda se njihova imena dodaju povezano pored godine otkrica. (Npr. West-Kohoutek-Ikemura).

Ali, 1995. godine na scenu dolazi novi sistem oznacavanja novootkrivenih kometa koji ima nekoliko tacaka u vezi imenovanja, a to su :

1. Novi sistem imenovanja kometa je slican sistemu za imenovanje novootkrivenih malih planeta. Prva kometa koja je otkrivena 1995. godine u prvoj polovini januara se oznacava kao 1995A1, druga kometa koja je otkrivena u prvoj polovini januara 1995. godine je oznacena 1995A2 itd.
2. Mora postojati oznaka za vrstu novootkrivene komete: ako je u slucaju periodicna kometa, oznaka je slovo P; slovo C se koristi za komete sa dugim periodom; za komete koje su ?umrle? se dodaje slovo D; za "sumnjive" komete za koje nije sigurno da to jesu se dodaje slovo X.
3. Generalno, komete nastavljaju da dobijaju imena po svojim pronalazacima.
4. Sve prijave za novootkrivene komete se daju CBAT-u (Centralni biro za astronomske poruke). Sto se tice brojeva kometa, oni su samo privremeni i njih daje Centar za male planete.
5. Ako neko ?otkrije? periodicnu kometu za koju se vec zna, njeno ime ostaje takvo kakvo je, ne menja se.

Komete koje su otkrivene pre uvodjenja novog sistema oznacavanja, dakle pre 1995. godine, dobijaju nova imena, po novom sistemu.

reljef

Imenovanje reljefa nebeskih objekata (Meseca, asteroida, Marsa, itd?)

Imenovanje reljefnih formi satelita, asteorida, planeta je u rukama Medjunarodne astronomske unije. U slucajevima ovakvog imenovanja moraju se postovati neka pravilaa a to su: reljefnim objektima ne smeju se davati imena zivih osoba (da biste dobili neki krater na recimo Mesecu morate prvo da umrete; hmm, cudno  jelda), zabranjeno je novootkrivenim povrsinama davati imena religioznih licnosti, politicara i filozofa koji su ziveli u poslednjih 200 godina (Mozda je to i bolje, mozete zamisliti krater po imenu - Mira).

I ovo pravilo ima izuzetaka. Tako su npr. tri mala kratera na Mesecu dobila imena po clanovima posade Apola 11: Armstrong, Aldrin i Collins, iako se radilo o zivim licima.

jos nesto o imenovanju malih planeta

Nakon izvesnog vremena male planete dobijaju stalne nazive. Stalni naziv se sastoji od rednog broja planetoida i od imena, recimo 1 Ceres je prvi otkriveni asteroid, 2 Pallas je drugi itd. Otkrivac male planete ima pravo da da predlog sto se tice imena, a Medjunarodna astronomska unija ce o tome da razmisli. Sto se tice kupovine imena malih planeta (jer se ponekad u stranim novimana mogu naci i te ponude), nemojte ni da pomisljate na to, pa cak i da ste Bil Gejts (mada sad ni za njega nisam siguran, jer ima toliko para da moze da otkupi samu Zemlju). E sad, ako vi ili ja imamo da predlozimo ime za neku malu planetu, najbolje resenje je da idemo da je otkrijemo! Drugacije ne moze.

Davanje imena malim planetama je veoma dug i mukotrpan proces koji moze potrajati i decenijama. Novootkriveni objekat se posmatra najmanje dva puta kako bi se sto tacnije utvrdila njegova orbita i onda otkrivac salje poruku Medjunarodnoj astronomskoj uniji sa podacima o otkricu. Ako je to stvarno nov objekat na nebu pronalazac je zakoracio u istoriju slavnih.

[jul 2001]

vrh