Sta je to planeta?

Planeta je nebesko telo koje se
(a) nalazi u orbiti oko Sunca,
(b) ima dovoljnu masu da sopstvenom gravitacijom nadvlada dejstvo sila krutog tela – što pretpostavlja hidrostatički ravnotežni oblik (približno okrugao), i
(c) koje je raščistilo okolinu duž svoje orbite.

Masa svih planeta zajedno cini 0.135% mase Suncevog sistema.                  

[Koliko ste teski na drugim planetama
Tezina zavisi od gravitacije tela na kome tezinu merite, a ova opet zavisi od mase tela. Prema tome vi necete biti jednako teski i na Mesecu i na Jupiteru]

Podele planeta

• Po svom polozaju planete se dele na unutrasnje i spoljne, a kao granica uzima se glavni asteroidni pojas koji se nalazi izmedju Marsa i Jupitera. Prema tome unutrasnje (engl. inner) planete su: Merkur, Venera, Zemlja i Mars, a spoljne (engl. outer): Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton.

Ponekad se unutrasnjim planetama (engl. inferior) zovu one koje su blize Suncu od Zemlje (Merkur i Venera), tj. tada je granicnik za ovu podelu putanja Zemlje. Ostale planete od Marsa do Plutona su spoljne (engl. superior).

• Prema strukturi planete se dele na terestricke i jovijanske. Teresrticke (terra = lat. zemlja) planete imaju cvrstu, stenovitu povrsinu, relativno su velike gustine, sporo se rotiraju, nemaju prsten i imaju malo satelita ili ih uopste nemaju (Merkur, Venera). U njih spadaju sve unutrasnje planete: Merkur, Venera, Zemlja i Mars. Od ovih Venera, Zemlja i Mars imaju atmosferu, dok je Merkur prakticno nema - tj. ona je veoma razredjena tako da o njoj i ne mozemo govoriti u ovom nasem, zemaljskom smislu. 

Jovijanske planete su slicne Jupiteru. To su gasni giganti sastavljeni uglavnom od vodonika i helijuma, male su gustine, imaju brzu rotaciju, prstenove i puno satelita i  verovatno malo cvrsto jezgro. To su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. 

Pluton se ne uklapa dobro ni u jednu grupu planeta i mogao bi da predstavlj i zasebnu kategoriju. To je ledena planeta sa izduzenom putanjom.

Velicine

Veca slika 15 Kb

• Po velicini dele se na male (ne treba ih brkati sa malim planetama, tj. sa planetoidima): Merkur, Venera, Zemlja, Mars i Pluton i njihovi precnici ne prelaze 13000 km. Gigantske planete su Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Njihovi precnici prelaze 48000 km. 

• Postoji i istorijska podela po kojoj u klasicne planete spadaju sve one koje su poznate od preistorijskih vremena i koje se vide i golim okom. To su Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn. Moglo bi smo reci i da su to prave planete posto su im to ime, planete, dali Heleni. U anticnko doba nije bila poznata priroda ovih tela i uocavalo se jedino njihovo brzo kretanje u odnosu na zvezde, pa otuda i potice naziv planete sto je znacilo lutajuca zvezda. Moderne planete su one koje su otkrivene u novije doba i koje se vide jedino pomocu teleskopa. To su Uran, Neptun i Pluton. Uran je otkrio W. Hersel 1781, Neptun J. G. Gale 1846, a Pluton K. Tomba 1930.

Orbite

Zuta boja oznacava  ekliptiku, plava putanju  Plutona, a crvena  putanje ostalih planeta

Orbite planeta su elipticne sa Suncem u jednom fokusu. Medjutim ekscentricitet planetarnih putanja je veoma mali te su putanje gotovo kruzne. Izuzetak predstavaljaju Merkur i Pluton cije su putanje u odnosu na putanje drugih planeta naglaseno elipticne.  Nagib putanja prema ekliptici su takodje vrlo slicni, sa izuzetkom Plutona. 

Sve orbite gotovo da leze u ravni ekliptike - njihovi nagibi su do 7°. Izuzetak je opet Pluton cija putanja prema ekliptici ima nagib od 17,15°.

                     
Orbite

Od Merkura do Jupitera. U tabeli su brojevima oznacene orbite planeta i vreme u minutima koje je potrebno svetlosnom zraku sa Sunca da stigne do odnosne planete. Planeta     minuta 1. Merkur     3,21 2. Venera     6,01 3. Zemlja     8,31 4. Mars      12,67 5. Jupiter   43,27 Bela strelica pokazuje smer kretanja planeta posmatrano iznad severnog Suncevog pola (to je smer suprotno od kretanja kazaljke na satu).

Orbite od Jupitera do Plutona, u tebeli oznacene rednim brojevima. Vreme svetlosnom zraku koje je potrebno da od Sunca stigne do date planete dato je u satima. Planeta     sati 5. Jupiter    0,72 6. Saturn     1,32 7. Uran       2,66 8. Neptun     4,17 9. Pluton     5,48 Bela strelica pokazuje smer kretanja planeta posmatrano iznad severnog Suncevog pola (to je smer suprotno od kretanja kazaljke na satu).

[Koliko traje godina na drugim planetama
Godina je vreme za koje Zemlja jedanput obidje Sunce. To traje 365 dana i sest sati. Ali druge panete svoj put oko Sunca nacine za neko drugo vreme, pa tako ako imate 20 nasih, zemaljskih godina, istovremeno imate svega 10 marsovskih godina]

Planete - tabelarni pregled