Predrag Bokšić
VODIČ KROZ
LEDENA DOBA
- ZA ASTRONOME -
| Predgovor “Vodiču” |
Ovaj rad se bavi astronomskim faktorima uslovljavanja klimatskih epoha. Ledena doba ili epohe glacijacije kao više-milenijumske epohe tokom kojih su veliki delovi kopna bili pod stalnim ledenim pokrivačima se proučavaju iz perspektive astronomije. Da bi došli do odgovora o poreklu ledenih doba, neophodno je predstaviti lestvicu vremena i poređati fizičke činioce koji uslovljavaju klimatske promenene.
Rad je strukturno organizovan na skali vremena polazeći od najskorijeg perioda od nekoliko vekova. U prvom delu rada je obrađena tema ciklusa Sunčevih aktivnosti. Analizirajući nadalje koliko je osunčavanje promenljivo u skladu sa ciklusom pega na Suncu dobijamo da je promena prosečne temperature veoma mala. Klima reaguje veoma osetljivo na promene osunčavanja.
Ledena doba na srednjim skalama vremena - u poslednjih 780.000 godina, su proučavali čuveni umovi kao što su Milanković, Imbri, Berže. Tema je obrađena ukratko istoriografski po uzoru na radove Imbrija i akademika Nikole Pantića.
Ledena doba tokom Pleistocena (od pre 1,8 miliona godina do pre 10.000 godina) i nešto šire u periodu od otprilike pre 5,5 miliona godina do danas su najviše proučavane klimatske promene u astronomskim radovima. Počev od teorije Milutina Milankovića do danas su se pojavile stotine radova koji modeliraju Sunčev sistem i još više radova iz oblasti klimatologije koji traže odgovor kako se klimatski sistem ponaša pod dejstvom promene rastojanja Zemlje do Sunca, trajanja obdanice, ili ugla pod kojim padaju Sunčevi zraci. Zadatak ovog dela „Problema ledenih doba“ je procena uzročno-posledične veze ekscentriciteta Zemljine orbite, precesije i nagiba Zemljine ose sa osunčavanjem.
Tokom poslednjih 5,5 miliona godina istorije Zemlje, klimom vladaju dva tipa ciklusa promene prosečne temperature od 41.000 godina i 100.000 godina. Pri analizi ledenih doba nemoguće je na prvi pogled izvesti zaključak o njihovom poreklu, tim pre što se cikličnost sa karakterističnom periodom od 100.000 godina pojavila odjednom u geološkoj istoriji pre oko milion godina, i takođe zato što se u dalekoj prošlosti klima menjala bitno drugačije.
U potrazi za odgovorom bilo je neophodno potražiti više mogućih objašnjenja kroz dva odabrana, bitno različita naučna rada.
Prvi naučni rad (Mulera i Mekdonalda) se tiče promene inklinacije orbitalne ravni Zemlje u odnosu na invarijantnu ravan Sunčevog sistema sa periodom od 100.000 godina. Oscilacija inklinacije daje odlično poklapanje sa oscilacijom temperature tokom najskorijih ledenih doba (do otprilike milion godina unazad). Odgovarajuće fizičko objašnjenje mehanizma delovanja promene inklinacije ravni na klimu je predstavljeno hipotetički, jer u tom pogledu nisu dovršena istraživanja.
Drugi veliki naučni rad (Pitera Hujbersa) objašnjava prelaz između etape dominantnog ciklusa od 41.000 i etape sa dominacijom ciklusa od 100.000 godina kao spontani prelaz u osetljivom, nelinearnom haotičnom klimatskom sistemu.
Astronomsko istraživanje ledenih doba ne bi bilo kompletno bez pitanja o uticaju Mesečeve gravitacije na klimu. Mesečev nodalni ciklus (ciklus pomeranja čvornih tačaka putanje Meseca) je uvršten u rad kao jedan od faktora glacijacije na Arktiku, prema autoru Indeštatu.
Sa studijom ledenih doba tokom više stotina miliona godina (prema sintezi autora Džeralda Marša) se završava “Vodič za kroz ledena doba”.
U Novom Sadu,
2008.
Predrag Bokšić
