Ako je Chappeovo putovanje u Sibir scenario za dramski film, onda bi putovanje Guillaume Le Gentilea (puno ime mu je: Guillaume-Joseph-Hyacinte-Jean Baptiste le Gentil de la Galasiere, 11.9.1725 - 22.10.1792.) do Indijskog okeana bila komedija satkana od loše sreće, mnogih grešaka i promašaja.

Le Genitleova ekspedicija je najverovatnije najduža astronomska ekspedicija u istoriji. U stvarnosti, veoma je moguće da, izuzimajući neka buduća međuplanetarna putovanja, verovatno nikada neće ni biti ekspedicije jednake po dužini i surovosti ovoj ekspediciji čiji je cilj bio osmatranje dva traznita.

Le Gentil je bio mladi član Francuske akademije, kada je krenuo iz Pariza 26. marta 1760. godine put Pondicherry-a, mesta na istočnoj obali Indije, punih 14 meseci pre traznita. Le Gentile je imao nameru da obiđe oko južnog dela Afrike, Rta Dobre nade, do Isle de France (danasnji Mauricijus), gde je planirano da se ukrca na drugi brod za Indiju. Tada nije ni sanjao koliko će postati "prisan" sa ostrvom Isle de France.

Na to ostrvo je stigao jula 1760. godine nakon četvoromesečnog putovanja. Tu je saznao da je rat između Britanaca i Francuza kod Pondicherrya buknuo svom snagom i da brodovi više ne plove ka tom mestu. Zbog toga je morao čekati. Nakon šest meseci čekanja već kada je odlučio da odustane od puta u Indiju i pridruži se Pingreu u Roderigue, jedna francuska fregata je uplovila u luku 19-og februara 1761. godine, a krajnji cilj joj je bila istočna obala Indije.

Lokalni zvaničnici su uveravali le Gentilea da će uprkos monsunskim vetrovima, fregata lako stići do obale Indije u roku od dva meseca, što je ostavljalo dovoljno vremena za pripreme do samog osmatranja. I Le Gentil je odlučio da pokuša.

Po isplovljavanju iz luke Isle de France, brod se zaista kretao zadovoljavajuće brzo, ali ih je ubrzo dobar vetar napustio tako da su bili oduvani sa kursa ka Indiji. Le Gentile je zapisao u svoj dnevnik:" Mi smo tokom pet nedelja lutali morima oko Afrike, pored obale Ajana i u Arapskim morima". Lutali svuda osim u pravcu odredišta.

Konačno, 24-og maja stigli su do domašaja Mahe, grada na zapadnoj obali Indije, koji se nalazi tačno nasuprot Pondicherrya. Ovde su dobili vesti od drugog broda da su Englezi osvojili Pondicherry. Za le Gentilea je bilo veliko razočarenje kada je kapetan broda odlučio da se vrati nazad na Isle de France. Naravno, na dan tranzita, 6-og juna, le Gentile se nalazio na brodu u sred Indijskog okeana. Po dužnosti je izvršio osmatranje tranzita sa palube broda u pokretu izmerivši prethodno longitudu i latitudu, ali je dobro znao da su njegove informacije potpuno beskorisne.

Ali umesto dugog puta nazad u Francusku, Le Gentile je odlučio da izvrši neka korisna naučna istraživanja u ovoj oblasti. Zapisao je: "odlučio sam da ne napustam Indijski okean do sledećeg tranzita 1769. godine, i da za to vreme izvršim sva osmatranja koja mogu u oblasti geografije, prirodne istorije, fizike, astronomije, navigacije, vetrova i plime". Očigledno da su naučnici 18-og veka imali mnogo šire interesovanje i znanje nego današnji naučnici.

Nakon nekoliko godina rada u ovim naučnim oblastima, le Gentile je započeo da razmišlja o sledećem tranzitu. Po njegovim merenjima, najbolje mesto za osmatranje tranzita trebalo je da bude Manila na Filipinima. Napisavši i poslavši pismo Francuskoj akademiji u kojem ih obaveštava o svojim planovima, Le Gentile kreće sa brodom ka Manili. Njegovo zadovoljstvo ponovnim pokretom je vidljivo u njegovom dnevniku: "Napokon sam naustio Isle de France, rešen da kažem zbogom zauvek tom ostrvu". Uskoro će shvatiti da lična rešenost ponekad nije dovoljna.

