22.07.2004.

Kosmolog, profesor Stiven Hoking (Stephen Hawking) ove nedelje je izgubio jednu od najčuvenijih opklada u istoriji savremene nauke, nakon što je odbacio svoju teoriju o dugoročnoj evoluciji crnih rupa, koju je postavio 1975. godine. Upravo ta teorija je najviše i doprinela da Hokingovo ime postane slavno u naučnim krugovima, pa i u široj javnosti.

Autor bestselera "Kratka istorija vremena" (A Brief History of Time) priznaje da je američki teoretičar fizike, profesor Džon Preskil (John Preskill), bio u pravu kada je sumnjao u tačnost njegove, Hokingove, teorije. Za igubljenu opkladu Hoking je američkom fizičaru poklonio enciklopediju bejzbola, specijalno za ovu priliku naručenu iz SAD.

"Spreman sam da priznam da sam izgubio opkladu" rekao je Hoking, profesor sa Univerziteta u Kembridžu. Hoking je prihvatio opkladu 1997. godine, kada je Preskill, sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju, odbio da prihvati teoriju da crne rupe permanentno uništavaju sve što usisaju.

Već gotovo dva veka naučnici se prepucavaju pokušavajući da reše zagonetku crnih rupa, koje se formiraju kada zvezde potroše svo nuklearno gorivo i kada kolabriraju ka singularitetu.

Hoking je 1975. godine postavio hipotezu da su crne rupe tako moćne da sve što pređe njihovu granicu, koja je u nauci poznata kao horizont događaja, zauvek nestane, bude bukvalno "progutano". Ali, nakon skoro 30 godina, on je priznao da je njegova teorija o crnim rupama, kao jamama bez dna u kosmosu, a koje usisavaju svu materiju i energiju kao gigantski usisivači, bila pogrešna. Hoking sada veruje da deo materije ipak "iscuri" napolje tokom milijardi godina, kroz male nepravilnosti u njihovoj "površini" (horizontu događaja).

Zajednička konferencija

Hoking je dao samo kratak osvrt na svoju teoriju o "izvrtanju" crnih rupa, a detaljnije je pričao o tome na Međunarodnoj konfereciji o Opštoj teoriji relativnosti i gravitaciji, održanoj u Dablinu, nakon što je zamoljen u zadnjem minutu da govori o tome.

"Uvek sam se nadao, da ću kada Stiven bude priznao svoju grešku, imati i svedoke; ali ovo je prevazišlo moja očekivanja" izjavio je Preskill, aludirajući na niz televizijskih kamera pred punim auditorijumom.

Takođe on je dodao da bi bio pošteđen mnogo godina nepotrebnih debata na temu takozvanog "paradoksa gubitka informacija" u crnim rupama. Naime, u crnu rupu se može ubaciti materija koja sadrži ogromnu količinu informacija (recimo enciklopedija!), a ono što na kraju iz nje izađe je – po originalnoj Hokingovoj ideji - samo termalno zračenje (zračenje crnog tela), koje sa sobom ne nosi nikakvu informaciju (osim one trivijalne o svojoj temperaturi). Stoga, reklo bi se da crna rupa tokom svoje evolucije uspeva da uništi informacije, odnosno da narušava dalekosežni i veoma važni princip savremene fizike koji se naziva unitarnost. Međutim, prema novom Hokingovom stavu, unitarnost izgleda da ostaje sačuvana, pošto je ekstra informacija "ispisana" po površini horizonta događaja.

Neki su govorili da bi radije sačekali Hokingovu novu teoriju da bude objavljena, pre nego što se odluče za neku od njih.

"Meni to više liči, kad govorimo o tome, na simpatičnu prepirku" izjavio je teoretičar fizike, profesor Kip Thorne, Preskill-ov kolega, "Pošto još nisam video sve detalje"

Hoking je izjavio da njegova prerađena teorija isključuje njegovo ranije verovanje da bi ljudi jednoga dana mogli da koriste crne rupe za putovanja u druge univezume.

"Žao mi je što moram da razočaram sve one ljubitelje naučne fantastike" dodao je "Ali, kada biste 'uskočili' u crnu rupu, vaša masa i energija bi bila izbačena u univerzum, ali u samlevenoj formi".

Pukotine u crnim rupama

Hokingovo najnovije istraživanje, koje je prezentovao na konferenciji u Dablinu, je bila pristupna beseda rešenju zagonetke i postavljanja kamena temeljca njegovoj novoj teoriji. Hoking je objasnio da crne rupe emituju energiju, fenomen koji je postao poznat kao "Hokingova radijacija" i da postepeno gubi masu ("isparavanje" crnih rupa), skupljajući se pre nego što nestanu u konačkoj kataklizmičkoj eksploziji.

Ne postoji nikakva informacija o sadržaju materije unutar crne rupe i kada jednom crna rupa nestane i sve informacije sa njom nestanu. Ako bi unitarnost bila narušena, govorili su oponenti, poput Preskila ili velikog holandskog fizičara Gerharda t'Hufta (t'Hooft), to bi zaista imalo nesagledive posledice na naše poimanje vremena. Ako se informacije gube, onda bi to značilo da niko ne bi bio siguran šta se zbilo u prošlosti niti bi mogao da predvidi budućnost. A slom predvidljivosti je samim tim i slom nauke, koja se zasniva na ideji da se uspešne teorije razlikuju od neuspešnih po tome što su u stanju da predvide rezultate još neizvršenih eksperimenata.

U reviziji Hokingove teorije, crne rupe ne uništavaju potpuno sve što pređe horizont događaja. One nastavljaju još dugo da emituju radijaciju i možda se čak otvaraju i izbacuju informaciju iz svoje utrobe kroz zračenje u kasnijim fazama isparavanja.