|
Srpsko filozofsko društvo Programski i organizacioni odbor
Godina 2005. proglašena je godinom fizike. Povod je 100 godina od Ajnštajnove čudesne godine (1905), i 50 godina od smrti slavnog naučnika, koji je po nekim anketama proglašen za čoveka stoleća. Prošli vek bio je svedok Treće naučne revolucije, kojoj je upravo fizika dala odlučujući pečat. Sam Ajnštajn je bio centralna figura ove naučne revolucije, pošto je dao nekoliko epohalnih doprinosa čistoj nauci, ali i značajan doprinos teoriji saznanja, odnosno epistemologiji. S druge strane Ajnštajnov (panteistički) odnos prema religiji zaslužuje posebnu pažnju, kako po svojem sadržaju, tako i uplivu na intelektualnu atmosferu njegovog vremena. Jubilej (ortodoksno) nereligioznog naučnika i epistemologa dobar je povod da se razmotri ponovo perenijalno pitanje odnosa racionalnog i intuitivnog, epitomiziranih naučnim znanjem i religijskim iskustvom. Da li nauka i religija imaju neke zajedničke atribute ili se radi o dvema sferama čovekovog iskustva koje nemaju zajednički presek? Da li se može govoriti o religijskom znanju i šta epistemologija kao takva može da kaže o tome? Naš kulturni milje nalazi se na razmeđi između istočnjačkog misticizma i zapadnjačkog racionalizma. U tom kontekstu vrednovanje religioznog kao takvog, kriterijumima nauke o znanju, ima za našu sredinu poseban značaj, kako sa istorijsko-političkog, tako i intelektualno-kulturološkog aspekta. Na skupu se zato predviđa učešće naučnih, filosofskih i teoloških istraživača, afirmisanih u svojim oblastima, koji će sučeljavanjem argumenata specifičnih za svoje oblasti pokušati da odgovore na pitanja egzistencije racionalnog u religijskom i iracionalnog u naučnom. U svetlosti tekućih tenzija u političkoj sferi, u kojima verske zajednice u nas igraju sve prominentniju ulogu, edukativni domet ovakvih sučeljavanja ne može se preceniti. Pozivaju se svi zainteresovani da uzmu učešće u diskusijama tokom ovog skupa, koje se predviđaju posle svakog predavanja. Mole se učesnici da striktno vode računa o predviđenoj satnici (30 minuta za izlaganje i 15 minuta za diskusiju), kao i da do Simpozijuma pripreme u elektronskoj formi kompletan rad za Zbornik (obima do 10 strana gustog proreda, sa marginama 2,5 cm sa svih strana, ćiriličnim fontom Times New Roman veličine 11, sa referencama u tekstu u uglastim zagradama po redosledu pojavljivanja, i spiskom referenci na kraju rada). P R O G R A M Petak, 17. jun 2005. Registracija 08,30-09,00 Otvaranje Uvodna reč: Rade Kalik i Vladan Perišić 09,00-09,30 Sekcija I Predsedavajući: Rade Kalik 09,30-10,15 Nauka, lažna nauka, kvazireligija, religija Petar Grujić 10,15-11,00 O mogućim saznanjima u odnosu nauke i religije u XXI veku: novi čovek u novom dobu? Vladeta Jerotić 11,15-12,00 Filozofski skepticizam i religiozna verovanja Mašan Bogdanovski 12,00-12,45 Izmenjena stanja svesti u halucinogenom šamanskom ritualu: terapijske i epistemološke implikacije Časlav Hadži-Nikolić Sekcija II Predsedavajući: Vladeta Jerotić 15,00-15,45 Evoluciona biologija i religija: šta znamo i kako saznajemo Aleksej Tarasjev 15,45-16,30 Šta psiholozi i psihoterapeuti mogu da nauče iz Jevanđelja Snežana Milenković 16,30-17,15 Status