|
7. avg. 2004.
23. oktobra 2004. godine, po velikom engleskom biskupu Ašeru, kosmos, a sa njim i naša Zemlja, slave 6008. rođendan – za inat svim analizama radioaktivnim izotopima ugljenika.
Naime, posle iscrpljujućih analiza Svetih spisa i Biblije, James Ussher (1581–1656), nadbiskup u Armaghu, vrhovni pelat čitave Irske i zamenik dekana Trinity koledža u Dablinu, obelodanio je da je prvi dan nastanka kosmosa bio u nedelju 23. oktobra 4004. godine pre Hrista. Koristeći dalje svoju hronologiju, Ašer je odredio i druge datume iz Biblije. Naprimer, naši grešni pretci Adam i Eva proterani su iz rajskog vrta u ponedeljak 10. novembra 4004. godine p.n.e. Da stvar bude još ozbiljnija pobrinuo se Ašerov savremenik i tadašnji dekan univerziteta u Kembridžu John Lightfoot (1602–1675). On je još 1644. godine napisao da je "čovek stvoren na Svetu trojicu trećeg sata dana ili u 9 časova pre podne", a dve godine kasnije objavljuje da je to bilo u septembru, na dan jesenje ravnodnevice. Brojeći godine unazad, precizno je odredio da je Isus Hristos rođen tačno 3928 godina posle nastanka sveta. Sama ideja o približno 6000–godišnjoj istoriji Zemlje već je na neki način postojala u to vreme: u Šekspirovoj drami "AS YOU LIKE IT" (čin 4, scena I) W. R. Brice (1981) je uočio rečenicu: "Jadni svet je bezmalo šest hiljada godina star". Upravo to je Ašer i napisao 1650. godine (englesko izdanje na latinskom, 1658): u Bibliji piše da je slavnog vavilonskog kralja Nebuchadnezzara smrt zadesila 3442 godine posle nastanka sveta. Pošto je istorijska činjenica da je ovaj kralj umro 562 p.n.e., iz računice da je 3442 + 562 = 4004 bilo je logično da je to godina nastanka sveta. Te godine nedelja najbliža jesenjoj ravnosnevici (po Lajtfutovom računu) padala je 23. oktobra. Iz svega ovoga zaključeno je da su Zemlja i Nebo stvoreni "u noći koja je prethodila 23 danu oktobra". Ašeru je takođe bilo jako važno da odredi i druge važne datume, kao što je na primer bio Potop. Pošto su mu bila dostupna četiri različita podatka o vremenu proteklom od nastanka sveta do Potopa: iz Hebrejskog teksta (1656 godina), iz Samarićanske tore ili pentateuha (1307 godina), iz Septuagintske verzije (2242 godine) i Etijopijskog teksta (2262 godine) njemu se kao najlogičniji učinio podatak iz Hebrejskog teksta. Šta se dešava? Ako se uzme da je (po Ašeru) svet nastao 4004 p.n.e., a da je (po Lajtfutu) Hristos rođen 3928 godina po nastanku sveta, dolazimo do zaključka da je Hristos rođen 76. godine pre naše ere. Nešto stvarno ne štima ... Ma kao ovo nama danas izgledalo smešno, treba reći da su ljudi stolećima ove podatke uzimali kao veoma pouzdane. Čak i danas postoji na Zapadu (čitaj: u Americi) mali ali veoma moćan lobi tzv. modernih kreacionista (poklapaju se sa pojavom tekstova Whitecomba i Morrisa 1961) koji zagovaraju teoriju da je čitava geološka istorija duga ne milionima godina, već najviše 6 do 10.000 godina. Oni su uspeli da daju odgovor na glavno pitanje antikreacionista o tome kako objasniti postojanje tolikih fosilnih ostataka u zemlji. Njihov odgovor je bio prost: To su ostatci posle Potopa. A pošto su sisari imali veći mozak od ostalih stvorova, pa su samim tim bili i pametniji, oni su stizali do uzvišenja da bi izbegli nadolazeću vodu, pa je to razlog zašto se njihovi ostatci nalaze pliće zakopani u sedimente! Dalje, moderna nauka ("evolucionisti") tvrdi sa je Kameno doba trajalo najmanje 100.000 godina i da je svetska populacija Neandertalaca i Kromanjonaca konstantno iznosila negde između 1 i 10 miliona jedinki. Pošto se zna da su sahranjivali svoje mrtve, kreacionisti su odredili da je sahranjeno najmanje 4 miliona njihovih tela. Ako bi vremenska skala savremenih evolucionista bila ispravna, mnogi od tih 4 miliona skeleta bi ležalo po Evropi, a zna se da je do danas pronađeno svega nekoliko desetaka ostataka skeleta iz tog doba. Njihov zaključak je prost: Kameno doba je trajalo svega kratko – jedva nekoliko stotina godina. Dalje, uobičajena slika koju nam nude evolucionisti je da je tokom 100.000 godina Kamenog doba čovek postojao kao lovac i sakupljač, da bi se tek pre nekih 10.000 godina počeo baviti poljoprivredom. Pošto arheološki nalazi potvrđuju da je tadašnji čovek bio iste inteligencije kao i današnji, kreacionistima nije logično da niko od navedenih 4 miliona ljudi nije mogao desetinama hiljada godina da ukapira da se iz nekakvog semena mogu uzgajati korisne biljke. Zato smatraju da su ljudi bez poljoprivrede živeli takođe samo nekoliko stotina godina. I tako dalje. Koga interesuje, može da proučava tekstove rodonačelnika modernog kreacionizma amerikanca dr Duana T. Gisha, biohemičara i podpredsednika Instituta za istraživanja postanka. (Gish. D. T. 1979. "Evolution ? The fossis say no!", San Diego: Creation-Life Books. Ili Gish, D. T. I 9~5. "Evolution: the Challenge Of the Fossil Record". San Diego: Creation-Life Books.) Danas u Americi postoje savezne države (uglavnom na Jugu) u čijim se školama i univerzitetima kao zvanično učenje plasira upravo kreacionizam, dok se Darvin i njegova evolucija izvrgavaju ruglu i podsmehu. Možda nama ovo izgleda smešno i kao traćenje vremena ali treba reći da je to samo jedan od vidova opšteg zaglupljivanja neuke raje, a da tih vidova ima bezbroj. Od mnogih, navešću samo jedan, koji je kod nas u poslednje vreme dobio razmere epidemije, naročito među mladim i naročito među devojkama. Još u staroegipatskim i grčkim rukopisima tadašnjih naučnika imamo zabeležene njihove uzaludne jadikovke vezane za sastavljače horoskopa i njihov poguban uticaj na tadašnji svet. Iako je od tada prošlo više hiljada godina, a nauka dostigla neslućene domete, ni danas nije bolje, već izgleda kao da je mnogo gore. Bar meni ...
(oktobar 2004.)
|
