Nova teorija je pomoću obične "gumene trake" pokušala da objasni fenomen tamne energije, misteriozne sile koja je uzrok širenja kosmosa sve većom brzinom.
Naučnici su otkrili kasnih 1990-tih godina da galaksije ne samo što se udaljavaju jedna od druge, već se to njihovo udaljavanje ubrzava po određenoj stopi. Magiji tamne energije se pripisuje sila antigravitacije, za koju se pretpostavlja da deluje u univerzumu. Niko pouzdano ne zna da li se sila koja deluje iz dubine svemira, ili je po sredi neki efekat koji dolazi spolja.

Nova ideja povezuje tamnu energiju sa neutrinima, subatomskim česticama koje retko stupaju u interakciju sa drugom materijom, ali koje imaju, kako je nedavno otkriveno beznačajnu masu. Neutrini se generišu u Suncu i u drugim zvezdama, i smatra se da su produkt Velikog Praska, jer oni neprekidno prolaze kroz nas, naše kuće i kroz našu planetu.

Konvencionalna teorija smatra da se masa neutrina ne menja tokom vremena. Dok u najnovijoj teoriji neutrini dobijaju u masi sa povećanjem prostora koji se nalazi između njih. U vreme ranog univerzuma, neutrini su bili upakovani relativno zgusnuto. Danas su oni dosta razdvojeni, udaljeni jedni od drugih, tako da je svaki neutrino dobio dosta na masi, kako sugeriše nova teorija. Kako se sve više udaljavaju, tako se povećava i sila zatezanja između njih, kao što je to slučaj kod rastezanja gumene trake, objašnjava Ann Nelson profesor fizike na na Vašingtonskom Univerzitetu.

Povećavanje ove sile zatezanja je u stvari "zloglasna" tamna energija, kako objašnjava Neal Winer, takođe fizičar sa univerziteta i član tima naučnika koji se bave ovim izučavanjem. Oni su ovoj sili zatezanja dali ime "UBRZANJE". Neutrini stvaraju polje ubrzanja, kao što na primer čestice pod nabojem stvaraju električno polje (sa izuzetkom što je ova sila kod neutrina, uvek sila koja privlači). Neutrini koji su preostali od momenta Velikog Praska su stvorili jedno ravnomerno polje ubrzanja kroz ceo univerzum. Energija toga polja daje "silu ubrzanja" koja doprinosi širenju univerzuma.

Zašto je ubrzanje za sada samo teoretska stvar-teoretski upotrebljiva? Ajnštajnova opšta teorija relativiteta predviđa da je jačina-koncentracija energije u kosmosu u direktnoj relaciji sa stopom ekspanzije. Kako se univerzum širi, snaga energije opada, i univerzum bi trebao da usporava širenje, Međutim posto se širenje ubrzava, verovatno onda neka druga forma energije i njena snaga vrše uticaj na ubrzano širenje univerzuma.

Neutrini u blizini drugih neutrina reaguju tako što postaju lakši, a ako se udvoje, oni postaju teži. Pošto se univerzum širi, masa neutrina takođe raste. Teorija takođe predviđa da će neutrini promeniti masu u zavisnosti u kakvoj zbijenoj okolini obične materije se nalaze, slično tome kako svetlost izgleda drugačije ako prolazi kroz vazduh, vodu ili kroz prizmu. Neutrini treba da imaju različitu masu, na primer, ako prolaze kroz vazduh, nego ako prolaze kroz stenu. Možda će to jednog dana moći da se izmeri u nekim velikim laboratorijama sa jakim akceleratorima čestica (CERN-Švajcarska), nuklearnim reaktorima, ili čak merenjem mase neutrina koji nam dolaze sa Sunca. Poput i drugih teorija o tamnoj energiji, ni ova se ne može dokazati upravo sada, pa su drugi naučnici veoma oprezni i rezervisani i oprezni u procenjivanju njene tačnosti.
"Ubrzanje" je prihvatljivo kao i bilo koja druga ideja na tu temu, komentariše Robert Scherrer profesor na Vanderbilt Univerzitetu, koji je nedavno izneo mišljenje da je tamna energija u uskoj povezanosti sa tamnom materijom, još jednom velikom misterijom univerzuma. Naprimer tamna materija nam možda nudi objašnjenje zašto se zvezde neke pojedinačne galaksije drže zajedno grupisane u vrtlogu spirale, umesto da se udaljavaju jedna od druge, kako bi trebalo da bude, ako bi se uzela u obzir ukupna količina gradivnog materijala od kojeg su formirana nebeska tela koja se nalaze u univerzumu.