simboličkog u religioznom iskustvu Miroslav Ivanović 17,30-18,15 Od verovanja ka znanju Bojan Jovanović 18,15-19,00 Epistemologija teonimske onomastike Panonije Antonije Škokljev, Ivan Škokljev Subota, 18. jun 2005. Sekcija III Predsedavajući: Dejan Raković 09,30-10,15 Empirijska nauka naspram religije Zoran Stokić 10,15-11,00 ‘Dragi Bog se ne kocka’, ali baca kockice! Đuro Koruga 11,15-12,00 Religijski smisao transcendentalnog idealizma Ivan Vuković 12,00-12,45 Stanja svesti u ezoterijskoj praksi: epistemološke implikacije Petar Vujičin Sekcija IV Predsedavajući: Petar Grujić 15,00-15,45 Zloupotreba antropičkog načela u svrhe kreacionizma: kvazinauka uhvaćena na delu Milan Ćirković 15,45-16,30 Episteme Biblije: četvrta knjiga i četvrta poruga Miloje Rakočević 16,30-17,15 O Logosu Vladimir Đoković 17,30-18,15 Na epistemološkim temeljima religijskog iskustva Vuk Uskoković 18,15-19,00 Kvantno-koherentni i klasično-redukovani modusi svesti: epistemološke i religijske implikacije Dejan Raković
Nedelja, 19. jun 2005. Okrugli sto Predsedavajući: Miloš Arsenijević 11,00-14,00
S E K C I J A I (Predsedavajući: Rade Kalik) NAUKA, LAŽNA NAUKA, KVAZIRELIGIJA, RELIGIJA Petar Grujić Institut za fiziku, Zemun grujic@phy.bg.ac.yu Nauka i religija su distiktne sfere čovekovog mentalnog sveta, koje nemaju zajednički presek, kako u ontološkoj, tako i u epistemološkoj ravni. Imeđu ove dve sfere smeštene su prelazne oblasti, hibridnog karaktera, koje se često pojavljuju kao surogati racionalnog i religijskog. Motivacija za ovakvo prerušavanje ima više, od metodološkog do političkog. Upravo javljanje nesvojstvenih oblika naučnog i verskog najčešće i daje privid zajedničkog preseka racionalnog i religijskog, što sa svoje strane otvara prostor za fiktivni konflikt između επιστηµη i credo. Taj kvazipolemički dijalog biće predmet našeg razmatranja, pre svega sa sociološkog i epistemološkog aspekta. O MOGUĆIM SAZNANjIMA U ODNOSU NAUKE I RELIGIJE U XXI VEKU: NOVI ČOVEK U NOVOM DOBU? Vladeta Jerotić Pravoslavni bogoslovski fakultet, Beograd & SANU, Beograd Na osnovu analize skorašnjih odnosa nauke i religije, ne smatrajući ih nepomirljivim ili antinomičnim, autor iznosi nekoliko mogućih budućih odnosa nauke i religije, samim tim i teorije saznanja, podrazumevajući pri tome obostrana menjanja, neprestano utičući jedna na drugu. Novi čovek u novom dobu može da bude veoma ugrožen u svojoj egzistenciji i esenciji ukoliko se jaz između nauke i religije bude u XXI veku produbljivao, umesto obogaćivao i snažio duhovnu svest čovekovog bića. FILOZOFSKI SKEPTICIZAM I RELIGIOZNA VEROVANjA Mašan Bogdanovski mbogdan@sezampro.yu Epistemolozi reč ‘skeptik’ upotrebljavaju za osobu čija se sumnja proteže mnogo šire od religioznih učenja, iako je ovo ograničenje na religiju još uvek rasprostranjeno među filozofskim laicima. U svom radu ću se baviti pitanjem kako neko ko sumnja u sve naše zdravorazumske i naučne sudove o svetu i sebi samima može postati potencijalni saveznik religioznih verovanja. Smatram da je ovaj naoko paradoksalni stav zauzeo prvo Erazmo, a da su ga zatim temeljno branili takozvani skeptički fideisti Montenj i Pjer Bejl. Da bismo razumeli njihov skepticizam, moraćemo posebnu pažnju