U jednom izveštaju od 13. decembra 1984. godine prestižni WASHINGTON POST je objavio da se Zemlja suočava sa iznenadnim i neočekivanim usporavanjem svoje rotacije. Kasnije, 25. jula 1988. godine jedan članak u WALL STREET JOURNALU je počinjao rečenicom: "Zbog čega Zemlja usporava … nije sasvim razumljivo", da bi grupa naučnika sa US Naval Observatory i Jet Propulsion Lab zaključila da se "Zemlja ponaša poput neizbalansirane veš–mašine" i da je dobila "kolebanja u centrifugi". Još kasnije, u julu 1990. godine, časopis OMNI MAGAZINE je objavio da je u danima između 24. januara i 3. februara 1990. godine zabeleženo novo iznenadno i neočekivano usporavanje Zemljine rotacije.

Naučnici sa US Naval Observatory, koji vrše precizna merenja, raportirali su da je novo usporenje još naglije nego što se moglo očekivati. Devetog avgusta 1991. godine američke novine NEW YORK TIMES je dao svoje mišljenje o tom zabrinjavajućem fenomenu. Prenosimo deo toga. "U svom okretanju oko svoje ose, rotaciona brzina Zemlje se usporava po prosečnoj stopi od približno 1,4 hiljadita dela sekunde na svakih 100 godina. Ali naučnici su nedavno otkrili da je to usporavanje prilično nepravilno. To usporavanje izaziva neznatna izduženja Mesečeve orbite, što dovodi do produžavanja trajanja Zemljinog dana. Naučnici ispituju nove metode preciznog merenja koje će da pomognu u utvrđivanju da vetrovi i okeanske struje, otopljavanje leda i turbulencije u Zemljinom istopljenom jezgru izazivaju merljive dnevne, mesečne ili decenijske varijacije u rotaciji. Pored dugoročnih plimskih sila izazvanih gravitacionim uticajima Meseca, Sunca i drugih astronomskih tela, sile izazvane atmosferskim kretanjima imaju najznačajniju ulogu u usporavanju ili ubrzavanju okretanja Zemlje. Nedavne studije, na primer, utvrdile su korelaciju između tih varijacija i razmeštaj atmosferskih masa širokih razmera izazvanih El Niñom, periodičnim fenomenom jakih vetrova i okeanskih struja u južnom Pacifičkom basenu.

Više razumevanja oko važnosti uloge atmosferskih sila u Zemljinoj rotaciji opisan je u naučnom časopisu Science od januara ove godine. Taj izveštaj su napisali Dr Raymond Hide, geofizičar sa univerziteta Oxford u Engleskoj i Dr Jean O. Dickey, ovdašnji geofizičar iz Jet Propulsion Lab. "Devedeset procenata tih varijacija uzrokovano je promenama vetrova", kaže Dr Dickey u intervjuu. "Ako atmosfera ubrzava, Zemlja usporava." Neke kratkoročne fluktuacije mogu da promenu dužinu dana za oko 5 milisekundi. To je suviše kratko da poremeti nečiji biološki časovnik ali može da se odrazi na navigacione proračune vezane za svemirske letilice koje treba da lete daleko van Solarnog sistema. Što je još važnije, geofizičari se nadaju da će moći više da nauče kako da ovakve čudnovate anomalije Zemljinog kretanja iskoriste kao ključ u razumevanju dinamike duboke unutrašnjosti naše planete. Oni duboko veruju da izvesne smetnje u cirkulaciji usijanih fluida u metalnom jezgru daju značajan doprinos rotacionim promenama. Neke od tih smetnji mogu biti izazvane nepravilnom topografijom, koja se javlja kao naopačke lavine u unutrašnjosti Zemlje, usled čega se tečno jezgro sudara sa čvrstim strukturama kore duboko u dubinama Zemlje. "Neravnine u graničnom delu jezgro–kora", kaže Dr Dickey, "uzrok su većine promena koje se javljaju tokom decenija."

U svom izveštaju, Dr Hide i Dr Dickey su zaključili da su nepravilne varijacije u rotaciji rezultat "promenljivosti toka fluida koji leže ispod hidrosfere i atmosfer, kao i neperiodičkih distribucija masa udruženih sa zemljotresima, topljenjem leda" i takođe u vezi sa silama unutar Zemlje i kretanjem kontinentalnih ploča blizu površine. Analiza je data na osnovu dugogodišnjih preciznih merenja Zemljinog kretanja. Ona su bila izvedena posmatranjem pomeranja udaljenih nebeskih objekata u odnosu na Zemlju, kao i na osnovu merenja laserskih signala koje su slali veštački sateliti ili se odbijali o kvarcna gledala koje su na Mesecu ostavili astronauti misije APOLLO. Naučnici kažu da su ova merenja danas 10 do 20 puta preciznija od onih izvedenih pre 10 godina.