Dejan Đordjević
|
Dakle, ne znam odakle da poènem! Npr.: autori govore o postanku vasione (porijeklu materije i energije, pa time i vremena i prostora), a pitaju se šta je bilo prije same vasione, i u èemu se to nešto nalazilo!!!? Ako vrijeme nastaje stvaranjem vasione, tada nema smisla pitanje šta je bilo prije! Slièno važi i za prostor: ako prostor nastaje stvaranjem vasione nema smisla postavljati pitanje položaja "izvan" vasione. Naravno, pišem u okviru standardnog kosmološkog modela, onakvog kakav je danas prihvaæen. Inaèe, ideja da vrijeme ima svoj poèetak (zajednièki sa poèetkom vasione) nije nova: bila je poznata i nekim filozofima ranog srednjeg vijeka. Problem (veæine ljudi) pri prihvatanju ovakve ideje je zabluda da ako nešto ima poèetak i/ili kraj (ogranièeno je) da to nešto mora biti i konaène velièine (ili što se vremena tièe, trajanja) i obrnuto. Lijep (a time i jednostavan) primjer da to nije tako je 2D svijet na sfernoj površini: 2D-imenzionalci mogu da se šetaju po takvoj površini u bilo kojem odabranom smjeru koliko im drago a da ne naiðu na prepreku tipa "kraja svijeta"! Ipak, njihov prostor je konaène velièine! Površina sfere je konaèna! Primjedbi na tekst imam još mnogo, ali bi obrazlaganje oduzelo mnogo vremena (i prostora)! Postoji mnogo valjanih razloga zašto se danas kosmolozi pridržavaju standardnog modela, ali je to veoma opširna materija. Dalibor
Materija-energija je fizièka pojava proces, tj RADNJA (glagolska). Kao radnja, materija-energija ne postoji. Uistinu postoji SUBJEKT. To je onaj koji ima sposobnost da radnju vrši. Uporedo sa fizièkim pojavama i procesima postoje i psihièke pojave i procesi, takoðe, samo kao RADNJE, ali psihièke. I za njih važi isto, a to je da kao radnje mogu postojati samo ako pre njih postoji SUBJEKT koji ima sposobnost da ih vrši. Samo jedan je SUBJEKT koji ima sposobnost da vrši obe ove vrste radnji - fizièkih i psihièkih. Njegova fizièka sposobnost je da se napreže, pokreæe i tako postaje vidljiv i materijalan. A njegova psihièka sposobnost je da opaža to svoje naprezanje i kretanje, oseæa ga, pamti, misli o njemu i razumeva ga. Ove psihièke sposobnosti mu omoguæiju da stièe iskustvo o sebi, tj znanje i pomoæu njega postaje svestan sebe. Zahvaljujuæi svojim psihièkim i fizièkim sposobnostima SUBJEKT je, dakle, sam svoj UZROK I POSLEDICA. Na taj naèin što kao psihièka sila iznutra se napreže, pokreæe i tako uzrokuje sebe kao fizièku pojavu i proces. A zatim kao fizièka pojava i proces on opaža sebe, oseæa, pamti, misli i razumeva, pa tako uzrokuje sebe kao psihièku pojavu i proces. Pitanje, šta je starije, da li psihièki procesi koji uzrokuju fizièke ili fizièki koji uzrokuju psihièke, ne može biti postavljeno, zato jer su i psihièki i fizièki procesi samo radnje koje subjekt vrši, bez obzira što ih vrši naizmenièno. Ne može iz razloga uzajamne uslovljenosti ovih radnji, tako da jedino možemo zakljuèiiti da subjekt veèito postoji, bez poèetka i kraja i da veèito naizmenièno vrši ove dve vrste radnji i tako samoga sebe uzrokuje. Napomena: Subjekt je sve što postoji. Sve što postoji samo je svoj uzrok i posledica. Sve što postoji dokaz o postojanju subjekta pronalazi u samome sebi, putem samoopazanja SEBE kao SUBJEKTA sposobnog da kao psihièka sila napreže sebe i tako samoga sebe pokreæe i uzrokuje kao fizièku pojavu i proces, a zatim kao fizièka pojava i proces opaža sebe, oseæa, pamti, misli i razumeva i tako kao fizièka popjava i proces uzrokuje sebe kao psihièku pojavu i proces ("Mislim, dakle, postojim"), Sve fizièke i psihièke pojave i procesi se veèito ponavljaju i tako naizmenièno samouzrokuju. Ceo Univerzim veèito uvek iznova na isti naèin samouzrokujuæi se ponavlja. Njegovi ciklusi ponavljanja su naduži.(avgust 2002.) Ljubo (novembar 2002.) |
Home |
Sadržaj |
Galaksija |
Sunèev sistem |
Teorija i praksa | |