posvetiti razlici između antičkog i modernog, kartezijanskog skepticizma. Ona će nam pomoći da razumemo nekoliko bitnih tačaka kongenijalnosti između filozofskog skepticizma i hrišćanske religioznosti. Analizirajući te momente, zaključiću da je u oba slučaja fundamentalno shvatanje kombinovane odvojenosti od sveta i učestvovanja u svetu istovetno, da i skeptik i hrišćanin na više nego analogan način žive u svetu, ali nisu od njega. IZMENjENA STANjA SVESTI U HALUCINOGENOM ŠAMANSKOM RITUALU: TERAPIJSKE I EPISTEMOLOŠKE IMPLIKACIJE Časlav Hadži-Nikolić Odsek za mentalno zdravlje, Železnički zdravstveni zavod, Beograd zavod@ztp.co.yu Plemena naseljena na teritoriji gornjeg toka Amazona koriste halucinogene u napitku zvanom ajauaska (Ayahuska) za specijalni psihoterapijski ritual, koji kontroliše šaman, a koji se bazira kako na iskustvima koje mu prenosi učitelj, tako i na iskustvima koja sam stiče. Suštinu rituala predstavlja ulaženje u svet "druge realnosti" koje prati vizualizacija i oslobađanje individualnog i kolektivnog nesvesnog sadržaja, i, uz podršku šamana i učesnika rituala, bolesnik otpočinje traganje za sopstvenim identitetom i mestom unutar grupe i u univerzumu, da bi na kraju došao do najvažnijeg: sticanja osećanja zaštićenosti, sigurnosti koje mu pružaju svemoćne sile sa kojima kontaktira tokom rituala. Šaman bolesnika šalje u ovu avanturu, prati ga, prima i interpretira događaje iz tog stanja izmenjene svesti kao svrsishodne i značajne poruke koje mu omogućavaju da koriguje disbalans između pozitivnih i negativnih uticaja koji je, po njegovom shvatanju, pravi uzrok svih nesreća, bolesti i još gorih stanja. Vraćanjem bolesnika u okrilje zajednice, u kojoj ponovo oseća podršku putem ponovnog uspostavljanja sklada između individue, grupe kojoj pripada i kosmičkih sila, uklanja se opasnost koja preti fizičkom, duhovnom, socijalnom i kulturalnom integritetu individue i grupe što je preduslov za postojanje i opstajanje zdravog pojedinca i dru-štva.
S E K C I J A II (Predsedavajući: Vladeta Jerotić) EVOLUCIONA BIOLOGIJA I RELIGIJA: ŠTA ZNAMO I KAKO SAZNAJEMO Aleksej Tarasjev Odeljenje za evolucionu biologiju, Institut za biološka istraživanja, Beograd tarasjev@ibiss.bg.ac.yu Još od svog nastanka sredinom XIX veka evoluciona biologija je bila u centru polemika o odnosu nauke i religije, pri čemu su upravo epistemološka pitanja često zauzimala važno mesto. Pitanje statusa koncepcije prirodne selekcije, diskusija o metafizičkim istraživačkim programima, kao i pokušaji da se razumevanje osnove celokupnog našeg saznavanja sveta oko nas zasnuje na evolucionoj biologiji (evoluciona epistemologija) koji su, između ostalih, obeležili ove polemike, ukazuju na širinu ove teme. U ovom pregledu istorije i trenutnog stanja odnosa evolucione biologije i religije na terenu epistemologije biće data i moguća rešenja ovih pitanja. ŠTA PSIHOLOZI I PSIHOTERAPEUTI MOGU DA NAUČE IZ JEVANĐELjA Snežana Milenković Odsek za psihologiju, Filozofski fakultet, Novi Sad nenam@eunet.yu Jevanđelja ne prestaju da nas pitaju, ma kakvi odgovori bili nađeni, kaže psihoanalitičarka Fransoaz Dolto. Jevanđelja izražavaju kroz mitske slike jednu misteriju, ali i brojne istine, koje