Kraj civilizacije: reakcije

"Ljudska civilizacija bice unistena pre kraja ovog milenija u sudnjem danu od nekog virusa" (S. Hoking) >>>. Pročitajte dole reagovanja na Hokingovo mišljenje.

Vas komentar?

Mišljenje uvazenog profesora Stivena Hokinga (Stephen Hawking) bi trebalo ozbiljno uvazavati. Jer smo svedoci da se u celom svetu neumorno experimentiše: i na vojnom i civilnom planu, u svim sverama: počevši od genetike, mikrobiologije, genetičkog inženjeringa i ostalo. Tako da neće biti nikakvo čudo ako se stvari izmaknu kontroli i nestvorimo nekog monstruma (virus, bakterija), koji će izmigoljiti iz neke tajne labaratorije i krenuti u apokaliptični pohod po našoj planeti.

Nije tajna da se to u celom svetu radi, što javno ali i tajno u nekim institutima ili tajnim ćumezima.Tako da su jahači apokalipse maltene spremni da krenu u pohode.

Onda znajući da ljudsko ludilo nema granica tj. da ćemo sami sebi doći glave, znači da moramo razmišljati o nekoj vrsti odstupnice (rezervnog položaja), nove planete na kojoj bi se ljudska vrsta naselila.

I tu nastaju za sada veliki problemi, pošto su u pitanju velike razdaljine, koje se mere u svetlosnim godinama.

Po Anštajnovoj teoriji masa bilo kog tela, svemirskog broda raste, bila bi beskonačna pri brzinama svetlosti. Što znači (bar za sada) da takva putovanja brzinom svetlosti do najbližih zvezda spada već u domen naučne fantastike. Upotreba worp-pogona, tj. brzina koje su veće od brzine svetlosti je takođe bar za sada u domenu fantastike.

Ostaju nam još i takozvane prečice u dimenziji prostor vreme nebili što brže stigli iz tačke A u tačku B. I to je isto u teoretskom domenu.

Ali znajući kolikom koracima nauka napreduje u ovom vremenskom kratkom periodu, u odnosu na početak nastanka života na našoj planeti.Trebalo bi da budemo optimisti (ako nebude kasno).

Hoking dalje kaže da je moguće genetski modifikovati čoveka i pripremiti ga za tako duga i daleka putovanja.???. Našta bi ličio takav čovek? (monstrum) uslovno receno. Dali bi se igrali Boga u pokušalju stvaranja idealnog kosmonauta.?? Sve je moguće.

Ali dileme u svakom slučaju nema...Čovek mora da krene da se nastanjuje i van našeg sunčevog sistema, nebili predupredio njegov (slučajni) nestanak.

Pochetak Hokingovog clanka je razochravajuci na prvi pogled.Stiche se utisak da chitash Nostradamusa, a ne Hokinga. Medjutim on istiche jednu strashnu istinu o kojoj su malo ljudi na planeti svesni, a to je da nema opushtanja u beskonacnoj trci sa prirodom i da u toj trci u sushtini nema pobednika i porazhenog sve dok si u trci. Ako na trenutak pomislish da si pobedio ili sto je josh gore zadovoljish se statusom automatski si gubitnik i spreman si za ischezavanje kao vrsta.

Lichno mislim da priroda nije omogucila zhivotu da postoji i da ga ostavi da samobitishe. Od pochetka postanka zhivota, pa do danas nastajale su vrste i nestajale. Neke vrste su princip nerizikovanja prihvatili kao osnovnu zivotnu chinjenicu i zbog toga su sada postali istoriska chinjenica.