U Manili
Le Gentile je stigao u Manilu avgusta 1766. godine, odmah započevši sa pripremama. Iako se klima pokazala naklonjenom, Le Gentile je ubrzo uvideo da Španski guverner nije naklonjen Francuzima i da pored toga upravlja Manilom kao pravi tiranin. Le Gentileove sumnje prerastaju u ozbiljnu zabrinutost kada pismo Francuske akademije u kome ona le Gentilea predstavlja Španskom guverneru, ovaj odbacuje kao prevaru, tvrdeći da je 14 meseci premalo vremena za primanje odgovora na njegovo pismo upućeno Francuskoj akademiji. Dodatno pismo je ukazivalo da Pingre, koji se već nalazio u Parizu, misli da ce Pondicherry biti bolje mesto za osmatranje tranzita od Manile. Do tog vremena, Francuzi su ponovo osvojili Pondicherry, tako da je le Gentile odlučio da proba još jednom osmatranje Venerinog tranzita iz Indije, a ujedno i da postedi sebe od španskog guvernera. Nakon sevega, le Gentile je sebe već video kao iskusnog putnika: "Putovanje morem me više ništa ne košta, jer sam postao veoma familijaran sa ovim načinom putovanja".

Ponovo na putu
Le Gentile se ukrcao na portugalski brod i uskoro je bio ponovo na putu nazad ka Indiji do koje je stigao za samo 32 dana opisavši ovo putovanje kao jedno od najugodnijih.

Le Gentile je stigao u Pondicherry 27-og marta 1768. godine. Guverner grada mu je poželeo dobrodošlicu spremivši te iste večeri bogatu gozbu u njegovu čast. Izgledalo je da je Le Gentile doneo pravilnu odluku dolaskom ovde. Sledećeg dana guverner ga je pozvao da sam odabere mesto za svoju opservatoriju, gde le Gentile tom prilikom odabire delimično porušenu palatu (zahvaljujući Britancima), koja je pored oštećenja imala i veliku zalihu baruta u njenom podrumu.

Tokom sledećih meseci, Le Gentile je vreme provodio proučavajući indijsku astronomiju i lokalne običaje. Iz Pondicherrya, tranzit je trebao da bude vidljiv odmah nakon svanuća 4-og juna. Kako su vedra i čista majska jutra prolazila, nestrpljenje le Gentilea je postajalo sve veće. Noć pre tranzita je bila vedra i Le Gentile sa guvernerom osmatra Jupiterove satelite novim teleskopom koji su mu poslali sada prijateljski Britanci iz Madrasa.

Ali njegova dobra sreca nije mogla potrajati. Probudivši se oko 2 sata posle ponoći: "...zapanjen, video sam da je nebo svuda pokriveno oblacima, najviše na severu i severoistoku, i vladala je neka neobična mirnoća. Od toga trenutka sam osetio zlu kob, bacivši se na krevet bez mogućnosti da sklopim oči".

Od tada njegov dnevnik sadrži dugi deo koji bi bio poznat svakome ko pokušava da osmatra određen astronomski događaj. Menjajući pravac od nade ka strahu i obrnuto, nadajući se da bi iznanadna promena vetra mogla rasterati oblake, Le Gentile je gledao kako vreme postaje sve gore. Čudni naleti vetra su gusto gomilali oblake potpuno zaklanjajući Sunce na izlasku.

Kada se traznit završio, vetar se iznenadno smirio i oblaci su se ubrzo razišli, dopuštajući Suncu da briljantno sija tokom ostatka dana.