je važno shvatiti i prihvatiti, a koje nam pomažu da se lično i profesionalno razvijamo u pravcu duhovnosti. To su upravo i razlozi što sam se usudila da iznesem neka svoja razmišljanja o tome šta mi kao psiholozi i psihoterapeuti, koji smo pozvani da se bavimo isceljenjem ljudske duše, možemo da naučimo iz Jevanđelja. Pri tom ne smemo nikako da zaboravimo da se ljudi nalaze na različitom stupnju svoga psihološkog ali i duhovnog sazrevanja. Danas se nalazimo u uslovima naglašene potrebe za duhovnošću, traganjem za odgovorom o smislu postojanja koje sebi sve češće postavljamo. Naša duhovna evolucija teče od izgradnje najpre ličnog ka izgradnji nadličnog. Početak puta je naša ljudskost. Ako ne otvorimo srce ljudskim bićima, ako ne volimo ljude, uključujući tu i sebe, biće nam teško da volimo Boga. Pokazuje se istinitost reči jednog sufija: „Tragao sam za Bogom i našao sebe. Tragao sam za sobom i našao Boga“. U tom smislu je i odnos psihologije i psihoterapije, kao i religioznosti i duhovnosti, odnos preplitanja i nadovezivanja. Na našem putu da idemo dalje i da se razvijamo, Jevanđelja nam zasigurno mogu pomoći u tome. STATUS SIMBOLIČKOG U RELIGIOZNOM ISKUSTVU Miroslav Ivanović Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Beograd ivanmiros4@yahoo.co.uk Razmotriće se mesto simbola u religioznom iskustvu, kako religijskog diskursa, tako i religijske prakse u širem smislu. Simbol je posrednik između dva sveta, te na taj način postaje centralna kategorija s obzirom na epistemološki status religijskog iskustva. Daće se i analiza epistemološkog statusa formi religijskog diskursa. OD VEROVANjA KA ZNANjU Bojan Jovanović Balkanološki institut SANU, Beograd bojjan@buzzle.com Sagledano u kontekstu arhetipske psihologije, Ajnštajnova težnja da otkrije principe Božjeg uređenja sveta i zaviri u Božje misli predstavlja podsticajno polazište za valorizaciju religijskog iskustva. Budući da se ovo iskustvo svojom vrednošću iskazuje različitim od znanja, postavlja se pitanje njihovog međusobnog odnosa. Ukoliko je vera pretpostavka autentičnog duhovnog iskustva, a ne njena potvrda, a religija podsticaj znanju, onda se i kao jedini mogući put pokazuje u težnji od verovanja ka znanju. EPISTEMOLOGIJA TEONIMSKE ONOMASTIKE PANONIJE Antonije Škokljev1, Ivan Škokljev2 1Internacionalni anti-stres centar (IASC), Beograd 2Elektrotehnički fakultet, Beograd skokljev@etf.bg.ac.yu Naučna etimološka i semantička istraživanja toponima i hidronima Panonije utvrdila su da oni imaju teonimni, mitološki, antropološki i etnonimni sadržaj. Onomastika je arhetipska, ne pripada sanskritu i predstavlja supstrat jezika Panonskih i Centralno-Balkanskih zemalja, a sačuvana je i u antičkom grčkom jeziku. Posebno je značajna onomastika hidrološkog sistema Dunava, sa svojim adama i priobaljem, koja predstavlja autonomni religijski sistem Olimpijskog Panteona. Istraživanja imaju lingvistički, religijski, filozofski, antropološki, etnološki i praistorijski značaj, jer hidrološki sistem Dunava u Panoniji sa svojom onomastikom predstavlja “živu“ teogoniju i dobru paradigmu arhetipskog kolektivnog nesvesnog. Pored toga, ona ističu značaj lingvističke gnosologije sa intelektualno-kulturološkog aspekta.
