Za Kraljevsko društvo, Venerin tranzit 1769. godine se perfektno uklopio u njihove planove istraživanja južnog Pacifika.

Alexander Dalrymple, je pored ostalih naučnika Kraljevskog društva, bio siguran da se tamo krije jedan kontinent, "Terra Australis Incognita", odnosno "Nepoznata južna zemlja". Ideja o takvom mestu je kružila u mislima naučnika još od vremena Ptolemeja koji ju je i ucrtao na mapi u svom radu "Geografija".

Ali istraživačka ekspedicija, čiji bi cilj bio osvajanje novootkrivenih zemalja u ime Britanije zasigurno bi bila sumnjiva drugim evropskim, osvajački naklonjenim državama i tranzit Venere je bio perfektan izgovor.

Kraljevsko društvo je ponosno objavilo da će tranzit imati pozitivne rezultate na navigaciju, iako je dobro znalo da veličina Sunčevog sistema nema ničega zajedničkog sa slanjem broda na put oko sveta. Društvo je zatim poslalo jedno patriotsko pismo kralju George III, o važnosti ovog osmatranja, nakon čega im je kralj dodelio traženih 4.000 funti (današnjih 300.000 funti).

Kraljevska mornarica se složila da pozajmi brod za ekspediciju, ali je odbila da njime komanduje civil. U isto vreme Dalrymple odbija da bude samo putnik tokom ekspedicije i potpuno se povlači iz nje. Nastupilo je grozničavo traganje za pogodnim kapetanom broda i, konačno, mornarica je našla čoveka koji je izradio mapu Zaliva Svetog Lorenca i koji je izvršio osmatranje Sunčevog pomračenja iz Kanade u ime Kraljevskog društva. Ime tog coveka je bilo James Cook (1728-1779).

Mornarica je ma kraju ipak bila pomalo osramoćena jer Kuk nije imao čin oficira. Da li je moguće da cela britanska mornarica nije imala ni jednog oficira koji poznaje astronomiju i koji bi mogao da predvodi ekspediciju u nepoznata mora. Pa, očigledno da je moguće. Zbog toga Kuk je bio unapredjen u čin poručnika, a ne kapetana. Kapetanski čin je dobio mnogo kasnije. I takođe mu dodeljna komanda nad brodom "HMS Endeavour".

Zvanični astronom na brodu je bio Charles Green, asistent Greenwich opservatorije i zet Williama Walesa, koji je bio sposoban da nađ longitude na moru samo na osnovu položaja Meseca i zvezda. Grin je i pre plovio ali kao pratnja Nevila Maskelynea tokom 1763-4. godina na Barbados, gde je testirao četvrti morski hronometar koji je izradio John Harrison, a koji je napokon rešio problem utvrdjivanja longitude na moru. Interesantno da je Endeavour, koji je isplovio avgusta 1768. godine, krenuo na put bez ovog hronometra, jer je instrumenat bio veoma skup.

Na brodu se nalazio još jedan naučnik, Joseph Banks, mladi aristokrat koji je posvetio život nauci, pogotovu botanici. Banks je putovao sa velikom brojem asistenata među kojima je bilo i dva slikara koji su pravili skice primeraka biljaka. Banks je kasnije postao predsednik Kraljevskog društva i dominantan naučnik u Engleskoj tokom 18-og veka.

Na moru, Grin je bio veoma ljut saznavši da ni jedan od oficira, uključujući i poručnika Kuka, ne zna metod lunarnog osmatranja za utvrđivanje longitude. Četiri godine je Kraljevska Greenwich opservatorija objavljival "Nautički Almanah", a koja je korist od toga, gunđao je Grin, kada oficiri ne znaju kako da izvrše tačna osmatranja. Pod uticajem Grina Kuk je ubrzo savladao metodu osmatranja.

Očigledno da je Kukova reputacija poznavanja precizne pozicije broda bila delimično zasluga Grina, koji je vršio lunarna osmatranja sa broda kada god je to mogao. Endeavour je plovio ka jugozapadu duž celog Atlantskog okeana tokom četiri meseca, pokušavajući četiri puta da prođe buran prolaz Le Mare na špicu Tierra del Fuego. Napokon je prošao Cape Horn 25-og januara 1769. godine.

Jedan od ciljeva za ovu ekspediciju je bilo i nalazenje "Terra Australis", tako da je Kuk zaplovio u pravcu severozapada u suprotnom pravcu od morskih strujanja i vetrova. Ali, dani su prolazili a nepoznati kontinent se nije pojavljivao.

U svom dnevniku, Banks je uzeo ulogu kabinetskog filoyofa kao Dalrymple te je zapisao: "Svakako da je neko zadovoljstvo naći se u poziciji da pokažeš da je netačno ono što ne postoji u stvarnosti i postoji zapravo samo u mislima teoretičara, od kojih većina koja piše bilo sta o moru, u stvari nikada nije ni bila na moru. U suštini oni veruju da je svaki deo vode kojim brod nije plovio, u stvari kopno, iako imaju malo ili ništa što bi poduprlo njihova mišljenja, osim neodredjenih izveštaja".