Ovo je veoma veliki problem, i naučnici ne vide neko jedinstveno i očigledno rešenje. Zato postoji toliko mnogo različitih teorija koje se stalno umnožavaju. Tako se i ovaj model pridružio konkurenciji drugih modela-teorija, i možda ćemo jednog dana saznati ko je došao do pravog odgovora na ovo pitanje, tj. čija je teorija bila ona "prava".
Prema teoriji o ubrzanom širenju univerzuma,( Profesor fizike na Univerzitetu u Vašingtonu, David B. Kaplan) vrlo je zanimljiv aspekt ove teorije i koje bi značenje ovakav scenario imao za sudbinu univerzuma. Posmatranja " efekta tamne energije" još treba da pokaže da li će se univerzum sunovratiti i kolabirati, ili će se širiti zauvek i dostići "sablasnu prazninu", ili će se ubrzano širiti do tačke kada će se sveukupna materija univerzuma biti uništena u takozvanom "velikom cepanju".

Kad govorimo o scenariju ubrzanog širenja univerzuma, koji se prema Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativiteta ubrzano kreće i širi, po kojoj se udaljene galaksije sve većom brzinom udaljavaju od nas, scenario po kome bi se te galaksije eventualno udaljavale brzinom svetlosti, kada ni svetlost, niti bilo koja vrsta zračenja ili bilo koja druga informacija ne bi mogla da stigne kroz univerzum do naše planete u Mlečnom Putu.
Već sada su neke galaksije koje su udaljene vise od 6 do 7 milijardi svetlosnih godina van našeg kontakta, ovakve galaksije koje imaju crveni pomak 2 ili više, one neće više biti u mogućnosti da nam šalju bilo koje signale u budućnosti, upravo zbog ubrzanog širenja univerzuma. Pod pretpostavkom da se negde u tim dalekim galaksijama nalaze civilizacije slične našoj, i kada bi im poslali bilo koje signale, oni nikada ne bi stigli do njih. Ova tačka "bez povratka" za ove galaksije se zove "horizont događaja", naziv koji se više koristi kada se opisuje hipotetička sfera oko crnih rupa, iza koje ništa, pa ni svetlost ne može da umakne.

Mada po najnovijoj revidiranoj teoriji Stivena Hokinga, ipak neke informacije "iscure" iz takozvanih "pukotina" crnih rupa.

Kao rezultat scenarija ubrzanog širenja univerzuma, imali bi smo konačnu-definitivnu količinu informacija, koje bi smo mogli da dobijemo iz dalekog univerzuma. Tako teoretičari predviđaju da kroz 50 do 100 milijardi godina, vise ne bismo bili u mogućnosti da sakupimo nikakve nove informacije u vezi drugih spoljnih galaksija. Čak bi i zamrznute slike izbledele, i tada bi univerzum zaista bio vrlo tužno i usamljeno mesto. Možda samo hiljadu galaksija koje se nalaze u neposrednoj blizini, i koje su gravitaciono povezane sa našom galaksijom, ne bi podlegle ovom mračnom matematičkom predviđanju.

Ali po najnovijoj teoriji, neutrini bi se možda toliko udaljili jedan od drugih, čime bi dobili na masi, tj. postali toliko masivni da efekat tamne materije ne bi mogao da deluje na njih, pa bi se i ubrzano širenje univerzuma verovatno i zaustavilo. Univerzum bi mogao da nastavi da se širi, ali verovatno sa opadajućom stopom.

Izvor...NASA

(septembar 2004.)

vrh