S E K C I J A III (Predsedavajući: Dejan Raković) EMPIRIJSKA NAUKA NASPRAM RELIGIJE Zoran Stokić Mašinski fakultet, Beograd milos1dj@ptt.yu Odnos nove nauke prema religiji nije moguće razumeti ako se u tu sliku ne uključe, pored epistemoloških, i sociološki elementi vezani za nedespotsku kulturu zapadnih gradova. A liberalnu kulturu zapadnih gradova ne možemo razumeti ako ne uđemo i u istorijski proces njenog nastajanja. Polazeći od takvih pretpostavki, u ovom radu se pokazuju neke ključne razlike koje su u periodu od karolinške renesanse pa sve do danas postojale u društvenoj i duhovnoj klimi u despotijama, s jedne strane, i zapadnim gradovima, s druge strane. Pokazuje se i da nauku od religije najbolje možemo da razgraničimo ako u fokus postavimo pojam uspešnosti predviđanja, a naročito uspešnost smelih, neočekivanih predviđanja novih činjenica, koje se ili nisu ni naslućivale, ili su bivale opovrgavane u prethodnim ili rivalskim teorijama. Njutnova teorija, Ajnštajnova teorija ili, na primer, teorija kvantne mehanike -vodile su ka novim činjenicama, dok se teorija religije pokazuje potpuno nesposobnom da pouzdano predviđa nove činjenice, kako u duštvenim tako i u prirodnim naukama i životu uopšte; štaviše, ona stalno zaostaje za činjenicama i pokušava da uhvati korak sa njima. «DRAGI BOG SE NE KOCKA», ALI BACA KOCKICE! Đuro Koruga Centar za molekularne mašine, Mašinski fakultet, Beograd dkoruga@mas.bg.ac.yu Za Ajnštajna se može reći da je bio religiozni ateista, u čijem se umu, na njemu svojstven način, ostvario Borov princip ‘contraria sunt complementa’. U vreme kada je vodio dijalog o zasnovanosti kavantne mehanike, a nezadovoljan njenim matematičkom osnovom na bazi verovatnoće, u odbranu svoje teze o njenoj neadekvatnoj zasnovanosti ‘potegao je argument’ Boga, rečima ‘Dragi Bog se ne kocka’ (‘Der liebe Gott würfelt nicht’). Sama za sebe, van konteksta celokupnog Ajnštajnovog opusa, ova misao bi mogla uputiti istarživača na pogrešan zaključak o ustrojstvu njegovog mentalnog sveta i njegovog odnosa prema svetu ideja. Mada je «dao zadatak» Šredingeru da razradi De Brojeve talase, i kada je ovaj to uradio, a nije uključio njegovu teoriju relativnosti, vratio je rad Šredingeru uz kritičke osvrte i blago negodovanje. Jednostavno, možemo reći da kvantna mehanika, koja je kasnije doživela trijumf, nije bila ‘na putu’ Ajnštajnove misaone niti. Da bi se ovo razumelo treba imati u vidu da je Ajnštajn bio svestan ograničenosti fizike, jer -smatrao je on – ‘samo onaj koji istražuje živa bića može shvatiti koliko je fizika još primitivna’. I stvarno, kada se danas analizira fizika kao sistem saznanja, od Galileja preko Njutna, do teorije relativnosti i kvantne mehanike, tada se može videti da neka buduća fizika neće biti ni ajnštajnovskani kvantna, već sinergija njih dve. U toj fizici, kao što je to već pokazano u istraživanjima oscilatornih procesa peptidnih ravni u proteinskom lancu, ‘Dragi Bog se ne kocka’, jer se očuvava zakon raspodele energije peptidnih ravni u zavisnosti od sekundarne strukture proteina, ali se ‘bacaju kockice’, i to svakog milijarditog dela sekunde, da bi se ostvarila raspodela energija oscilovanja na bazi velikih brojeva. Čak, šta više, pokazuje se da je ‘trojstvo’ (DNK-proteini-voda) jedno od glavnih obeležja biološkog života, što korespondira u svetu ideja (rezličitom od našeg mentalnog sveta), gde počivaju i religiozni entiteti, jedinstvu: Bog otac-Bog sin-Duh sveti. Sve ukazuje na to da je Ajnštajn bio u pravu kada je rekao da su ‘sve religije, nauke i umetnosti grane jednog