Moj pogled
|
Moj
pogled na astronomiju
Verujem da ne postoji
ljudsko bice na ovom nasem zemaljskom saru koji nije u stanju da bude
ocaran velicanstvenoscu i tajnovitoscu nocnog zvezdanog neba. To je
dozivljaj koji stalno iznova budi narocita osecanja u ljudskoj dusi i
tera ga da se stalno pita “Ko sam ja? Koje je moje mesto u ovom
beskraju? Kuda idem?”. Ova kao i mnoga druga pitanja podsticu coveka
(i zenu, naravno) na razmisljanja i pokusaj da se dokuci, bar za sada,
nedokucivo.
Astronomija je veoma stara
nauka i ona jos od drevnih vremena predstavlja jedan od nacina da
ljudska civilizacija spozna razlog svoga postojanja i pokusa da
odgonetne vecne istine koje su jos uvek najvecim delom skrivene.
Astronomija, sa druge strane, je jedna egzaktna nauka koja, kao i sve
ostale nauke, okuplja samo odredjeni krug ljudi koji traze egzaktne
odgovore. Tako isto je i biologija i istorija ili matematika. Ono sto,
po mom misljenju, astronomiju izdvaja od ostalih nauka i stavlja je
"negde izmedju" je astronomski duh i velicanstvenost beskraja.
To je nesto sto budi osecanje divljenja i strahopostovanja u ljudskom
bicu a istovremeno i zelju da se, barem malo, dosegne taj beskraj i
proputuje njegovim skrivenim i neistrazenim stazama.
Astronomske pojave, narocito
one koje su iznenadne i burne, bude u meni jaka osecanja. A kako biste
se vi osecali da se nadjete na nekoj planini, u jedan sat posle ponoci,
nebo vedro, najblize mesto je desetinama kilometara udaljeno a preko
neba zapara bolid magnitude -10? Mene bi prosli trnci, a ako bi se jos u
daljini i vukovi oglasili to bi bio osecaj za pamcenje! Ipak, trebalo bi
i stomak pitati za osecaj... Zbog ovakvih i slicnih pojava astronomija i
privlaci veliki broj ljubiteljki i ljubitelja. Ja licno sam prosao kroz
vise faza u mojoj zainteresovanosti za astronomiju od ciste astrometrije
i mineralogije do duboko filozofskih, verskih pa i okultnih pogleda.
Kada kazem "okultno" ne mislim u onom smislu kako to zamislja
zapadnjacka mehanicisticka, pragmaticna i pozitivisticka civilizacija
nego slovenska pravoslavna, pa cak i konfucijanska, budisticka i hindu.
Kada vidim meteor mene ne zanima puno da li je on u sebi sadrzavao 86%
gvozdja i 13% nikla nego ja jednostavno uzivam u samoj pojavi i
zamisljam udaljene prostore, neke druge civilizacije, svetove,
galaksije, univerzume, jednostavno mastam. Samo da podsetim na
Ajnstajnove reci: "Masta je vaznija od znanja." Da
li ce i kada covek spoznati vecnu istinu to ne moze reci niti jedno
ljudsko bice na ovoj nasoj maloj plavoj lopti. Ja, ipak, verujem da ce
covek, to zrno peska na obali beskrajnog okeana, uspeti u tome jer pre
oko dve hiljade godina rece jedna velika licnost ‘po
vjeri vasoj neka vam bude’. januar 2000.
|
