| otkrice
Na snimcima Plutona
nacinjenim tokom aprila i maja 1978. Dzejms Kristi (James W. Christy) je
uocio da Pluton ima ne loptasti nego razvucen oblik, kao da postoji neko
ispupcenje na planeti i to ispupcenje koje se krece. Snimci iz 1965,
1970. i 1971. su takodje potvrdili ovo zapazanje i 22. juna 1978. Kristi
je zakljucio da takav oblik ove planete dolazi zbog manjeg tela u
neposrednoj blizini Plutona. Intenzivna proucavanja koja su zatim
usledila zavrsena su potvrdom da Pluton ima svog pratioca. Satelit je
dobio privremeni naziv P-1, a Kristi je predlozio ime
Haron, sto je
kasnije i prihvaceno
Otkrice Harona je
omogucilo dobijanje novih, preciznijih podataka o samom revolucija Haronova revolucija oko Plutona jednaka je Plutonovoj rotaciji zbog cega Pluton i njegov satelita pokazuju jedan drugom uvek istu svoju stranu. Sa mesta sa koga se vidi Haron nikad ne izlazi ni ne zalazi.
struktura Unutrasnjost Harona je sacinjena od mesavine leda i stena, dok je povrsina ovog satelita prekrivena vodenim ledom. nastanak Postoji pretpostavka da je Haron nastao na slican nacini kao i Mesec - udarom velikog tela o Pluton sto je u okolni prostor izbacilo velike kolicine materijala od kojih je zatim nastalo novo telo.
|
Plutonu. Pre
svega ispostavilo se da su masa i precnik Plutona manji nego sto se do
tada racunalo, jer su se prethodni racuni zasnivali na podacima koji su
dobijeni od oba tela. Iz brzine Haronove revolucije oko Plutona sad se
mogla prciznije izracunati masa planete.
velicina
Ako
se gleda odnos velicine satelita prema maticnoj planeti Haron je
ubedljivo najveci mesec u Suncevom sistemu. Zbog takve ogromne
(relativne) velicine astronomi cesto ova dva tela nazivaju dvojnom
planetom. U skladu sa tim je i utcaj Harona na svoju planetu, te se
centar gravitacije ova dva tela nalazi izvan Plutona ka Haronu i to za
nesto vise od jednog precnika samog Plutona.