drveta’. Postavlja se pitanje; da li od ‘šume’ podataka koje je porodila analitička savremena nauka ne vidimo ovo integralno Ajnštajnovo ‘drvo’, i to iz razloga što nismo dovoljno razvili sintetski pristup u nauci koji dovodi do sinergijskih efekata sposobnih da porode jedno novo viđenje, ne samo slike realnosti nego i samu realnost. RELIGIJSKI SMISAO TRANSCENDENTALNOG IDEALIZMA Ivan Vuković Odeljenje za filozofiju, Filozofski fakultet, Beograd ivukovic@eunet.yu Od svih zamisli koje je ponudio svojim čitaocima, za ime Imanuela Kanta najčešće se vezuje doktrina transcendentalnog idealizma, koja razlikuje stvari po sebi i pojave, ustrojavanje pojava pripisuje čoveku i zaključuje da je domašaj ljudskog saznanja ograničen na njihov poredak. Druga i treća od ove tri teze imaju epistemološki karakter, a veza izmedju njih uspostavljena je opštim učenjem po kojem čovek može saznati jedino ono što je sam stvorio. Sama podela stvarnosti, s druge strane, ima teološko-ontološki status: stvar po sebi jeste ono što je stvorio Bog, dok je pojava ono što je stvorio čovek. Da bi se to razlikovanje razumelo, treba ustanoviti kako je Kant poimao odnos izmedju Boga i čoveka u svoj njegovoj složenosti. Odgovor na to pitanje, prema autorovom mišljenju, treba potražiti u genezi Kantove filozofije. STANjA SVESTI U EZOTERIJSKOJ PRAKSI: EPISTEMOLOŠKE IMPLIKACIJE Petar Vujičin p.vujicin@energodata.co.yu Proučavanje fenomena svesti, a posebno ljudskih stanja svesti, za razliku od veoma skorašnje preokupacije Zapadne nauke ovim problemom, može datirati gotovo tri milenijuma unazad kada su svest ispitivali i lično istraživali mistici iz ezoterijskih tradicija svih velikih svetskih religija. U mističnim stanjima, veoma različiti ljudi iz potpuno različitih rasa, u raznim periodima i u raznim religijama, dolaze do istovetnih iskustava; razlike postoje samo u jeziku i formi njihovog opisa. Zbog ograničenog prostora, ovaj rad je usredsređen na uporednu prezentaciju dve ezoterijske prakse koje su bile najartikulisanije u opisu rezultata istraživanja: Upanišade, poznate pod kolektivnim imenom Vedanta (Hinduizam) i ezoterično hrišćanstvo prema učenju jednog savremenog, dostojnog poštovanja kiparskog mistika, jednostavno nazvanog Daskalos (učitelj). Upadljive korespodencije između ove dve tradicije nađene su u svim njihovim aspektima, od makrokosmosa, strukture univerzuma, do mikrokosmosa, strukture čovekovog sopstva, čovekovih tela, čovečjih stanja svesti, i preciznih tehnika za proširenje i ostvarenje viših stanja svesti -sa značajnim epistemološkim implikacijama, jezgrovito opisanim u Patanjđalijevim Joga sutrama: (I.49) Saznanje koje se stiče na osnovu zaključivanja i proučavanjem svetih spisa je jedne vrste; ali saznanje koje se dobija iz samadija je mnogo višeg reda; ono je iznad zaključivanja i svetih spisa; (I.48) U tom samadiju, kaže se da je saznanje ‘ispunjeno istinom’. Mada su mistici podigli svoju svest do najviših mogućih nivoa i opisali dimenzije stvarnosti i koncepte sveta koji su direktno proizišli iz ovih specijalnih stanja svesti, ova stanja se ne mogu dosegnuti razumom; mistična stanja se mogu proveriti i ona su razumljiva samo u mističnim stanjima, u kojima ljudi mogu da saznaju ono što se ne može saznati u običnom stanju svesti. Obično stanje svesti je samo jedno specifično stanje svesti, a običan koncept sveta samo jedna specifična percepcija sveta; sve što se može dobiti iz intelektualnog proučavanja mističnih stanja biće samo aproksimacija, interpretacija, simbolički opis, i priča o Stvarnosti, a ne Stvarnost sama.
