|
U mom slučaju, posmatranje tranzita Venere imalo je veoma zanimljiv tok. Naime, počelo je dvostruko loše, u tom smislu da na početku godine u svoj rokovnik nisam upisao ovaj značajan astronomski datum, tako da se po Marfijevom zakonu, baš u ovaj dan "udenula" neizbežna poslovna obaveza da odem u Beograd u prepodnevnim satima. Kao utehu, planirao sam da pogledam barem početak tranzita, međutim, da nevolja bude veća, nisam obratio pažnju da je termin početka i završetka ovog događaja, dat u svetskom vremenu, tako da sam jutros (08.6.2004 godine, već oko 4.30 razmestao teleskop i prateću opremu (stolicu) po obližnjem poljančetu. Sve je bilo spremno već oko 5.00 pa sam poslao SMS svom prijatelju Behaudinu o tome da sam na "polozaju". Da nešto nije u redu, shvatio sam u 5.15 kada je trebalo po mom pogresnom uverenju da dođe do prvog kontakta Venere sa diskom Sunca. Znajući da je sa Venerom sve OK, shvatio sam u čemu je problem (usput sam probudio i Sašu Zorkica da proverim tačan termin tranzita). U prvi mah sam bio očajan shvativši da se vreme tranzita poklapa sa mojim putem u Beograd, ali mi je ubrzo pala na um spasonosna ideja, da na put ponesem dvogled i da pokušam iz autobusa a kasnije i na ulicama Beograda, uhvatiti projektovani lik Sunca i Venere. I stvar je uspela, jer sam već oko 7.25 po lokalnom vremenu, na mostu kod Beške, kroz prozor autobusa, i pored nenormalnog "truckanja i klackanja" uspeo da projektujem lik Sunca na papir i na njemu uočim tačkicu - Veneru. Autobus je bio poluprazan , i niko nije primetio moje čudno ponašanje. Po dolasku u Beograd, isto sam ponovio na Brankovom mostu, uz radoznale poglede prolaznika, međutim niko se nije zaustavio da vidi čime se ja to bavim. Usput me je kontaktirao i Janko iz Palanke, uz priču da je i kod njega vreme idealno i da sa uživanjem posmatra ovu pojavu. Najinteresantnije je bilo pri uslasku u Trgovinski Sud u Beogradu, (kad je detektor zapijukao …) uglavnom, strazari su bili zapanjeni kad su u mojoj torbi ugledali dvogled, ali kad sam im objasnio u koju svrhu sam ga poneo, nisu mi pravili problema, jer je jedan od njih iz novina bio obavešten o tranzitu… Ponudio sam da im demonstriram tranzit projektovanjem lika kroz dvogled, međutim, nisu smeli da napuštaju svoja radna mesta (koja su u senci). Pri povratku, na opisani način posmatrao sam ovu pojavu i na autobuskoj stanici u Beogradu, uz ljubopitljive poglede nekoliko ljudi, koji su verovatno držali da sam "otkačio" pa me niko nije pitao šta je razlog mom neobičnom baratanju dvogledom. U Novi Sad sam stigao oko 12 sati po lokalnom vremenu, taman dovoljno, da sam kraj tranzita odgledam kroz moj teleskop u društvu nekoliko drugara koji su me nestrpljivo čekali da dođem. Utisak je stvarno bio veličanstven, i ono što sam odmah zapazio, disk Venere je bio daleko veći, i impresivniji od Merkurovog (posmatran prošle godine), a uočio sam da su se videle samo dve sitne pege u centru Sunčevog diska. Iako sam na opisani način samo delimično stigao da uživam u veličanstvenosti ove pojave, ipak sam veoma zadovoljan, jer sam se ipak solidno snašao u gotovo bezizlaznoj situaciji, iz očajavajućih okolnosti izvukao maksimum i priuštio sebi astronomski doživljaj koji se pamti. To, što sam zbog svoje nepromišljenosti probudio pre vremena dvojicu prijatelja (Behaudina, i Sašu) smatram "kolateralnom štetom" za koju mi imenovani sigurno neće zameriti. Vedro nebo… Novi Sad, 08.6.2004 (jun 2004.)
|