Nakon sledeća tri meseca na otvorenom moru, napokon su se pojavile planine Tahitija i Endeavour je uplovio u Matavia zaliv 13-og aprila 1769. godine. Pre nego što su se iskrcali na obalu, Kuk je dao svojoj posadi listu pravila u cilju promovisanja dobrog odnosa sa stanovnicima ostrva. Na listi su se pored pravila o razvijanju odnosa sa lokalnim stanovništvom, nalazila i pravila o odgovornosti i trgovini. Zadnje pravilo na listi je strogo zabranjivalo razmenu: "..gvožđa, ili bilo čega što je načinjeno od gvožđa... za bilo šta drugo osim namirnica".

Ovo zadnje pravilo je bilo neophodno da bi se bukvalno zaštitio brod, a evo i zašto. Stanovnici Tahitija su kultura bez metala, tako da objekti od metala, kao ekseri, naučni instrumenti, i alat imaju neverovatno visoku vrednost. Po priči mornara sa broda "Dolphin", koji su pristigli u Britaniju neposredno pre isplovljavanja "Endeavura", žene Tahitija su predivne i bez zabrana. One bi spremno razmenile seksualne usluge za običan gvozdeni ekser, a ekser je osnovna stvar koja drži brod od drveta da se ne raspadne. Za mornare koji na moru provode mesece i godine, takva cena naravno, zaokuplja pažnju, da su spremni rastrgnuti brod na sastavne delove da bi nabavili sredstvo kojim se plaća ljubav. Kuk naravno, nije hteo da reskira dalji tok ekspedicije zbog ovih zabava pa je stoga i preduzeo potrebne korake u cilju zaštite broda.

Ubrzo nakon prispeća, Kuk i Grin su izvršili osmatranja Jupiterovih meseca za utvrđivanje longitude Tahitija. Nakon toga su započeli sa izradom opservatorije, koju su locirali na najsevernijem delu zaliva. Kako je osmatranje tranzita bio zvanični "glavni razlog" njegove ekspedicije, Kuk nije hteo da rizikuje nestanak instrumenata iz opservatorije zbog čega je postavio ogradu oko opservatorije.

Ipak, drugog maja, mesec dana pre tranzita, kada je doneo instrumente da ih instalira u završenu opservatoriju, ustanovio je da je kutija u kojoj se nalazi astronomski kvadrant, bila otvorena i prazna. Kuk se pitao gde je kvadrant, a sa obzirom da je kutija doneta sa broda na obalu samo jedan dan pre toga i odnesena pravo u Kukov šator, niko nije mogao da dokuči kako je kvadrant odatle nestao. Uobičajeno strpljiv i diplomata, Kuk je ovog puta bio van sebe od besa jer je instrumenat bio najvažniji elemenat za precizno osmatranje tranzita. Odmah zatim, Kuk je hermetički zatvorio zaliv da niko ne bi u kanuu umakao sa dragocenim instrumentom.

U međuvremenu, Grin i Banks, koji je već uspostavio neki odnos sa stanovnicima ostrva, su izvršili diskretnu istragu naišavši na "vruće tragove" nestalog instrumenta. Napokon su uspeli otkriti jedan deo kvadranta i ovog puta je Banks bio van sebe od besa, jer je bilo evidentno da je kradljivac rastavio instrument na sastavne delove, što je moglo dovesti do oštećenja, ili neotkrivanja svih delova. Ispred okupljenog stanovništva ostrva, Banks je izvadio svoja dva pištolja pokazavši njihovu ubojitu moć. Demonstracija je imala željenog efekta i kvadrant je vraćen deo po deo. Grin je potvrdio da manji delovi jos uvek nedostaju, ali da se instrumenat može i bez njih osposobiti za rad. Dva naučnika su se vratila sa poglavicom plemena koga su uhapsili, ali ga je Kuk odmah nakon toga oslobodio i nekoliko dana kasnije poklonio mu sekiru u znak izvinjenja.

Kako se dan tranzita sve više približavao, Grin i Kuk su obratili pažnju na vremenske prilike vršeći zadnje pripreme. Vreme je bilo čas oblačno čas sunčano već danima i obojica su bila veoma zabrinuta. Kuk je poslao malu grupu ljudi na obližnje ostrvo da bi povećao šanse uspešnog osmatranja. Srećom, 3-eg juna, Sunce je probilo jutarnju maglu i po Kukovim zapisaima: "...dan je bio kakav se samo poželeti može. Ceo dan na nebu nije bilo ni najmanjeg oblačka".

Sa početkom tranzita, tim je došao do značajnog otkrića: "Jasno smo videli atmosferu ili 'prašinast' omotač kako okružuje telo planete, koja je veoma poremetila vreme kontakta, pogotovu dva unutrašnja kontakta". Jedan pored drugoga uz svoje teleskope iste snage, Kuk i Grin su imali različita vremena tranzita, mnogo više nego što se očekivalo.

