|
11. maj. 2008. Pre nekoliko milijardi godina, u vreme kada je Sunce mnogo slabije sjalo nego danas, logično bi bilo da je Zemlja trebalo da bude mrtvi, ledeni svet – kako to da je ipak postala ovako lepa i prijatna za život? Sunce koje je tada obasjavalo mladu Zemlju bilo je za oko 25 procenata bilo slabije nego danas, što bi trebalo da znači da je tadašnja atmosfera bila u proseku hladnija za oko 25° C [1]. Ali najstarije stene iz tog doba [2], otkrivene u Australiji, Kanadi i na Islandu, pokazuju postojanje tečne vode, što znači da je temperatura sigurno bila iznad tačke mržnjenja. To bi možda moglo da se objasni gasovima koji i danas utiču u stvaranju efekta staklene bašte, i koji su poslužili kao izolator – ali modeli su pokazali da bi u tom slučaju ugljen–dioksid u atmosferi trebao da ima teško dostižan parcijalni pritisak [3] od preko 50 milibara da bi uspevao da zadrži toplotu. Nedavno su Philip von Paris i njegove kolege iz Nemačkog aeronautičkoc centra u Berlinu napravili model koji je na mnogo precizniji način simulirao tipove, pritiske i slojeve atmosferskih gasova u ono doba. Model je pokazao da je tada sâma atmosfera bila mnogo bolji izolator nego što smo pretpostavljali, a da je pre 2 ili 2,5 milijarde godina CO2 sa parcijalnim pritiskom od samo 2,9 milibara održavao temperaturu iznad tačke mržnjenja vode. Njihov rad je prošlog meseca objavljen u časopisu Planetary and Space Science. Na njihovu nesreću, njihov model još uvek ne daje odgovore na paradoks koji je vladao između 2,5 i 4,6 milijardi godina, kada je Sunce sijalo još slabije, a i mnogi danačnji autoriteti sa skepsom gledaju na njihovo otkriće. Jedan od njih je i dr Jim Kasting sa Pennsylvania State University, koji je javno izjavio: "Ne verujem mnogo njihovom modelu." Čekaju se nova otkrića i novi modeli, pa da vidimo koga će oni demantovati.
(11.05.2008.)
|
|