A onda je prirda (valjda da bi joj bilo interesantnije) izmislila seks. Vishe nije bilo dosta rizikovati ici po hranu vec je sada bilo potrebno rizikovati i ici po partnera, shto je dosta zakomplikovalo trku. Klasichni primer su dinosauRUSI. Njih nije unishtio KING SIZE astreoid vec samozadovoljstvo, a lepo im je krenulo. Taman su osvojili skoro celu planetu, postali dominantna vrsta i onda je nekom dinosaurusu prostrujilo kroz i onako vrlo mali mozak da je dosta trke i da su pobedili. A kako i nebi. Imali su hrane u izobilju. Mogli su da jedu bilo shta i bilo koga, a niko nije mogao da ih lovi osim sami sebe. Sve u svemu zhiveli su u raju. Nisu bili svesni (a kako bi i mogli sa tako malim mozgovima) da su ustvari izgubili. Pririda ih je pushtila da uzhivaju josh par miliona godina i kada je videla da su se predali, a proglasili se za pobednika, sasula im je kamenchugu sa neba bash onoliku koliko da ih potamani kao vrstu.

Na redu je nasha vrsta (homo sapiens). Najtrgichnije ce biti ako ne shvatimo da je homo sapiens samo alka u nizu vrsta u koje treba dobrovoljno da evoluiramo i da u tome nema nicheg losheg iako na prvi pogled to izgleda veoma strashno i bolno.

Mi smo se rashirili po svim kontinetima, razvili kakvu takvu tehnoloshku civilizaciju tako da ce Njenom Velichavstvu prirodi trebati dosta veci kamen da nas istrebi. Ne slazhem se da ce nas neki virus potuci ma koliko on bio gadan. Tacno je da se kao vrsta igramo vatrom i to ne samo jednom vec se igramo sa vishe vatri od jednom. Bice zhrtava puno i to po pravilu nevinih, ali ko je rekao da je trka fer, pa samim tim i priroda. Nije dzhabe ona izreka da zhivot nije fer.

Delim optimizam g. Hokinga da ima nade za nas kao vrstu. Samo mislim da to shto cemo naseliti Sunchev sisem nece biti dovoljno. Mozhemo sigurno zhiveti tu samo kojih par stotinak miliona godina, a onda ili medjuremenu da nam eksplodira koja komshiska zvezda kao super nova, da nam uleti kakva crna rupa i da nas (na svim planetama) lepo ispretumba itd. Ako smo srecni mozhemo pozhiveti oko 4 milijarde godina i da nas sopstveno Sunce sprzhi. Zato moramo ici dalje i dalje...

Oni koji misle da je brzina svetlosti nepremostiva imam samo jedan komentar: "Da, za sada". Prosto mi je nezamislivo da priroda nije ostavila neku pukotinu u njenim zakonima (pravilima igre), pa makar i sama da nezna za tu pukotinu. Mi, homo sapiens (h.s.) cemo pronaci tu pukotinu samo ako nastavimo sa trkom i nikada se ne predamo ili uobrazimo da smo pobedili i(ili) da je dosta trke.

Sve dok traje ova trka mi menjamo prirodu, a malo smo svesni toga da se i mi menjamo. Zato je h.s. izmislio istorichare i slichne nauchnike da ga svremena na vreme podsete da h.s. nije BOG i da trka josh traje.

Duboko u sebi sam svestan te trke i da sam mali igrach u njoj, ali jedini moj doprinos trci je da svoje potomstvo (moju kci Maju) nachinim boljim od sebe. To je ono shto svako mozhe i treba (a ne mora) da uchini. Uchiniti potomstvo bojim od sebe je tezhak i chesto bolan proces, ali ako pogledamo unazad samo su bolja potomstva uspevala da produzhe dalje. Naravno da rech "bolje" nemora da bude isto za sve i u tome je drazh. Stvara se raznolikost koja parira prirodi i neda joj da da odmakne u trci.

I da zkljuchim. Ne mislim da ce nas unishtiti neka nevidljiva buba iz labaratorije ili nekakva bomba (A ili H) niti asteroid iz svemira ni ti bilo koja druga kosmichka katastrofa. Unishtice nas samo smaozadovoljstvo i prepotentnost. Moramo se uhvatiti u koshtac sa prirodom ma kakve teshkoce nam ona priredjivala. Moramo biti bolji od sebe samih, sebe radi.

Sa puno nade da ce sutra biti bolje nego danas pozdravljam sve vas koji ste imali strpljenja da prochitate deo razmishljanja jednog obichnog homo sapiensa koji je josh u trci. Pridruzhite mi se u dzhogingu i videcete da priroda i ne izgleda tako loshe.