Le Gentile je bio zapanjen svojom lošom srećom: "..Ovo je sudbina koja povremeno očekuje astronome. Prešao sam više od 10.000 liga (preko 50.000 km), krstareći preko ogromne morske površine, proterujući sam sebe iz svoje domovine, samo da bih bio svedok fatalnih oblaka koji su došli i postavili se ispred Sunca u preciznom momentu mojih osmatranja, lišavajući me nagrade zbog mojih bolova i mog zamora..... Bio sam nesposoban da se oporavim od zaprepašćenosti, i imao sam teškoća da shvatim da je tranzit Venere prošao.... Bio sam više od dve nedelje beskrajno snužden i skoro da nisam imao hrabrosti da uzmem olovku i nastavim ovaj moj dnevnik. Olovka mi je nekoliko puta ispala iz ruke kada je došao momenat da izvestim Francusku o sudbini mojih operacija...".

Da bi stvar bila jos gora, le Gentile je ubrzo saznao da je tokom tranzita nebo iznad Manile bilo čisto i bez oblaka.

Nakon toga, le Gentile nije želeo ništa drugo sem da se vrati nazad u Paris. Ali u le Gentileovom svetu to je bilo mnogo lakše reći nego izvesti. Njegov odlazak iz Pondicherrya je odložen zbog dezinterije i groznice koja ga je napala. Napokon napustivši Pondicherry marta 1770. godine i još uvek bolestan, Le Gentile je stigao samo do svog bivšeg doma, Isle de France, gde je odlučio da ostane osetivši se previše bolesnim za nastavak puta. Tokom boravka ovde, Le Gentile je još više bio utučen zbog smrti svog prijatelja i astronoma Verona, koga je inače sreo u Indiji, a koji je prošao isto kao i le Gentile, našavši se na brodu usred okeana tokom traznita 1761. godine.

Jula meseca, Le gentile se napokon osećao sposobnim da nastavi put i još više da napusti Isle de France. Ali brod je bio spreman za nastavak putovanja tek u novembru. Nakon dve nedelje na moru, brod je upao u strašnu oluju, koja mu je delimično pocepala jedra. Nesposoban da nastavi putovanje, brod se vratio nazad u Isla de France. Kao da povratak na to ostrvo nije bio dovoljan, Le Gentile je tu primio novosti da njegovi naslednici šire priču o njegovoj smrti, i da je jedina stvar koja ih zadržava od preuzimanja njegovog poseda, njegova umrlica.

Le Gentile je ponovo napustio ostrvo 31-og marta 1771. godine na španskom brodu. Na samom špicu juzne Afrike, oko Rta Dobre Nade, brod je upao u ogromnu oluju tokom koje je Le Gentile zapisao u svoj dnevnik: " Moja najveća briga u sred svih ovih oluja je strah od ponovnog nasilnog povratka na Isle de Frnce".

Ali španski mornari su bili iskusni i brod je napokon uplovio u Cadiz u Spaniji 1-og avgusta 1771. godine. Le Gentile je kao i Pingre pre njega završio putovanje kočijom, prešavši Pirinije 8-og oktobra 1771. godine.

Njegovo putovanje je trajalo 11 godina, 6 meseci i 13 dana.

Po povratku u Paris, le Gentile nije bio u potpunosti srećan. Odmah po povratku je imao dugotrajni sudski proces da povrati deo imanja koje je izgubio usled nepažnje upravnika, a takođe je izgubio i svoje mesto u Francuskoj akademiji - u čije je ime i otišao na putovanje.

Sa pozitivne strane, stekao je neko zadovoljenje "od ljudi koji su ga prepoznali i bili srećni videvši ga živog". Le Gentile se zatim oženio, dobio ćerku i nastavio miran život pišući memoare. Umro je 1792. godine, samo par meseci pre početka francuske revolucije.

Izgleda da je za tranzit 1769. godine svako prošao bolje od Le Gentilea. Mason i Dixon koji su imali nesrećan početak svoje ekspedicije pre osam godina, ovog puta su ostali bliže kući. Za tranzit 1769. godine oni su se razišli. Mason je otišao u Irsku, dok je Dixon otišao na sever Evrope gde su obojica osmatrali tranzit bez iakavih problema.

 U sledećem broju:

BRITANSKE EKSPEDICIJE 18-OG VEKA:

<  | 1 2 3 4  5 6 | WILLIAM WALES EKSPEDICIJA DO HUDSON ZALIVA