S E K C I J A IV (Predsedavajući: Petar Grujić) ZLOUPOTREBA ANTROPIČKOG NAČELA U SVRHE KREACIONIZMA: KVAZINAUKA UHVAĆENA NA DELU Milan M. Ćirković Astronomska opservatorija, Beograd mcirkovic@aob.bg.ac.yu Biće razmotrene dve blisko vezane teme: (1) zloupotreba antropičkog načela kao ozbiljne teme u okviru savremene kosmologije u svrhe kreacionizma koja je postala gotovo opšte mesto u savremenom agresivnom kreacionističkom diskursu; i (2) problem štete koju agresivna kvazinauka (kreacionizam ili astrologija) nanosi ozbiljnim pokušajima interdisciplinarnog dijaloga između prirodnih nauka, društvenih nauka i religije. Antropičke koincidencije u kosmologiji su empirijski fenomen koji svakako zahteva objašnjenje i jedna od dve ozbiljne naučne hipoteze ponuđene radi objašnjenja je doista ono što se standardno naziva “hipotezom dizajna”. Međutim, osim nesrećne sintaksičke sličnosti, ova hipoteza nema gotovo ničeg zajedničkog sa kreacionističkom ideološkom konstrukcijom poznatom kao “inteligentni Dizajn”. Razlika nažalost nije u dovoljnoj meri osvetljena ni u svetskoj, a posebno ne u domaćoj filozofskoj literaturi. Kao što ćemo pokazati, ni najveći napori ozbiljnih teologa i teistički orijentisanih filozofa nisu uspeli da prebrode eksplanatorni procep koji razdvaja kosmološku hipotezu dizajna (u njenim raznim varijantama); utoliko manje izgleda na uspeh imaju savremeni kreacionistički propagandisti. Ovaj posebni slučaj iz domena kosmologije istovremeno osvetljava znatno opštiji problem sa kojim se suočavamo u savremenom svetu: posesivnost marketinški i ideološki agresivne kvazinauke nas ometa u razvoju istinskog interdisciplinarnog i interkulturalnog dijaloga. Paralela sa sličnim, a ipak različitim, epistemološkim ulogama i istorijatima drugih kvazinaučnih disciplina, kao što su astrologija i alhemija, može biti veoma korisna. EPISTEME BIBLIJE: ČETVRTA KNjIGA I ČETVRTA PORUGA Miloje M. Rakočević Prirodno-matematički fakultet, Niš m.m.r@eunet.yu Predočavajući da je podsvest, a ne svest, ključna determinanta čoveka, Sigmund Frojd je zaključio da je to treća po redu poruga upućena vaskolikom čovečanstvu (prva je bila kopernikanski obrt u kome Zemlja nije više bila centar Sveta, a druga Darvinov uvid prema kome čovek i majmun imaju zajedničko poreklo). U ovom radu predočavamo da se ključne determinante genetskog koda ne nalaze u višoj, već u najelementarnijoj matematici, i to ne u bilo kojoj, već tačno u onoj koja je sadržana i u Četvrtoj knjizi Starog zaveta Biblije. A to saznanje, samo po sebi, može se smatrati – četvrtom porugom, i to sa aspekta perenijalnog ignorisanja (prvenstveno od strane nauke, ali i izvan nje) racionalnih saznanja sadržanih u Bibliji. O LOGOSU Vladimir Đoković Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Beograd djokovic@vin.bg.ac.yu U radu je pokušano da se razmatranjem dva od mnogobrojnih značenja Logosa uspostave paradigmičke paralele između pojedinih rezultata moderne fizike, mitoloških predstava i stavova koji se mogu pronaći u filosofskoj i religioznoj misli. Zaključeno je da shvatanje Logos-a kroz odnose reč-harmonija i smisao-mudrost otvara nove mogućnosti za njegovo tumačenje. NA EPISTEMOLOŠKIM TEMELjIMA