Razlog zbog čega je došlo do neslaganja je postao poznat kao "efekat crne kapi", i uprkos svim osmatranjima 1761. godine, ni Kuk ni Grin nisu očekivali da će videti ovaj efekat. Zbog Venerine atmosfere, kontakt sa Suncem nije bio jasan, već se činio kao kap ulja koja se nije potpuno odvojila od glavnine tečnosti, što je činilo precizno merenje vremena veoma teškim. I Kuk i Grin su odmah znali da će njihovi rezultati biti sumnjivi. Nakon tako dugog putovanja, Kuk je bio razočaran završetkom primarnog cilja cele ekspedicije.

Ali tokom toga dana je bilo još peripetija. Za vreme osmatranja tranzita, brodsko skladište je bilo obijeno i velika količina eksera je nestala iz njega, Očigledno da je tranzit zaokupio pažnju mnogih te su se uporedo sa njime mogle izvršiti i neke druge "lične" potrage.

Kuk se u suštini pravio slep na odnos između njegove posade i lokalnih žena, a sve zarad morala kod posade. Ipak krađu nije mogao da toleriše i kada je jedan od mornara tog istog dana uhvaćen sa izvesnom kolicinom eksera kod sebe, za kaznu je primio dvadesetak udaraca bičem.

Nakon tranzita je došlo vreme za kompletiranje misije. Tri meseca su prošla kako se Endeavour usidrio u zalivu i vreme je bilo da se krene dalje. Kuk je u vreme polaska skoro izgubio dva člana posade koja su pokušala da dezertiraju, ali je nakon ekstremnih mera koje je Kuk preduzeo, brod ipak isplovio 13-og jula 1769. godine sa celokupnom posadom na broju. Kuk je zadržao na brodu i lokalnog poglavicu i sveštenika po imenu Tupia, nad kojim je Banks preuzeo starateljstvo po povratku u Englesku, rezonujući aristokratski da će ga zadržati iz radoznalosti na isti način kojim njegove komsije drže lavove i tigrove. Tupia se pak pokazao kao koristan ambasador dok je Endeavour istraživao obližnja ostrva.

Našavši se ponovo na otvorenom moru, Endeavour je trebao sada da započne potragu za nepoznatim kontinentom i u vezi toga su postojale i zapečaćene instrukcije iz admiraliteta, koje je sada Kuk otvorio. Po instrukcijama, nakon Tahitija su trebali da zaplove južno do 40-te latitude i zatim zapadno sve dok ne naiđu ili na nepoznati kontinenat ili na Novi Zeland.

Kao i William Wales i Joseph Dymond na njihovom putu kući, i Kuk je zajedno sa članovima posade i naučnicima posmatrao veliku kometu iz 1769. godine. Kuk je zapisao da se njen rep pružao neverovatnih 42 stepena preko neba. Tupia je kometu doživeo kao vesnika rata plašeđi se invazije sa obližnjih ostrva na njegov narod.

Nakon nekoliko nedelja plovidbe uzbuđenje je dostiglo vrhunac kada je osmotrena zemlja. Da li je ovo nepoznati kontinenat? Odgovor je: "Nije". Ekspedicija je stigla do obale Novog Zelanda i sa time je Endeavour uklonio nepoznati kontinenat sa još jednog velikog dela nekartografisanog okeana.

Grin i Kuk su 9-og novembra osmatrali tranzit Merkura sa Novog Zelanda i to iskoristili za izračunavanje njihove longitude. Endeavour je proveo četiri meseca izrađujući kartu Novog Zelanda nakon čega je Kuk okrenuo brod ka zapadu i obalama Australije, gde je ne jednom već dva puta oštetio brod na koralnim sprudovima. Brod je uspeo da se dovuče sve do najveće obližnje luke, Batavia (današnja Džakarta, Indonezija) gde je opravljen.

Obraćajući veliku pažnju na zalihe sveže vode i hrane kad je god to bilo moguće, Kuk je ućinio više od bilo kog komadanta pre njega na očuvanju zdravlja posade, zadržavajući prljavštinu i skorbut izvan broda. I pored toga on nije moga da se bori sa bolestima dobijenim pri poseti Bataviji, malarijom i dizenterijom. Tokom zadržavanja u ovoj luci u trajanju od jednog meseca, sedam članova posade je umrlo od ovih bolesti, dok su još 23 člana posade umrli na putu preko Indijskog okeana do Cape Towna u južnoj Africi, gde je brod uplovio 14-og marta 1771. godine. Medju umrlima je bio i Čarls Grin, koji se borio sa zdravstvenim problemima tokom mnogih meseci na moru.

Aprila 29-og Kuk je zabeležio u svoj brodski dnevnik sledeći komentar: "Sada sam oplovio zemaljsku kuglu u zapadnom pravcu".

Dva meseca kasnije, 13-og jula 1771. godine, nakon tri godine od početka putovanja, Endeavour se vratio u Englesku. Po povratku, Banks je započeo svoju veliku turneju po salonima Londona, svima pričajući o svojim botaničkim otkrićima. Novine su pisale o putovanju kao o Banksovoj ličnoj ekspediciji, jedva spominjući Kuka i mnoge od njegovih navigacionih trijumfa.

***

 U sledećem broju:

ZAKLJUČAK O EKSPEDICIJAMA 18-OG VEKA