RELIGIJSKOG ISKUSTVA Vuk Uskoković vuk.uskokovic@ijs.si Tema ovog rada biće temelji -od naučno-filosofskih temelja rasuđivanja preko predrasudnih temelja svakodnevnih saznanja do vrednosnih, duboko-etičkih temelja iscrtavanja svakog trenutka življenja. Život ćemo sagledati iz autopoietičkih, konstruktivističkih i opšte-sistemskih perspektiva iz kojih nam direktno proizilaze shvatanja metaforičnosti prirode svakog opisa -bilo naučnog, religijskog ili umetničkog -kao i neodrživosti objektivističkih stanovišta na temeljima naših društvenih odnosa. Život ćemo zamisliti ne kao pasivno primanje impulsa univerzalnog sveta, nezavisnog od suštine naše jezgrovite prirode, već kao aktivno iscrtavanje (konstruisanje) sveta u sprezi sa prirodnim incijacijama (ali ne determinantama) procesa percepcije, iz čega će proizaći i vizija o Prirodi kao božanstvenom učitelju, ogledalu naših najdubljih težnji i etičko-estetskih vrednosti, na putu globalne, uporedno informativne i spiritualne evolucije. KVANTNO-KOHERENTNI I KLASIČNO-REDUKOVANI MODUSI SVESTI: EPISTEMOLOŠKE I RELIGIJSKE IMPLIKACIJE Dejan Raković Elektrotehnički fakultet, Beograd; Internacionalni anti-stres centar (IASC), Beograd rakovicd@etf.bg.ac.yu; www.iasc-bg.org.yu Pridruživanjem individualne svesti manifestno-makroskopski-kvantnom akupunkturnom sistemu, i primenom teorijskih metoda asocijativnih neuronskih mreža i kvantne neuronske holografije kombinovanih sa kvantnom teorijom dekoherencije, biće analizirana dva kognitivna modusa individualne svesti, prema jačini sprege svest-telo-okruženje: slabo-spregnuti kvantno-koherentni direktni (u religijsko/kreativnim prelaznim i izmenjenim stanjima svesti) i jako-spregnuti klasično-redukovani indirektni (u perceptivno/racionalno posredovanim normalnim stanjima svesti) -uz uslove uzajamne transformacije dva modusa, sa značajnim epistemološkim i religijskim implikacijama.
O K R U G L I S T O “RELIGIJA I EPISTEMOLOGIJA“ (Predsedavajući: Miloš Arsenijević) &
PROMOCIJA KNjIGE Knjiga je zbornik radova nastalih iz predavanja koja su držana na Seminaru “Istorija i epistemologija prirodnih nauka“, u Institutu za fiziku od 1995. godine; ima 340 strana, i sadrži 13 autorskih tekstova: Epistemologija i nauka Miroslav Ivanović Nauka u antici Petar Grujić Velika otkrića u fizici XX veka -ženski doprinos Ljiljana Dobrosavljević Neke pretpostavke razvoja nauke u Vizantiji Ilija Marić Evolucija, kreacionizam i pogled na svet Aleksej Tarasjev Lex unica virum in natura -Ruđera Boškovića Aleksandar Tomić Bor, Everet i Šerlok Holms: zagonetni slučaj nestale kvantne teorije Milan Ćirković Sedam velikih matematičkih problema ili o Kleovoj nagradi Žarko Mijajlović Filosofija logičkog empirizma: Rudolf Karnap Radomir Đorđević Klasične teorije opravdanja indukcije Aleksandar Gordić Osnovni epistemološki problemi aksiomatsko-deduktivnog modela fizičke teorije Stojan Obradović Fizičke teorije i metafizička objašnjenja Zoran Stokić O primeni matematičkih metoda u istoriji i hronologiji Aleksandar Lipkovski Knjiga je namenjena univerzitetskim i naučnim saradnicima, studentima i svima koji se interesuju za nauku, njenu istoriju i njene epistemološke osnove. (11.06.2005.)
|
